За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 3.6.2016, У Ледићима код Трнова обиљежена годишњица маскара над 24 српска цивила, за који нико није одговарао
Код спомен-обиљежја у селу Ледићи, општина Трново данас ће бити обиљежене 24 године од свирепог злочина над српским цивилима (жртве су убијене клањем, вешањем или гушењењм), који су починили припадници такозване Армије БиХ и за који нико није одговарао. У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова…
Жртва Јасеновица
Од: Jelena Pilipovic Датум: 30. мај 2016. 20.48 Наслов: Жртва Јасеновца Коме: srpski.memorijal@gmail.com Душан (Марка) Данојловић, рођен у Зворнику 1905, ухапшен од стране усташа у Бијељини, августа 1941. и потом одведен у логор Јасеновац, из кога се никада није вратио. С поштовањем, његова кћи, Споменка Пилиповић, рођена Данојловић. …
Спискови ратних жртава
From: Andjelka Grbovic Date: 2016-05-29 14:33 GMT+02:00 Subject: spiskovi ratnih žrtava To: srpski.memorijal@gmail.com Prijavljujem svog rodjaka, Nebojšu Ličinića , kao ratnu žrtvu za Srpski memprijal centar. Rodjen je od oca protojereja Nestora Ličinića i majke Leposave rodjene Merković, domaćice, 1922 godine u Kusonjima, kod Pakraca, gde mu je otac bio…
Блиц, 1.6.2016, Нови Пазар: Годишњица смрти двогодишњег Марка Симића, жртве НАТО бомбардовања
Двогодишњи Марко Симић, најмлађа жртва НАТО бомбардовања Југославије, данас би имао 19 година и приводио крају прву годину студија, али је настрадао 31. маја у наручју свог оца Владана. На јучерашњи дан 1999, око 13.30, НАТО авион бацио је разорну бомбу, тешку више стотина килограма, на стамбену зграду Р-74, у…
РТРС, 1.6.2016, Нови Град: Отворена изложба „Козара, споменик слободе“
У галерији у Новом Граду је отворена изложба „Козара, споменик слободе“ на којој посјетиоци могу видјети занимљиве документарне и историјске поставке које старијима могу да послуже као подсјећање, а млађима да науче чињенице које не знају о страдању у Другом свјетском рату. Кустос и историчар Марина Љубичић је синоћ на…
Ратови деведесетих
From: Ninoslav Date: 2016-05-29 13:33 GMT+02:00 Subject: Žrtva rata devedesetih To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, Šaljem Vam podatke moje prabake koja je zapaljena u svojoj kući u dvanaestom mesecu 1991. godine u Ožegovcima. Prodanović Stana rođena 1914 god. Srdačan Pozdrav, Prodanović Ninoslav
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 20.9.2021, Мајка остала да лечи муслимане а они је заклали - Нинослав Милановић о чувеној медицинској сестри која није хтела да напусти Сребреницу
Нинослава ветеринара тражите? Па, њега на Златибору знају баш сви - казала нам је времешна конобарица у друмском ресторану на чувеној златиборској Боровој глави, чудећи се питању.
Док је окренута показивала сто усред баште, додала је:
- Исти је мајка, има исте "горске" очи!
Ветеринара Нинослава Милановића стварно воле у обе комшијске општине на Златибору.
Уверили смо се седећи са њим. И кућа му је, каже, на међи Чајетине и Нове Вароши и доступан је "планинцима" увек, 24 сата. Али, има Нинослав и другу причу због које га посебно уважавају. Он је син чувене Раде Милановић, медицинске[...]
Вечерње новости, 9. 9. 2024, ГЕНОЦИД ЈЕ ИЗУМ ЗАПАДНЕ КУЛТУРЕ: Интервју - Др Владимир Умељић историчар, истраживач злочина у НДХ
ЗАПАДНИ историчари ретко истичу чињеницу да су починиоци великих геноцида у Европи средином 20. века били припадници управо западне културолошке традиције коју је дуже од века детерминисао Ватикан.
То не може да буде случајност и управо зато свако истраживање геноцида морало би да пође од те истине - истиче др Владимир Умељић, историчар и православни филозоф који је после низа књига о геноциду над српским народом, у Новом Саду представио своју најновију публикацију "Дехуманизација, дискриминација и стигматизација Рома" (едиција ИК "Прометеј" и Архив Војводине.) За разлику од жртава, наглашава[...]
Политика, 19. 10. 2024, Доктор Рајан је и заставама чувао рањенике од артиљеријске ватре
Централно место на изложби „Америчка медицинска мисија за Србију и српску војску у време Великог рата 1914–1918”, отвореној у ужичком Историјском архиву, припада др Едварду Рајану (1883–1923), хирургу из САД, шефу прве америчке медицинске мисије (од 15 здравствених радника) која је у нападнуту Србију дошла у најтежим данима Првог светског рата да помаже рањенима и унесрећенима, лечи оболеле. Рајан се за овај хуман и опасан чин пријавио као добровољац, а медицински материјал је обезбедио од средстава добротворке Хелен Хатлин Џенкинс.
Ево шта о томе пише на паноима ове изложбе: „Америчка меди[...]
PokretzaOdbranuKosovaiMetohije.rs, 26. 11. 2023, Митра Рељић: „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“
У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“. Рецензенти књиге су: проф. др Јелица Стојановић и проф др Бранислава Дипларић. У склопу књиге објављен је и резиме на руском (преводилац Верица Шево) и енглеском језику (Љиљана Тубић). Коректору и састављање регистра појмова урадио је Бранислав Карановић. Штампање ове књиге финансирао је Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
Зачеци угрожавања идентитета и интегритета српског језика на простору данашњег Косова и Метох[...]
Политика, 14. 8. 2022, Србија је поносна на своју историју и своје борце
Одјек једне од најславнијих победа у Карађорђевој устаничкој Србији и данас одзвања кроз својеврсни понос, овековечен и кроз културну заоставштину Срба
Мишар – Више од два века прошло је од чувеног Боја на Мишару, када су српски устаници, предвођени Карађорђем Петровићем, поразили турску војску, под вођством Сулејемана Паше Скопљака, а Шапчани и сви они који кроз Мишар пролазе у колективној свести негују сећање на те дана када се овде борило за слободу после вековног ропства. Чувена битка као да се урезала у ген народа, зарад чије слободе је војевана.
И ове године у спомен на Карађорђа и[...]
