За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 13.9.2016, Сабор Светих српских Новомученика јасеновачких
Српска православна црква данас молитвено прославља Сабор Светих српских Новомученика јасеновачких. Више од седам стотина хиљада људи страдало је од хрватске усташке руке за вријеме Другог свјетског рата у логорима у Јасеновцу, Доњој Градини и Глини. Заједно са овим мученицима Српска Православна Црква прославља и многе друге мученике пострадале у…
Драгица Ненадов: Потомци усташких жртава
Mon, Sep 12, 2016 at 3:34 PM To: info@srpski-memorijal.rs Од: Dragica Nenadov <dadanenadov@> Предмет: POTOMCI USTASKIH ZRTAVA Poštovani, Unuka sam OSTOJE ŠAJIĆA, koji je rođen u selu Gornje Ratkovo, zaselak Šajići Koćićevo Zmijanje, Republika Srpska, najverovatnije prvih godina 20. veka, jer je prvo dete dobio 1925. Ostoja je imao šestoro…
РТРС, 12.9.2016, Београд: Представљена монографија о страдању Српкиња у протеклом рату
У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“ данас је у Београду промовисана монографија Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995. У протеклом одбрамбено-отаџбинском рату страдало је више од 2.800 жена српске националности, више од 800 их се водило као нестало, још се трага за 315 жена, а…
Вечерње новости, 12.9.2016, „Лет у злочин“ – пут до истине
У осмом филму из серијала “Сведочења”, Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића, НАТО бомбардовање Српске. Уз подршку Савеза логораша РС, двојац” на филмској траци представио НАТО нападе на РС ОД 30. августа до 20. септембра 1995. године, НАТО авиони су током свог “ватреног крштења”, прве веће војне акције од свог оснивања,…
СРНА, 11.9.2016, Поздравити однос Цркве према српским жртвама – попис могућ
БЕОГРАД, 11. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да треба поздравити настојање православне цркве и њених највиших вјеродостојника да опомену и скрену пажњу свијета на велико страдање Срба у Другом свјетском рату, што може бити почетак озбиљнијег истраживања злочина и пописа жртава. Осврћући се…
Вести, 10.9.2016, Зуроф не пушта злочине забораву
Посета директора центра „Симон Визентал“ Ефраима Зурофа имаће позитиван одјек у поновном бацању светла на страдања Срба од других народа, од нацистичке и усташке руке, каже за „Вести“ председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић. Спори радови на спомен центру: Зуроф у разговору са Николићем Без…
Не заборављамо – Памтимо
Јадовно 1941, 22.2.2018, Никола Плећаш: Где су Срби Лике?
Сву воjнополитичку акциjу за време Другог светског рата Комунистичка партиjа Хрватске (КПХ) jе усмерила уништавању Срба Српске западне краjине(СЗК). Ниjедна њена воjна jединица ниjе била толико искоришћена у том подухвату колико Шеста партизанска дивизиjа (Личка). Преко ње, и кроз њу, уништено jе, односно лишено живота, преко 30.000 Срба Лике и спаљено 40.000 српских домова.
За разлику од хрватских усташа комунисти су Србе ликвидирали плански, смишљено и закулисно. Комунистичка пропагандна звона су позивала у борбу против окупатора, а за Србе jе “борба против окупатора и усташа” била наjпри[...]
![РТ Балкан, 14. 1. 2024, На данашњи дан 1942: Крвава литургија у Драксенићу: Годишњица покоља у српском селу испод Козаре [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18126-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 14. 1. 2024, На данашњи дан 1942: Крвава литургија у Драксенићу: Годишњица покоља у српском селу испод Козаре [Мапа]
Пуне две деценије из овог и околних села није било ни једног регрута; жене и деца у цркви убијани ножевима, маљевима, војничким ашовима, несрећне девојке силоване на часној трпези
У селу Драксенић крај Козарске Дубице данас је Светом Литургијом и парастосом обележена 82. годишњица покоља 208 Срба које су на Мали Божић 1942. године у цркви у овом селу побиле усташе из Јасеновца под командом злогласног Макса Лубурића.
Сатима је у српском селу под Козаром на Мали Божић 1942. трајао усташки пир, страшни догађај који ће касније бити познат и под именом "крвава литургија" у Драксенићу.[...]
РТРС, Срна, 21. 1. 2024, Прошла је 31 година од некажњеног злочина над Србима у акцији „Масленица“
Од 348 српских жртава, убијених у акцији „Масленица“ и агресији хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине прије 31 годину, до сада је расвијетљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11 особа, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Међу жртвама хрватске агресије су 34 жене, просјечне старости 57 година и троје дјеце до 12 година, као и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ који су дошли на Равне Котаре да заједно са тамошњим Србима бране њихова вјековна огњишта.
Међу 11 лица на евиденцији несталих, шест је цивила, од којих с[...]
Политика, 7. 5. 2022, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Ђурђевски уранак на Крфу 1916.
Из крпежи тек умрлог српског војника, испало је непослато писмо:„Драга мајка Милосава, да ти се јавим да сам здрав, што и вама желим...”
Чачак – Где нас затече празник младости и чаролијских душевних узбуђења? Сећамо се Србије: воћe већ обарало и понело, никла пшеница, олистали шевари. Бусен набрекао од свежине, ливаде прошарали љутић и каћунак, а у густишу од дивље руже и купине збринули гнездо жутогруде потравке и славуји – приповеда чачански књижевник, дипломата и официр Радоје Јанковић, сведок Ђурђевског уранка на Крфу 1916.
И вели, збирајући сећања мало доцније...
Благи обичаји п[...]
![Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ и да се установи Дан сећања на српске жртве у 20. веку [Аудио]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11726-350x200-no.jpg)
Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ и да се установи Дан сећања на српске жртве у 20. веку [Аудио]
Гости: Гојко Рончевић, Милоје Пршић и Видосав Ковачевић
Уредник: Виљана Ђоровић
Удружење логораша Јасеновац, СУБНОР и Заједница удружења жртава Другог светског рата затражили су од Народне скупштине Србије да усвоји Предлог резолуције о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941-1945) и да установи Дан сећања на српске жртве у 20. веку.
У пропратном писму наводи се да је, уз „војнички стоицизам и хероизам, страдалништво један од кључних стубова идентитета српског народа". Поводом 80 година од нацистичког бомбардовања Београда 1941. године и проглашења усташк[...]
