За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Блиц, 22.8.2016, Исповест сведока геноцида у Доњој Градини: „Лежали су као снопље жита, једни преко других“
Међу малобројним живим сведоцима који памте страдања јасеновачких логораша је Ненад Вукић (82), из села Доња Градина код Козарске Дубице. Његова кућа је поред тополе ужаса, на којој су усташе НДХ током Другог светског рата вешале заточенике. За време церемоније обележавања 75. годишњице геноцида у Јасеновцу и Доњој Градини, која…
Др Момчило Диклић: Степинац планирао покатоличавање Србије
Рехабилитација Алојзија Степинца представља почетак рехабилитације НДХ, а институције међународне заједнице су пред великим испитом и морале би бити забринуте за приједлог канонизације овог кардинала који долази из Хрватске, гдје се десетине хиљада поздрављају нацистичким поздравом, упозорава историчар Момчило Диклић. – Историчар Момчило Диклић у интервјуу Срни истиче да је…
Глас Српске, 19.8.2016, Антић: У Јасеновцу до 700.000 жртава, готово 90 одсто њих били су Срби
Београд – Број страдалих у Јасеновцу, усташком концентрационом логору највећем на Балкану, креће се до 700.000, а готово 90 одсто страдалих били су неспорно Срби – рекао је историчар Чедомир Антић.Он је додао да фрапантно звуче изјвештаји њемачких генерала, у којима се помиње да се број жртава православне вјере у…
Искра, 19.8.2016, ПАВЛОВИЋ: Геноцид у НДХ креирати као трајно сећање
Сведок, 16.8.2016, СПЦ прикупља податке о српским жртвама у 20. веку
Аутор: Ј. Чалија, 27. 07.2016. Политика На молбу Друштва за подизање српског меморијала, Свети архијерејски синод позвао владике да преко свог свештенства прикупе податке о Србима страдалим у ратовима Свети архијерејски Синод Српске православне цркве требало би у наредном периоду да прикупи податке о Србима страдалим у Другом светском рату…
Сведок, 16.8.2016, Поткрадање српских страдања
„Ево шта хоће Иванишевић“ Аутор: Миливоје Иванишевић, 19. јул 2016, Вечерње новости Bршилац дужност директора Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина у свом noкyшajy да одговори на мој нa мој напис „Предrовором се не броје жртве“ поставио је питање „Шта, у ствари, хоће Миливоје Иванишевић“? Господин директор је, да би…