За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Страдање Маре Чокорило
Поштовани! На основу акције вашег центра шаљем вам основне податке о мојој баки, која је страдала у геноциду у Другом св. рату. Име и презиме : Мара Чокорило Родитељи : Спасоје и Савка Капор Датум рођења: 1904. Мириловици (Билећа БиХ) Место злочина : Хајдуково (Суботица) Датум злочина : 12.04.1941. Починиоци…
Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима: Обележје жртвама послератног комунистичког терора
УДРУЖЕЊЕ ПОЛИТИЧКИХ ЗАТВОРЕНИКА И ЖРТАВА КОМУНИСТИЧКОГ РЕЖИМА ASSOCIAТION OF POLIТICAL PRISONERS AND VICПMS OF COMMUNIST REGIME Ваш знак: Наш знак: 56/16 Београд, 17.06.2016. Видиковачки венац 66 Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у хх веку Београд, Змај Јовина 15 Предмет: Предлог допуне садржаја Меморијалног центра српским жртвама геноцида…
Оточац: Име српске жртве из Другог светског рата
From: Вељко ЛАВрнић Date: 2016-06-18 15:15 GMT+02:00 Subject: IME SRPSKE ŽRTVE KOJA JE STRADALA U 2 SV. RATU To: srpski.memorijal@gmail.com Ilija Milete Varda Rođen 1904. u Srpskom polju, opština Otočac, Lika. Zarobljen 1941. u aprilu od strane ustaša i talijana i odveden u zarobljeništvo u Italiju. Imamo obaveštenje od Crvenog…
DIC Veritas, 20.06.2016, Zločin na Miljevačkom platou – 24 godine nema odgovornih
Dvadesetprvog juna 1992. godine Hrvatska vojska je napala položaje srpske teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou u blizini Drniša, u kojem je preuzela kontrolu nad prostorom od 108 kvadratnih kilometara i 7 sela. Bio je to prvi veći napad vojnih snaga Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, nakon što je UNPROFOR…
Жртве из Пријепоља
From: Zagorka Komad Date: 2016-06-14 9:41 GMT+02:00 Subject: To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, u skladu sa vašim pozivom, prijavljujem sledeće žrtve iz porodice nastradale u XX veku: 1. Ujak mog oca, Đerosim (orig. Jevrosim, Eufrosim) Špica iz Prijepolja, selo Miljevići, ubijen je u lovu od strane muslimanske milicije, pre 1914. godine; 2.…
Вуковар: Основни подаци о жртвама
Од: Zivan Stojsic Датум: 13. јун 2016. 15.51 Наслов: Основни подаци о жртвама Коме: srpski.memorijal@gmail.com Одазивајући се позиву на сарадњу који је „Политика“ објавила 12.06.2016. шаљем Вам основне податке о мојој мајци , мом деди и тетки , жртвама усташког геноцида. —————————————————- Василије Туцић , радник у млину. (1886 –…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 13. 6. 2023, Да се не заборави: Обиљежено 80 година од славне Битке на Сутјесци
ТЈЕНТИШТЕ - Полагањем цвијећа на спомен костурницу и културно-умјетничким програмом у Спомен-кући у Долини хероја на Тјентишту, данас је обиљежено 80 година од пробоја обруча у славној партизанској епопеји - Бици на Сутјесци.
Изасланик српског члана Предсједништва БиХ и предсједника Републике Српске Бошко Томић поручио је током обиљежавања 80 година од Битке на Сутјесци да су партизански борци гинули за слободу, а да је међу њима највише било припадника српског народа.
- Срби су увијек ишли само да чувају своје територије, а да не освајају ничије и у загрљај су примали све друге народе -[...]
СРНА, 13.11.2021, Освештан споменик српској мученици сарајевских логора Нади Томић
ВЛАСЕНИЦА, 13. НОВЕМБРА /СРНА/ - У Власеници је данас освештан споменик Нади Томић, српској мученици сарајевских логора, који су подигли представници Удружења логораша регије "Бирач".
Предсједник овог удружења Винко Лале рекао је да су логораши били једина породица Наде Томић из Вогошће, која је након заробљавања преживјела страшне тортуре, мучења и злостављања у сарајевским логорима.
Он је навео да је Томићева након размјене 1995. године дошла у Власеницу и ту преминула 2018. године у 72. години.
Лале каже да је споменик Томићевој подигнут захваљујући хуманитарној акцији чланова Удру[...]
Српски меморијал, Архив Војводине, Глас Српске, 22. 2. 2023, Промоције књиге „Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини“ у Србији, Црној Гори и Републици Српској
Боравак Марије Јововић, кћери Благоја Јововића, официра ЈкВ и атентатора на Анту Павелића 1957. године у Аргентини, у Српским Земљама, осим спомена на њеног оца, од чијег рођења се 24. јануара навршило 100 година, била је и прилика за промоцију њене књиге о оцу, официру, предузетнику и атентатору на ноторног ратног злочинца Анту Павелића и разговор Срба различитог порекла, светоназора и положаја о Благоју Јововићу, Србину који не престаје да буди интересовање.
На овом месту преносимо два извештаја, са две промоције: 8. фебруара у Архиву Војводине у Новом Саду и 20. фебруара у Српцу, срцу сл[...]
Политика, 23.5.2016, Ебензе, Гузен, Хартхајм: тунели и лабораторије смрти
МАУТХАУЗЕН – СТРАТИШТЕ У ОБА СВЕТСКА РАТА
Ни један од три подручна логора Маутхаузена, ни робовско копање тунела у Ебензеу, ни крематоријум у Гузену, ни медицински експерименти у Хартхајму, нису заобишли људе са ових простора
Линц/Маутхаузен – Власник куће пред којом смо се паркирали брижљиво је одабрао мушкатле за гредицу под својим прозором: поређао их је у валеру од интензивно црвене до бледо розе. И његове комшије из лепих, невеликих кућа са фасадама у пастелним бојама имају вртове са густим, смарагдно-зеленим живим оградама правих линија, лепо уређене травњаке, цватове љуб[...]
![Вечерње новости, 28. 09. 2023, СТАРЦИ УБИЈЕНИ ДОК СУ ЧУВАЛИ КУЋНЕ ПРАГОВЕ: Прошло је 28 година од убиства српских цивила у Вариводама и Гошићу [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16533-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 28. 09. 2023, СТАРЦИ УБИЈЕНИ ДОК СУ ЧУВАЛИ КУЋНЕ ПРАГОВЕ: Прошло је 28 година од убиства српских цивила у Вариводама и Гошићу [Видео]
ДАНА 28. септембра 1995, готово два месеца по завршетку “Олује”, у селу Вариводе, тада у општини Книн, убијено је девет мештана српске националности, подсећа Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра "Веритас". Најмлађи је имао 54, а најстарији 84 године.
Тог дана убијени су: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Радивој Берић (69), Марија Берић (69), Мирко Покрајац (84), Душан Дукић (59), Марко Берић (82), Милка Берић (67) и Јован Берић (56). Око или истог дана убијен је и десети мештанин, Угљеша Илијашевић (54), чије тело је касније пронађено у једној густијерни и чијег имен[...]
