За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 24. 8. 2024, Србислава Поповића породица тражила дуже од три деценије
ТЕЛО ПРОКУПЧАНИНА НАЂЕНО У МАСОВНОЈ ГРОБНИЦИ У САРАЈЕВУ Сестра га је идентификовала и није имала дилему да је то наш отац, који је убијен у 38. години и 2023. ексхумиран на гробљу Баре, каже син Владимир Прокупље – Није било дилеме да је то он. Сестра је чак препознала и…
Глас Српске, СРНА, 23-24. 8. 2024, У Мостару нападнута српска дјеца, повратничко село облијепљено кукастим крстовима – Свједоци о инциденту [ФБ, Фото]
На игралишту у мостарском повратничком насељу Баћевићи више непознатих особа напало је српску дјецу, а игралиште и село облијепљено је кукастим крстовима, словом „У“ и „ХВО“, потврдили су Срни мјештани овог насеља. Дјеца су нападнута синоћ, а мјештани тврде да се кроз село прије четири ноћи чула и рафална пуцњава.…
Aleksinac.net, 9. 8. 2016, Зоран Стевановић: Битка на Шуматовцу [из Архиве] – На данашњи дан
Поводом обележавања Битке на Шуматовцу, која се догодила 11. (23) августа 1876. објављујемо текст о овом догађају, значајном не само за Алексинац и Србију Битка на Шуматовцу Аутор текста је Зоран Стевановић, професор историје. Текст се налази у рукопису књиге „Делиград – Шуматовац – Горњи Адровац“ која је спремна за…
СРНА, 22. 08. 2024, Српска памти: Навршиле се 33 године од некажњеног злочина над Србима у цапрашким селима
Навршиле су се 33 године од некажњеног злочина када су припадници хрватске полиције и „зенге“ у транспортерима са ознакама ЈНА упали у седам села у околини Сиска (цапрашка села) и убили 15 српских цивила, а десетине ранили, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Хрватске јединице су у крвавом походу на…
Глас Српске, 22. 8. 2024, Увођење српског језика у повратничкој општини историјски тренутак
ГЛАМОЧ – Увођење српског језика у Основној школи у Гламочу буди наду у боље сутра за повратнике у овој западнокрајишкој општини, јер ће након три деценије са првим септембарским звоном Милош, Драган, Милица и десетине њихових другара писати ћирилицом на свом матерњем језику. Српска дјеца, која су већина у гламочкој…
НСПМ, Танјуг, УНС, 21. 8. 2024, На данашњи дан 1998. терористи ’ОВК‘, у близини Ораховца, отели новинара Радио Приштине Ђуру Славуја и возача Ранка Перинића, њихова судбина и даље непозната
Данас се навршава 26 година од отмице новинарске екипе Радио Приштине Ђуре Славуја и Ранка Перенића на путу Велика Хоча–Зочиште, у општини Ораховац, а њихова судбина је и даље непозната. Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 23.10.2020, Кумановска битка - Брза побједа српске војске
БИЈЕЉИНА, 23. ОКТОБРА /СРНА/ - Турским нападом на данашњи дан 1912. године почела је Кумановска битка, у којој је Прва српска армија под командом регента Александра Карађорђевића, за само два дана, до ногу потукла турску Вардарску армију Зеки-паше и тако задала тежак ударац моћном непријатељу у Првом балканском рату.
Турци су у почетку имали више успјеха због слабог извиђачког и обавјештајног рада српске војске, која није имала тачан увид у распоред непријатеља на бојишту, а српска Врховна команда је сматрала да је ријеч о турским претходницама и да ће се главна битка одиграти на Овчем пољу[...]
Глас Српске, 20. 5. 2024, Представљен Атлас злочина над Србима: Правосуђе нијемо и на убиства дјеце
Злочини над Србима вршени су у континуитету, а почетак 1993. године обиљежило је убијање Срба на Божић у Кравици и неколико дана касније у Скеланима, рекао је данас вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић пред промоцију Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата за 1993. годину.
- Нажалост, свјетска јавност, а и правосудне институције нијеми су на ове злочине, што је поражавајуће. Свједочимо да је веома мало правосудних процеса завршено када је ријеч о српским жртвама - рекао је Нуждић новинарим[...]
![Глас Српске, СРНА, 5. 1. 2025, Злочин без казне: 32 годинe од страдања Срба у Кравици [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24436-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 5. 1. 2025, Злочин без казне: 32 годинe од страдања Срба у Кравици [Мапа]
У братуначком селу Кравица обиљежене су 32 године од стравичног злочина над Србима који су на православни Божић 1993. године починили припадници муслиманских снага под вођством Насера Орића.
Парастосу убијеним Србима присуствовали су породице жртава, премијер Републике Српске Радован Вишковић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић, потпредсједник Народне скупштине Петко Ранкић.
Парастосу код спомен-крста, које је служило локално свештенство, присуствовали су и предсједник Борачке организације Репу[...]
Курир, БСЦ HAPPY, 4. 10. 2023, Српска ми труба затруби! 111 година Гвозденог пука - како су српски спартанци млели непријатеља од Софије до Беча
- Са прокупачке железничке станице 7. октобра 1912. године кренуо је овај пук у ослободилачке ратове.
Заправо, кренула су четири пука, први, други и трећи позив Другог пешадијског пука "Књаз Михаило" и Други прекобројни пук. О њему се мало зна и чинили су га сви они који нису добили позив за мобилизацију, већ су се сами добровољно пријавили. Он је одиграо значајну улогу у Церској бици - објашњава Дарко Жарић, виши кустос историчар Народног музеја Топлице.
Одзив на мобилизацију је био 95 одсто! Осталих пет одсто није стигло на време да крене с војском, јер су живели у удаљеним планинским[...]
ИН4С, 3. 2. 2023, Опроштајно писмо Вељка Чубриловића породици које је требало да буде спаљено
На данашњи дан, 3.фебрура 1915. године, обешен је учитељ Вељко Чубриловић који је био један од организатора атентата на аустријског надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године. Суд у Сарајеву га је осудио због велеиздаје на смртну казну вешањем.
Пред извшење смртне казне написао је писмо својој породици и требало је писмо да буде спаљено али тамничар се сажалио и преписао писмо пре него га је запалио по наредби.
„Када примиш ово писмо, мој дух лебдеће над Тобом и нашим чедом, милом Надом. Твој Вељко оставиће ову „долину суза“, а ништа нема да остави теби, мила моја, и на[...]
