За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Борис Беговић: На Пагу је за два месеца 1941. убијено осам хиљада Срба и Јевреја
ИНТЕРВЈУ БОРИС БЕГОВИЋ, члан удружења „Јадовно” Спомен-плоча у ували Слана први пут постављана 7. септембра 1975. године, плоча је разбијена 1991. обновљена 26. јуна 2010. године али је разбијена два дана по откривању Председник удружења „Јадовно” др Душан Басташић и професор др Борис Беговић, члан тог удружења, марта прошле године…
Политика, 23.5.2016, Ебензе, Гузен, Хартхајм: тунели и лабораторије смрти
МАУТХАУЗЕН – СТРАТИШТЕ У ОБА СВЕТСКА РАТА Ни један од три подручна логора Маутхаузена, ни робовско копање тунела у Ебензеу, ни крематоријум у Гузену, ни медицински експерименти у Хартхајму, нису заобишли људе са ових простора Линц/Маутхаузен – Власник куће пред којом смо се паркирали брижљиво је одабрао мушкатле за…
У ДОБРИ ЧАС, СРПСКИ ВОЈНИЦИ: На путу за отаџбину, одлазак српске војске са Крфа
Поздравима „Кали ора, стратиоти сервико (У добар час, српски војници) – нека вас Бог поживи, добри Срби“, испратили су Грци српске војнике на Солунски фронт у пролеће 1916. године. После успешног опоравка и реорганизације војске на Крфу, заједничка жеља савезника и српске владе била је што брже пребацивање војника на…
Срна, 21.5.2016, Милићи, Жутица – Помен убијеним цивилима и борцима
МИЛИЋИ, 21. МАЈА /СРНА/ – Борачка организација у Милићима обиљежила је данас 24 године од страдања осам српских бораца и цивила, међу којима су били старци и жене, убијених из засједе у нападу муслиманских паравојних снага 21. маја 1992. године у милићком насељу Жутица, на регионалном путу Милићи-Сребреница. Тог дана…
КМ новине, 21.5.2016, Сахрањени посмртни остаци Србина кога су Шиптари киднаповали 1998. године
Посмртни остаци Горана Живића који је нестао 1998. године сахрањени су данас у Липљану. Његово тело се, поред још 308 тела киднапованих и несталих, чији се идентитет још увек не зна, налазило у мртвачници у Приштини. Након скоро 18. година неизвесности, идентификовани посмртни остаци Горана Живића, рођеног 1969. године у…
Срна, 20.5.2016, Служен парастос и положено цвијеће на гробном мјесту 12 беба
Бањалука – На гробном мјесту 12 беба на Новом гробљу у Бањалуци данас је служен парастос и положено цвијеће поводом 24 године од смрти бањалучких беба због недостатка кисеоника 1992. године. Парастос су служили свештеници бањалучке епархије, а цвијеће су положили делегације Удружења „12 беба“, Народне скупштине Републике Српске, Миладин…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 15. 7. 2023, ЈАДНИ СРБИ, СИГУРНО НИСУ УСПЕЛИ ДА СЕ ВРАТЕ У ДОМОВИНУ: Сутра откривање споменика српским заробљеницима који су скончали у Италији
СПОМЕНИК српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату, у Италији, биће постављен и свечано откривен овог викенда на Српском гробљу, крај замка и места Кастелано, близу града Роверета.
Споменик подиже Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, уз подршку италијанске регије Трентино Алто Адиђе и општине Вила Лагарина, а откриће га министар Никола Селаковић.
На територију Трентина за време Великог рата смештено је на стотине ратних заробљеника - Руса, Румуна и Срба, који су искориштавани за рад. Подаци везани за српске заробљенике, сахрањене на[...]
РТРС, СРНА, 23. 4. 2023, Обиљежена 31. годишњица од страдања Срба у Чардаку код Дервенте
Поменом и полагањем вијенаца у Спомен-комплексу у насељу Чардак у Дервенти обиљежена je 31. година од страдања 37 Срба.
На Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу убили су их припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација, а тијела 19 убијених пронађена су у масовној гробници. У Чардаку нису били поштеђени ни жене, ни дјеца, ни старци.
У масовној гробници пронађено је и тијело Игњатије Марића. Његова супруга Душанка остала је са троје дјеце и данас се пита зашто је убијен.
- Супруг је остао да чува огњиште. Страдао је невин, нисмо то очекивали да ће [...]
Вечерње новости, Бета, 23.4.2018, АГРЕСИЈА НАТО Сећање на 16 убијених радника РТС-а
Пошту страдалима пре 19 година код споменика "Зашто?" одали су представници РТС-а, државних органа и породице погинулих
БЕОГРАД - Тачно у 2.06 ноћас навршило се 19 година од убиства 16 радника Радио-телевизије Србије (РТС) у НАТО бомбардовању зграде у Абердаревој улици, а пошту страдалим код споменика "Зашто?" одали су представници РТС-а, државних органа и породице погинулих.
После минута ћутања, у име РТС-а венце су положили и запалили свеће генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и председник Управног одбора РТС-а Владимир Вулетић, као и породице убијених радника, навод[...]
Nova.rs, 17. 4. 2021, Шумадинци подигли споменик Немцу погинулом 1941.
Немац Ото Сеп, пилот ловачког авиона "Хокер Фјури", погинуо је 6. априла 1941. године изнад Гледићких планина у Шумадији. Мештани села Дулене пронашли су тело настрадалог пилота и кришом га сахранили, а скоро осам деценија није се знало где је сахрањен.
Тек пре неколико година, откривено је где почива Ото Сеп, а мештани су му сада подигли и надгробно обележје. Овај, српској јавности мало познати херој, иако пореклом Немац, био је пилот Краљевине Југославије, а оборили су га немачки авиони који су бомбардовали Београд у априлу ’41.
Село Дулене на обронцима Гледићких планина, вероватно је међ[...]
Вечерње новости, 11.10.2017, Бјеловац у зору завили у црно
За убиство 109 Срба 1992. у братуначком селу нико из Орићевих јединица није одговарао. Славки Матић зликовци су зверски усмртили две ћерке и мужа
ДОК је престрављени народ у зору, те страшне 1992. године, бежао из села ка Дрини, Славка Матић трчала је у супротном смеру знајући да су у кући остале њене кћерке Сњежана и Гордана. Није их затекла живе. Ни мужа Радивоја...
Данас, 25 године касније, на кућном прагу, у селу Бјеловац, који су јединице Насера Орића завиле у црно, затичемо Славку. Баш на том месту су јој убили најмилије. И још 109 Срба. За овај монструозни злочин нико никада није [...]
