За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Погинули у Другом светском рату у партизанским јединицама
From: Slobodan Stoyanowitch Date: 2016-06-15 15:24 GMT+02:00 Subject: poginuli u drugom svetskom ratu u partizanskim jedinicama To: „srpski.memorijal@gmail.com“ <srpski.memorijal@gmail.com> Stankovic Dane Dragan, rodjen u Korenici-Lika, poginuo na Sremskom frontu Stankovic Dane Mladen, rodjen u Korenici-Lika, poginuo u Bosni
Прикупљање имена жртава из Првог светског рата
From: Jevtic Vladislav Date: 2016-06-12 11:43 GMT+02:00 Subject: .Prikupljanje imena zrtava iz prvog svetskog rata To: srpski.memorijal@gmail.com Moj deda Toma Jevtic, koji je bio ucitelj, umro je u zarobljenistvu od gladi u logoru u Nezideru, koliko je meni poznato, u 1917 ili 1918. godini. Za eventualno neke dopunske podatke moze…
Срна, 15.6.2016, Обиљежене 24 године од страдања и прогона Срба из долине Неретве
МОСTАР, 15. ЈУНА /СРНА/ – Бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару, данас су обиљежене 24 године од страдања 30 српских цивила и војника у том мјесту, те страдање 386 Срба из долине Неретве који су убијени средином јуна 1992. године. Tих…
РТС, 14.6.2016, Обележавање Крвавог пута српских логораша у Норвешкој [Мапа]
Норвешке општине Вефсн и Хемнес се припремају за обележавање 75-годишњице доласка првих Југословена, пре свега Срба, у немачке концентрационе логоре у тој земљи где су принудним радом градили такозвани „Крвави пут“, саопштила је амбасада Норвешке у Београду. Пут преко Корг планине за југословенске ратне заробљенике је представљало „Крвави пут“, како…
РТС, 14.6.2016, Хероји са Кошара добијају споменик
На Правном факултету у Београду обележено је 17 година од завршетка борбе око карауле Кошаре на Косову и Метохији. Присутни су се подсетили хероја који су 1999. године 65 дана бранили границу тадашње Југославије од терориста. Више од деценију и по касније најављено је и подизање споменика херојима са Кошара.…
ИН4С, 13.6.2016, Протојереј Јован Пламенац: Римокатолички олтари на немањићким црквама реликти су окупатора
Парох барски, протојереј Јован Пламенац, казао је за портал ИН4С да цркве с два олатара у Сутомору не представљају никакве симболе заједништва и слоге локалних православаца и римокатолика, како се то често представља у јавности, већ је, тврди, у питању тенденција прекрајања истине и историје овог краја. „Односи сутоморских односно…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 31.10.2021, Барио: Спомен без крста на Казанима - нови шамар хришћанству
Патрик Барио, члан Међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, рекао је да је спомен страдалим православцима без крста на Казанима у Сарајеву нови шамар хришћанству у БиХ, али и у цијелој Европи.
Барио је истакао да није изненађен што се на обиљежју српског стратишта - јаме Казани у Сарајеву неће наћи пригодан текст, гдје ће јасно писати да су ту Срби били жртве, а џелати њихове комшије муслимани.
„Да на монументу барам пише из кога народа су убице, а ко су биле жртве, тада би можда могла да стоји порука назови Сарајлија: Заувијек ћемо се са туг[...]
Политика, 26. 6. 2023, Живојин Ракочевић: Ђоковић робија и због краља Николе
Албанска породица Прекај оптужила га је за убиство њиховог оца, потом је оптужен да је силоватељ, па да је на његовом плацу војска црногорског краља 1913. убила дванаест Албанаца и на крају да је учествовао у злочину 7. маја 1999. у региону Пећи
„Добро дошао, Ђоковићу! Богами није требало да идеш!”
Овим речима дочекан је Милорад, први повратник у Витомирицу, надомак Пећи. Уздржан и ћутљив, укључио се у мали локални свет. Често се могао видети на сеоском сиротињском тргу у Гораждевцу, запослен у општини, ангажован у невладиним организацијама. Изгледао је као бегунац од самоће – одлучан да[...]
Смрт 12 бањалучких беба – Породице преминулих беба још чекају правду
...Дванаест звјездица с неба пало је ноћас на ваш длан цијењени господине, Дванаест звјездица с неба пало је шта су скривиле цијењени господине...
Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник...Нашим бебама нису дали да дишу и туга је данас још већа, каже Жељка Тубић из Приједора.
Приредила: Бранислава ВУКЕЛИЋ
БАЊАЛУКА, 19. МАЈА /СРНА/ - Двадесет и три године траје чекање на правду за смрт 12 беба, које су преминуле усљед недостатка кисеоника на Одјелу за интензивну његу породилишта у Бањалуци од 22. маја до 19. јуна[...]
Политика, 23.5.2016, Ебензе, Гузен, Хартхајм: тунели и лабораторије смрти
МАУТХАУЗЕН – СТРАТИШТЕ У ОБА СВЕТСКА РАТА
Ни један од три подручна логора Маутхаузена, ни робовско копање тунела у Ебензеу, ни крематоријум у Гузену, ни медицински експерименти у Хартхајму, нису заобишли људе са ових простора
Линц/Маутхаузен – Власник куће пред којом смо се паркирали брижљиво је одабрао мушкатле за гредицу под својим прозором: поређао их је у валеру од интензивно црвене до бледо розе. И његове комшије из лепих, невеликих кућа са фасадама у пастелним бојама имају вртове са густим, смарагдно-зеленим живим оградама правих линија, лепо уређене травњаке, цватове љуб[...]
СРНА, 12.4.2017, Навршиле се 72. године од пробоја Сремског фронта
БЕОГРАД, 12. АПРИЛА /СРНА/ - На данашњи дан прије 72 године извршен је пробој Сремског фронта, што је означило и окончање Другог свјетског рата на територији Србије.
Државна церемонија полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти биће одржана у 11.00 часова у Спомен-комплексу Сремски фронт у Адашевцима, код Шида, саопштено је из Владе Србије.
Церемонији ће, осим представника Владе и Војске Србије, присуствовати учесници ове велике битке, дипломатски представници земаља чије су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту, представници општине Шид, као и удружења за његовање тр[...]
