За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 30.7.2016, Почетак краја постојања Срба у ливањском пољу почео 30. јула 1941. године
БЕОГРАД, 30. ЈУЛА /СРНА/ – Предсједник Управног одбора Удружења „Огњена Марија Ливањска“ Гордана Достанић изјавила је за Срну да је покољем Срба у Ливањском пољу прије 75 година почела завршна фаза у вишевјековном настојању оних који су жељели да Срби трајно нестану са тог подручја. Она је нагласила да ће…
РТРС, 30.7.2016, Београд: Служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у НДХ
У Цркви светог Марка у Београду први пут је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Одржавање парастоса иницирало је Удружење Срба из Хрватске, уз подсјећање да је од формирања НДХ њен државни програм био да буде етнички чиста, а усташе су у бројним…
Искра, 29.7.2016, Митрополит Амфилохије: Злочинци који су починили покољ у Велици 1944. године су били претходница оних који су 1999. бомбардовали Мурино
У организацији Епархије Будимљанско-никшићке и братства Стешевић, код Храма Св. Кирика и Јулите у Велици одржан је седамдесетдвогодишњи помен жртвама геноцида у Велици. Свету Архијерејску Литургију и помен невино страдалој дјеци, женама и старцима служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски, Амфилохије са епископом Будимљанско-никшићким Јоаникијем. У духовно-културном програму учествовали су…
СПЦ, 29.07.2016, Дан сећања на страдање и прогон Срба у „Олуји“
29. Јул 2016 – 13:56 СВИМ ЕПАРХИЈСКИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА ТЕРИТОРИЈАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У братској љубави, а поводом Дана сећања на страдање и прогон Срба у оружаној акцији „Олуја“, умољавамо Преосвећену браћу Архијереје да 5. августа 2016. године у свим храмовима градова подручних им Епархија…
Политика, 27.7.2016, СПЦ прикупља податке о српским жртвама у 20. веку
На молбу Друштва за подизање српског меморијала, Свети архијерејски синод позвао владике да преко свог свештенства прикупе податке о Србима страдалим у ратовима Свети архијерејски Синод Српске православне цркве требало би у наредном периоду да прикупи податке о Србима страдалим у Другом светском рату и током ратова деведесетих година прошлог…
СРНА, Boljanic.com, 26.7.2016, Објављена књига о спасавању савезничких авијатичара
Из штампе је изашла књига “Спасавање савезничких авијатичара”, заједничко дјело Васкрсија Јанковића из озренског села Бољанић и смедеревског аутора Цвијетина Јовановића, који је поријеклом са Озрена. Аутори су на основу расположивих докумената и свједочења преживјелих очевидаца, описали спасавање америчких, италијанских и француских авијатичара са озренског импровизованог аеродрома у селу Бољанић…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 2.6.2018, Први светски рат: На Капији слободе
Знатан број српских војних меморијала и места страдања на тлу Грчке и Македоније, који су настајали до 1941. године, оштећен је или је срушен током Другог светског рата. У Грчкој има 17, а у Македонији укупно 34 српска војна меморијала, од чега је убедљиво највише оних из Првог светског рата и балканских ратова. Већину нагризају небрига и зуб времена
Кајмакчалан – У туристичком водичу за северну Грчку, уз одредницу Ворас, стоји објашњење да је реч о зимском (ски) центру на самој граници с Македонијом. За путнике намернике из Србије Ворас је последња станица пред успон на Кајмакчалан – Капи[...]
Политика, 15. 7. 2022, Трагедија београдског градоначелника Владе Илића
У Власотинцу, где је рођен, обележена је 70. годишњица смрти Владе Илића, првог модерног градоначелника Београда.
Поводом јубилejа, Саша Станковић, професор Власотиначке гимназије „Стеван Јаковљевић”, пре неколико дана, у организацији Народне библиотеке „Десанка Максимовић”, одржао je инспиративно предавање (уз бројне филмске записе и фотографије), под називом „Трагедија породице Илић у сенци бурне историје”. Станковић је написао и монографију о Илићу, која је доживела три издања, а сам аутор добио је више признања, међу којима је и Октобарска награда Власотинца.
Влада Илић (Власотинце,[...]
Nova.rs, Telegram.hr, 2. 8. 2021, Milorad Pupovac: Ko u Hrvatskoj uopšte zna kakav se jeziv zločin 1941. dogodio u Glini
Povodom 80. godišnjice pokolja u glinskoj crkvi, Milorad Pupovac napisao je za portal Telegram hronologiju negiranja zločina u Glini na mestu koje se danas zove Hrvatski dom. Tekst prenosimo u celosti.
Tekst preuzet sa portala Telegram.hr.
„Prije nekoliko dana poznati zagrebački izdavač Nenad Popović u intervju Novostima, u kojem govori o „maloj snazi“ koja je uhvatila intelektualce u Hrvatskoj, između ostalog je kazao: „Rado bih bio u PEN-u koji nešto upriličuje u bivšem Spomen-domu u Glini, spomen-domu zna se čega.“ Nakon Slavka Goldsteina i Predraga Matvejevića, koji su se povodom pre[...]
Вечерње новости, 6.10.2019, Свете слике преточио у свете зидине: Млади архитекта (27) урадио Спомен-музеј у Старом Броду
Са само 27 година урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век
МЛАДИ архитекта из Зворника Новица Мотика са 27 година, урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век. А круна његовог плодног рада је Спомен-музеј у Старом Броду, за који је пројекат урадио бесплатно, чиме је обележено 77 година од страдања више од шест хиљада Срба, голоруких људи, жена и деце, који су пред разулареним усташама бежали из Пала, Олова, Кладња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда ка Дрини, Србији и слободи, кад су их на зверски начин побиле хорде Ј[...]
Вечерње новости, 8.6.2009, Србија хода по мртвима
Откопавање истине - „Новости“ у сарадњи са Институтом за савремену историју откривају злодела власти после Другог светског рата. Цела Србија прекривена стратиштима где су ликвидиране антипартизанске снаге
ЉУДСКО је право и на достојну сахрану. И обележавање гробног места. Култура једног народа, а посебно култура сећања, може се сагледати и преко нашег односа према мртвима. Посебно према онима који су настрадали у ратним сукобима, односно у унутрашњим обрачунима, као што су они, који су као поражена страна настрадали на почетку успостављања нове револуционарне власти 1944-1945. године.
Бр[...]
