За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 12.8.2016, Миливоје Иванишевић: Изливи неистина и мржње Вељка Ђурића
Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Зашто пљују на мене из ’Српског меморијала’” Својим текстом у јучерашњој „Политици”, у којем се непримереним речником жали, „Зашто пљују на мене из ’Српског меморијала”, Вељко Ђурић Мишина највише је рекао о себи самом. Али, он то, очигледно, не схвата, јер је велика његова жеља…
Tihomir: Pismo
Fri, Aug 12, 2016 at 1:43 PM To: info@srpski-memorijal.rs Од: Tihomir Предмет: Pismo Садржај поруке: Poštovani, Ovim mailom želim da Vam iskažem svoju podršku u ideji i nastojanju da se od zaborava otrgne sve stradanje našeg naroda tokom XX veka. Srdačan pozdrav
Политика, 10.8.2016, Александар Матановић: Шта неће Вељко Ђурић?
Поводом текста Вељка Ђурића „Попис жртава је посао државе, а не групе заљубљеника” На подизању Меморијалног центра српским жртвама геноцида у ХХ веку радимо, пре свега, зато што ниједна државна или било која друга институција на томе ништа није урадила. А већ деценијама се о томе говори. Све остане на…
Политика, 9.8.2016, Логор у Араду – Заташкавање истине
У аустроугарском логору за Србе у румунском граду Араду, где су заточеници пролазили кроз тешке муке, фотограф сликао само идиличне призоре па је тако монархија још пре једног века фотографију користила у политичке маркетиншке сврхе Фотографије логораша заточених у тврђави у Араду у Румунији, у време Првог светског рата, слате…
Јован Пејин: Узалудност лажног култа Алојзија Степинца
На челу Друге бискупске конференције, октобра 1941, био је загребачки надбискуп, а на том скупу су донете директиве и уредбе о преласку православних Срба или, како је проусташка елита говорила, „гркоисточњака”, у католичку веру Укидањем пресуде Врховног суда НР Хрватске из 1946. године због наводних правних недостатака оптужнице и пресуде,…
РТС, 4.8.2016, „Олуја“ је наставак геонцида из 1941 – др Животије Ђорђевић
Акција под кодним називом „Олуја“, 4. августа 1995, када су хрватске оружане снаге продрле на територију Републике Српске Крајине, и том приликом убиле више хиљада а протерале преко 200 хиљада Срба, представља наставак политике према српском народу у Хрватској који је спроводила Павелићева Независна Држава Хрватске 1941. године, став је…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 9.9.2016, Злочин без казне – масакр Срба у Медачком џепу 1993.
БЕОГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Поменом за 88 жртава и прислуживањем свијећа данас је у Цркви Светог Марка у Београду одата почаст Србима које су хрватске снаге на монструозан начин убиле у Медачком џепу 9. септембра 1993. године.
Са скупа је поручено да је тај злочин остао без казне, а џелати касније награђени у хрватском друштву.
Предсједник Координације српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије Драган Пјевач изјавио је Срни да је првоосумњичени за свирепо убиство мјештана Дивосела, Почитеља и Читлука Давор Домазет Лошо недавно именован за савјетника предсједника [...]
Политика, 27.9.2016, Хероји отаџбине остали верни заклетви
За вечни спомен и незаборав хероја, Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца представило је у Дому војске монографију „Хероји отаџбине”, новинара и публицисте Новице Пешића. Књига је изашла 25 година после херојске погибије официра Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су свесно жртвовали своје животе у одбрани војног складишта наоружања, муниције и војне технике Барутана у Бјеловару у Хрватској.
– Милан Тепић био је командант складишта које је данима било у непријатељском окружењу. У одсудном тренутку он није желео да се преда, нити да складиште пре[...]
Политика, 7.3.2020, Саво Штрбац: (Не)брига о земним остацима предака
Недавно је у просторије „Веритаса” у Београду навратио Драго М, родом из источне Босне, и испричао ми следећу причу: Институт за нестале особе БиХ, под претпоставком да се ради о посмртним остацима бошњачких (муслиманских) жртава из деведесетих година прошлог вијека, почео је у мају 2015. ексхумацију једне масовне гробнице у рејону Црног врха у близини места Снагово, на подручју општине Осмаци, која припада Републици Српској. Међутим, већ на први поглед, по изгледу лешева и по предметима који су нађени међу костима, било је јасно да су лешеви из неког ранијег времена, вероватно из Другог светс[...]
СРНА, 28. 6. 2024, Приказан филм ’Заборављени злочин у Бравницама‘
У Бијељини је вечерас приказан документарни филм „Заборављени злочин у Бравницама“ о злочину Хрватске војске над више од 80 српских цивила у протеклом рату за који до данас нико није одговарао.
Аутор Бојан Тргић рекао је Срни да је овај филм о егзодусу српског становништва, прије свега из Доњег Вакуфа, али и Бугојна и Травника, претходно приказан у Градишци јер се највећи дио становништва ова три града раселио у Градишку, потом у Бијељину, а затим и у Нови Сад, гдје ће ово филмско остварење такође бити промовисано.
– У филму говоре људи који су се 13. септембра 1995. године задесили у ко[...]
Б92, Танјуг, Срна, 1. 4. 2024, Усташки масакр у општини Србац: 80 година од свирепог злочина
На Стегића ади у Разбоју Љевчанском у општини Србац данас је служен помен за 22 Срба које су 1944. године на најсвирепији начин убиле усташе.
Предсједник србачког СУБНОР-а Богдан Давидовић рекао је новинарима да Стегића ада пуних 80 година носи злокобан назив "стратиште", што је синоним за губилиште и мучилиште, гдје се догађа смрт невиних.
"Обавеза наших и будућих генерација је да се то не заборави, као ни трајна порука која је уклесана на каменом споменику крај Врбаса `Памтило се – не поновило се", додао је Давидовић.
Он је навео да је идеја о подизању овог спомен-обиљежја покренута[...]
