За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Курир, Искра, 31.8.2016, ОЧАЈНА МАЈКА СРПСКОГ ОФИЦИРА: Плачем изнад празног гроба, већ 25 година тражим сина јединца
Поводом Међународног дана несталих, породице жртава истичу да годинама имају само једну жељу – да пронађу и сахране своје најмилије Тело мог сина мистериозно је нестало из полицијске станице у Осијеку, у којој је крвнички мучен и убијен 1991. Ништа не тражим, само посмртне остатке свог јединца, да их сахраним…
Блиц, 30.8.2016, НОЋ КАД СУ УСТАШЕ УБИЛЕ САВУ Окупао се, пољубио мајку у руку и отишао заувек
У Сремској Митровици, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, уз старо православно гробље усташе су убиле 150 грађана Шида, међу којима је био и Сава Шумановић, један од најистакнутијих српских сликара 20. века. Рођен 24. јануара 1896. у Винковцима у имућној грађанској породици, Сава је од четврте…
Срна, РТРС, 27.8.2016, Све мање трагова Срба у Мостару – улица Алексе Шантића сад носи име Милa Будака
Бивша улица Алексе Шантића у Мостару преименована је у Улицу Миле Будака, јасеновачког злочинца, а у западном дијелу дијелу тог града под управом Хрвата су своје улице добили и Анте Старчевић и Алојзије Степинац, а трагова о постојању Срба са обје стране Неретве сваким даном је све мање, пишу данас…
Фонд стратешке културе, 24.6.2016, Владимир Фролов: Доња Градина – раседлавање хрватске „истине“
Наслеђе површног односа према српским жртвама у НДХ, систематски и плански неговано у време „братства-јединства“, мало мало покаже своје накарадно лице, чак и када службена политика вежба старање о Србима, као видно патриотско доброчинство. „Политика“ слови за одговоран лист, те стављање вести на насловну страну у том листу, има посебну…
СРНА, 24.8.2016, Оригинални Степинчеви дневници су у Загребачкој надбискупији
ЗАГРЕБ, 24. АВГУСТА /СРНА/ – Оригинални дневници загребачког надбискупа Алојзија Степинца власништво су Загребачке надбискупије, док се дигитализовани досије Степинца може користити у Хрватском државном архиву, речено је Срни из те установе. Дневници су заштитно снимљени на микрофилм, а чувају су у Постулатури Алојзија Степинца, на Капитолу у Загребу, наводи…
Тања Колунџија: Српске жртве геноцида – Бравско
From: Tanja Kolundzija <tanjakolundzija@> Date: 2016-08-24 13:30 GMT+02:00 Subject: Srpske žrtve genocida To: srpski.memorijal@gmail.com U leto 1941. godine u mestu Bravsko kod Ključa streljani su mnogi, a među njima i moj deda po ocu Kolundžija Simo koji je živeo u selu Cimeše ( Bjelaj ), kog Vrtoča, opština Bosanski Petrovac, …
Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 9.5.2020, Македонија брише српску баштину
Највише мојих научних радова, текстова и гостујућих предавања је на енглеском језику зато што је важно упозорити јавност Запада на непријатну истину да западноевропска политика латентно одбацује српско средњовековно и византијско наслеђе.
Сведоци смо тога да су неке српске средњовековне задужбине тек од 2004. године под номинацијом Републике Србије уписане на Унескову листу баштине. Али, на Унесковој мапи споменици српске средњовековне културе ни не постоје у Републици Северној Македонији. Та ужасна неправда навела ме је да се дубље загледам у материјалне трагове нашег наслеђа, нарочито из [...]
ИН4С, 13.6.2021, Комеморација у Камничкој Бистрици Црногорцима, Бокељима и Херцеговцима умореним маја и јуна 1945.
У суботу 12. јуна 2021. одржани су у долини Камничке Бистрице, близу Љубљане, литургија и помен за душе између 3.500 и 6.000 жртава који ту леже, у шест масовних гробница, већ 76 година. Ријеч је о монархистичким борцима и људима придошлим са њима у збјегу из Црне Горе, Боке и Херцеговине, који су убијени након краја Другог свјетског рата
Долина Камничке Бистрице је једна од бројних локација на подручју Словеније, на којима се налазе посмртни остаци бројних припадника српског народа, бораца некомунистичких формација и чланова њихових породица, који су одлуком Јосипа Броза усмрћени без суда [...]
Глас Српске, СРНА, 16. 2. 2024, Осам деценија од злочина злогласне Ханџар дивизије у Вршанима, код Бијељине
У мјесту Вршани у Бијељини служен је парастос за невине жртве масакра који су прије 80 година починили припадници злогласне Ханџар дивизије, убивши на кућном прагу 82 мјештанина, међу којима и осморо ђеце.
Након данашњег парастоса за покој душе невиних жртава овог масакра, у којем је убијен и свештеник, његова супруга и њихово троје дјеце, на споменик су положени вијенци.
"Обиљежавамо и памтимо, да се више никад не понови", објавио је предсједник Скупштине града Бијељина Александар Ђурђевић на друштвеној мрежи "Икс".
[...]
Вечерње новости, 21.3.2017, ИСПОВЕСТ СРПКИЊЕ У заточеништву муслиманске војске провела 322 дана: Такмичили се ко ће више да ме бије
Нина Ш. РАДИЋ | 21. март 2017. 22:02
Божица Рајилић Живковић једва преживела свакодневна мучења и батине
НЕ СЛУТЕЋИ да ћу да преживим дан, крваве коже и полусвесна, дозивала сам Бога, покушавала последњи пут да изговорим наглас Оченаш. Педесет пута започињала сам молитву, али нисам стизала ни до средине а камоли до краја. Молила сам Бога да ме прими у своје наручје... - кроз јецај, али и са достојанственом дозом одважности, започиње своју исповест, за "Новости", Божица Рајилић Живковић, једна од хиљада српских жена заточених и мучених током рата у БиХ, а данас председник Удружења жртав[...]
Вечерње новости, 16.4.2018, Велики рат у "малим новинама"
Ваљевци од заборава настоје да сачувају хероје и значајне догађаје у светском сукобу на почетку 20. века. Подухват Удружења за неговање традиције ваљевског краја
ПРВИ српски авион у борбу је полетео са аеродрома у Ваљеву. Наши војници су имали најбоље пушке на свету - "кокинке", које је усавршио човек са ових простора, као и оригинално наоружање и маскирну опрему. Липтон, чије чајеве данас пијемо, здушно је помагао Србима, говорећи да је то најдружељубивији народ на свету. Краљ Петар Први Карађорђевић био је син Ваљевке. Српска војска прва је у историји оборила војни авион и водила рововску[...]
