За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ДСС – Предлог Резолуције о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата
ПРЕДЛОГ РЕПУБЛИКА СРБИЈА НАРОДНА СКУПШТИНА 5. јул 2016. године Београд НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ На основу члана 190. став 1. Пословника Народне скупштине подносимо ПРЕДЛОГ РЕЗОЛУЦИЈЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА, с предлогом да се, сходно члану…
Жртве из Адашеваца
Од: Biljana LAZIĆ Датум: 01. јул 2016. 22.22 Наслов: СРПСКЕ ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА Коме: srpski.memorijal@gmail.com Поштовани, из новина сам сазнала за рад Друштва. Радим као наставник историје у ОШ “ Вук Караџић“ Адашевци, општина Шид. У школском дворишту налази се споменик жртвама фашистичког терора и борцима НОБ-а. У Књизи „Адашевачки устанак“…
Први светски рат, логор у Ашаху
Од: Lidija Vucic Датум: 27. јун 2016. 13.18 Наслов: Коме: srpski.memorijal@gmail.com Управном одбору Друштва за подизање Меморијалног центра српских жртава геноцида у 20. веку Пратећи писање штампе о различитим историјским чињеницама, посебно о онима у току 20. века, сазнала сам за оснивање вашег Друштва. Сматрам да су идеја о Меморијалном…
СРНА, 28.6.2016, Служен помен за младу краљеву војску
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ – Код спомен-крста у близини јаме Понор у Миљевини код Фоче данас је служен помен-парастос за више хиљада младих краљевих војника из Србије, које је у мају 1945. године ликвидирала тадашња нова комунистичка власт. Јама Понор, у коју је бачено око 2.000 војника, само је једно…
Спутњик, 17. 6. 2016, Степинац је балкански Ајхман
Покушаји да се кардинал Алојзије Степинац прогласи за свеца и организовање изложбе о његовом животу у Европском парламенту имају за циљ стварање мита о свецу — оснивачу хрватске државе, каже историчар Јован Пејин. Само поглед на насловну страну књиге историчара Јована Пејина о кардиналу Алојзију Степинцу довољно говори шта аутор…
Душан Рњак: Српске жртве у 20. веку
From: Dusan Rnjak <dusan.rnjak@gmail.com> Date: 2016-06-16 10:51 GMT+02:00 Subject: srpske žrtve u 20. veku To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, u prilogu vam šaljemo spisak srpskih žrtava u 20. veku za koje mi znamo. S poštovanjem, Prof. dr Dušan Rnjak Spisak srpskih žrtava Cupać Stevo iz Benkovca vlasnik autobusa osuđen prekim sudom u…
Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 8. 3. 2024, Српска памти: Злочин над Србима у Грбавици [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19270-350x200-no.jpg)
СРНА, 8. 3. 2024, Српска памти: Злочин над Србима у Грбавици [Мапа]
На мјесном гробљу у брчанском насељу Грбавица данас је служен парастос за 13 убијених цивила и војника из тог насеља које су прије 31 годину, на данашњи дан, припадници такозване Армије БиХ заробили, а потом мучки убили, и њихова измасакрирана тијела су касније размијенили.
Након парастоса, положени су вијенци и цвијеће код споменика за 43 српска борца из овог и околних насеља која су страдала у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Помену су присуствовали представници Срба у извршној и законодавној власти дистрикта, Владе Републике Српске, борачких удружења из Брчког и сусједних оштина, удружења[...]
Portal Novosti, 5. 5. 2023, Komemoracija za žrtve Danice
U organizaciji VSNM-a Koprivničko-križevačke županije održana je komemoracija za sve stradale u nekadašnjem zloglasnom ustaškom logora Danica kod Koprivnice. Među 5.600 logoraša bilo je 2.830 Srba, 812 Jevreja, 502 Hrvata i 125 Roma
U organizaciji Vijeća srpske nacionalne manjine Koprivničko-križevačke županije, uz saradnju koprivničke i velikopoganačke parohije, 29. aprila, na području nekadašnjeg zloglasnog ustaškog logora Danica kod Koprivnice, održana je komemoracija za sve nevino stradale.
Molitveni pomen u kojem su učestvovali predstavnici vijeća srpske nacionalne manjine iz Prigor[...]
![СРНА, 11. 2. 2023, Богослужење за Србе убијене у Ивањској и Пискавици [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11509-350x200-no.jpg)
СРНА, 11. 2. 2023, Богослужење за Србе убијене у Ивањској и Пискавици [Мапа]
БАЊАЛУКА, 11. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Храму Покрова Пресвете Богородице у бањалучкој мјесној заједници Поткозарје почела је литургија у оквиру обиљежавања 81 године од покоља више од 600 Срба, које су усташе убиле у селима Ивањска и Пискавице.
Након литургије биће служен парастос за убијене Србе, а након тога је предвиђено обраћање званичника.
Зоран Милаковић из Удружења грађана "Козара", које је организатор овог догађаја, рекао је Срни да су усташе 5. и 12. фебруара 1942. године у селима Ивањска, данашње Поткозарје, и Пискавице убиле 621 српског цивила, међу којима 178 дјеце.
"Комшије ус[...]
![Вести, 8.1.2018, У походе манастиру из 13. века: Рожањ, усамљена светиња [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10345-350x200-no.jpg)
Вести, 8.1.2018, У походе манастиру из 13. века: Рожањ, усамљена светиња [Видео]
Да којим случајем свештеник из Обудовца, протојереј-ставрофор Зоран Илић одлучи да промени занимање, без сумње би био професионални рели возач. Од магистралног пута Тузла-Лопаре, ка врху Мајевице, води десетак километара потпуно изрованог, на многим местима и сасвим урушеног пута ка једном од најстаријих манастира у Босни, Рожњу, а отац Зоран ту раздаљину прелази познајући сваку рупу или процеп.
Мада је реч о здању из 13. века које је недавно обновљено, манастир Рожањ је и даље празан. Не само што до њега нема пута, већ ни неког ко би о њему стално бринуо.
Свештеник из Обудовца и његов и[...]
Блиц, 3. 7. 2017, Био је сликар српске војске у Великом рату, стрељан јер није хтео у партизане, а његов дом је сада сабласни призор
Убијен је јер није хтео под петокраку, истина о њему је деценијама скривана, а држава коју је задужио уметничким делима дозволила је и да део његове заоставштине оглође зуб времена, толико да јој обнове нема.
Кући Михаила Миловановића (1879-1941), првог академског сликара из Ужица и званичног сликара Врховне команде Српске војске у Великом рату, нема спаса. Грађевински захват који би реконстурисао руинирану вилу - атеље у засеоку Тук, процена је струке, неизводљив је.
- Реално не постоји шанса да се Миловановићева кућа обнови. То је морало да се учини пре 20-30 година. Сада је прекасно -[...]
