За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 7.6.2016, Обиљежено 73 године од геноцида у Долима
НИКШИЋ, 7. ЈУНА /СРНА/ – У Долима, код села Миљковац у Пиви, данас су обиљежене 73 године од страдања народа овог краја за вријеме Другог свјетског рата од усташа и фолксдојчерске јединице „Принц Еуген“. Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а…
Политика, 5.6.2016, Дан сећања на највећу трагедију Смедерева
Експлозија муниције коју су Немци после окупације лагеровали у тврђави направила је кратер пречника педесет и дубине око девет метара – 5. јуна 1941. страдало је више од половине грађана Од 2.400 кућа у Смедереву само је 25 остало неоштећено. Смедерево – Писак локомотиве на Железничкој станици и црквена звона,…
Милутин Грубјешић: Нека и ове невине жртве буду записане
From: Milutin Grubjesic <misagsu> Date: 2016-05-31 17:48 GMT+02:00 Subject: Memorijalni centar To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, šaljem u prilogu pismo u vezi popisa imena stradalih za vreme II svetskog rata. Pozdrav Za : Društvo za podizanje Memorijalnog centra srpskih žrtava genocida 20.veka Poštovani, Ja sam Milutin, Petar, Grubješić. Pišem u vezi popisa…
РТС, 4.6.2016, Би-Би-Си: Успомена на дечаке из Србије, ратне избеглице у Шкотској
Сто година пошто је једна школа у Единбургу пружила уточиште групи српских дечака избеглих од страхота Првог светског рата, њихови потомци допутоваће у шкотску престоницу да присуствују обележавању тог догађаја, објавио је Би-Би-Си. Група од 27 дечака, од којих је најмлађи имао 12 година, стигли су те 1916. године у…
In memoriam: Зовем се деведесет и седам – Зорка Делић Скиба
– Како се зовеш, пита ме средовечни господин. – Деведесет и седам, одговорих му. – Па како то, чуди се незнанко. – Па лепо… Ни оца ни мајке немам. Немам ни имена ни презимена. Не знам ни кад сам рођена. Овде сам само број и ништа више, појасних му. Овако…
Восток, РТС, 3. 6. 2016, Милостиви руски Царе, помози! [Фото]
„Моја војска стоји данас пред најжалоснијим свршетком. С надом и уверењем да ће се на јадранском приморју снабдети и реорганизовати на миру уз обећану помоћ савезника, ја сам је превео преко албанских и црногорских планина. Ништа од обећаног што је потребно за издржавање и реорганизацију овде нисмо нашли …“ –…
Не заборављамо – Памтимо
Слободна Херцеговина, 1.5.2018, Списак страдалих Срба Мостара у Другом свјетском рату 1941 – 1945
Иницијатива за састављање овога списка потекла је од потомака страдалих Срба из Мостара у Другом свјетском рату.
Списак, у овом облику какав је тренутно, уредили су чланови одбора за прикупљање података о страдалим Србима у Другом свјетском рату са подручја Мостара: проф Ранко Чворо, свештеник Данило Боро, Владо Булајић, покојни Никола Вуковић, Рајка Даничић, покојни Александар Ацо Дошло, покојни Петар Перо Ковачевић, Младен Крњеушић, покојни Сретен Лазаревић и Гојко Пантић. Значајну помоћ је пружио и покојни Радмило Браца Андрић, као и многи наши мостарци и мостарке широм свијета који су нам[...]
СРНА, 13. 9. 2024, Бравнице: Злочин над српским цивилима у избјегличкој колони и данас некажњен
За 81 српског цивила из Доњег Вакуфа које су у избјегличкој колони убили припадници Хрватске војске, ХВО-а и тзв. Армије БиХ, данас је у селу Бравнице код Јајца служен парастос.
Најмлађа жртва је био трогодишњи Драган Јанковић, а у масовној гробници Царево Поље код Јајца 1998. године ексхумирани су посмртни остаци 57 жртава из Бравница.
Парастос је служио свештеник Миладин Самарџић који је рекао Срни да су на овом мјесту убијени дјеца, старци, жене и да им парастос служе од 2018. године.
Преживјели свједок злочина родом из Доњег Вакуфа Маринко Зељко рекао је да се као осмогодишњак наш[...]
Вечерње новости, 30. 8. 2022, ХАЛУ СМРТИ ИЗ БЕЧА ВРАЋАЈУ У КРАЉЕВО? Иницијатива да се откупи однета железничка радионица где су таоци држани пре стрељања
ФОТОГРАФИЈА на којој насмејани нацисти позирају поред стрељаних талаца у Краљеву у октобру 1941, ускоро ће бити власништво Музеја града на Ибру.
Ово сведочанство о масакру недавно је на онлајн аукцији купио Бранимир Гајић из Београда, а биће део музејске поставке о злочину који су Немци починили у одмазди због устаничких напада на окупациону војску. Војници Вермахта стрељали су више од 2.000 невиних људи, по суровом правилу "сто Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног Немца".
- Фотографије на којима се виде злочини нациста су ретке, зато што их нема у архивима - каже Гајић за "Нов[...]
Курир.рс, 30.5.2021, Зоран Шапоњић: Стари Брод - Девојке су пред усташама скакале у ледену реку не чекајући каму
Нигде се врисак окамењене мајке не чује као на Старом Броду! Проломи се брдима изнад Дрине, стигне га други, врисак окамењеног оца који својим окамењеним рукама покушава да заштити своју окамењену децу!
Нигде на свету нема места као што је Стари Брод на Дрини. Овде је легенда истина – 326 девојака ухватиле су се, прича је која живи, за руке и на Младенце 1942. године скочиле у ледену Дрину, боље у смрт него да падну у руке зверима у људском облику.
Ено камених имена на каменом зиду на Старом Броду, њих скоро 6.000, не дају ником лагати. У води споменик, окамењена беба у наручју окамењене[...]
ИН4С, 20. 3. 2024, Наредник-пилот Михајло Петровић није се вратио са извиђања Скадра - На данашњи дан
На данашњи дан (111 година од), 20. марта 1913. године (по новом календару) код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свијету који је погинуо у борбеним дејствима.
Михајло Петровић је био српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку. Припадао је првој групи од шест српских пилота школованих у Француској 1912. године
У срцу Шумадије, у близини Страгара, налази се питомо село Влакча у којем се 27. јуна 1884. године родио Михаило Петровић. А Михаило Петровић био је први српски пилот и прва српска ваздухоп[...]
