За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
N1, 17. 8. 2024, Од Церске битке 110 година – али се за долину Јадра ових дана води још једна
Ових дана обележава се 110. година од Церске битке која се зове и „Битка на Јадру“. Једна друга ових година и даље се води. Битка против рударења литијума. Многим становницима Србије јаловиште на Јадру је незамисливо. „Окупација дође и прође, а овај отров што нам спремају траје вековима. Ту је…
РТ Балкан, 16. 8. 2024, На маргинама тензија са Хрватском око културног блага СПЦ: Загонетни пут најскупље цигле на свету
Прича о сирмијумској „најскупљој цигли на свету“, на којој се Душан Дрмановић трудио целих 60 година, није никога потресла. А самом Дрмановићу се и осветила. Археролози који су докторате стекли на цивилизацијским слојевима тла нису никада уважили његов аматерски рад у археологији, па су напросто игнорисали и његову упорност на… ИН4С, 16. 8. 2024, Чика Пера: 103 године од смрти великог краља Петра (Карађорђевића) Ослободиоца – На данашњи дан
Краљ Петар I, унук вожда Карађорђа запамћен као Ослободилац, Стари краљ Чика Пера, умро је на данашњи дан 1921. године. Државна церемонија полагања венаца и одавања почасти биће одржана на Опленцу. Патријарх Порфирије служиће литургију и парастос у Цркви Светог Ђорђа, задужбини краља Петра. Краљ Петар Први Карађорђевић, ослободилац српског…
Јадовно, 15. 8. 2024, Масовни покољ Срба на Мехином стању августа 1941- Илиндански покољи
Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугославенска… Вечерње новости, 29. 7. 2024, Српска историја се не проучава, већ се живи: Млади амерички истраживач Крис Бојингтон о утисцима са путовања од Винче до Прањана
МЛАДИ Американац Крис Бојингтон недавно је дипломирао на Оклахома стејт универзитету а део његовог дипломског рада била је Србија. Овај младић је у друштву будућих историчара и официра америчке војске у септембру 2023. боравио у редакцији „Новости“ пре одласка у Прањане на обележавање годишњице операције Халијард из Другог светског рата,…
Стање ствари, Политика, 13. 8. 2024, Живојин Ракочевић: Гораждевац – злочин је заледио живот
Господско лице Сенке Јововић, мајке убијеног Ивана, личи на камен који је постављен изнад места где је издахнуо њен син. Стоји усправна и нема, гледа у своје дете, гледа у нас и у године које је однело зло „Ово је мрамор Ивана Јововића”, каже Милић Милићевић, разгрће траву и показује…
Не заборављамо – Памтимо
DIC Veritas, Slobodna Dalmacija, 12.9.2020, Dossier Varivode: štakori rata su dva mjeseca nakon Oluje išli u pljačku i ubijanje srpskih staraca i bolesnih
Trebao je to biti jedan običan rujanski dan u selu smještenom desetak kilometara od Kistanja. Bar se tako činilo. Već su splasnula slavlja oko povratka cijelog hrvatskog teritorija u operaciji “Oluja”. Ljudi su se lagano vraćali svojim obvezama, životu, mislima o boljim danima koji će, kako su uvjeravali s TV ekrana, sigurno uslijediti.
Po Splitu, Sinju, Makarskoj ispijalo se kave i listalo novine koje su najavljivale sretnija vremena. Ali kako za koga.
Skoro dva mjeseca od “Oluje” štakori rata došli su u Varivode. Za njih bitke još nisu završile, pa su puške usmjerili ka bolesnim starcima. [...]
![Радио Костајница, 23. 2. 2023, Промовисан зборник „Кад прошлост проговори: Козара 1942-1922.“ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12618-350x200-no.jpg)
Радио Костајница, 23. 2. 2023, Промовисан зборник „Кад прошлост проговори: Козара 1942-1922.“ [Мапа]
У Костајници је вечерас промовисан зборник радова "Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022.“ у организацији Књижевне заједнице "Васо Пелагић" из Бања Луке и Народне библиотеке „Невенка Станисављевић“ Костајница.
На промоцији су говорили аутори Раденко Вујасин и Радоја Рацановић, а одломке из зборника читала је Свјетлана Ђуричић.
Вујасинов рад, објављен у зборнику, односи се на црквену општину Котор Варош и устанике из околних села.
„Дуже вријеме смо истраживали по архивима Србије, Републике Српске, БиХ и Хрватске и плод тог рада је зборник радова чији је основни циљ истина и отклањањ[...]
DIC Veritas, 3.8.2016, Navršila se 21. godišnjica stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine („Operacija Oluja“)
Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK).
Agresija je izvršena uprkos činjenicama da je ta oblast bila pod zaštitom UN-a, pod nazivom sektori “Jug” i “Sjever”, i da su predstavnici RSK dan prije u Ženevi i Beogradu prihvatili prijedlog međunarodne zajednice o mirnom rješenju sukoba.
Protiv krajiških Srba [...]
Вечерње новости, 18. 10.2020, Сећање на Крвави октобар 1941. године у Јадру: Небо „дохватило земљу“ од туге
Током велике казнене експедиције, коју су спровели немачки нацисти средином октобра 1941. године у селима Горњег Јадра, када је стрељано око 3000 цивила из овог дела Србије и један број избеглих Срба и Словенаца, од хрватске усташке каме из Славоније (13. усташка бојна из Сремске Митровице), 18. октобра, пре 79 година, у селу Кривајица убили су 92 мештана, међу којима је било и деце, жена и старих особа.
У знак сећања на тај злочин, у Кривајици су свештеници из Драгинца, Станко Васић и Бранко Малетић, служили парастос недужним жртвама, чије погубљење се и данас памти код овдашњих људи. Годи[...]
Вечерње новости, 27. 6. 2024, Милош Војиновић: Европа рехабилитује Хабзбуршку монархију: Глорификовање Средње Европе доноси и слику о дивљем и нецивилизованом Балкану
НОВЕ околности довеле су до промене слике аустроугарске историје.
Историчари су приметили да је носталгија за Хабзбурзима резултовала у слици Двојне монархије као мултикултурног раја, који је уништен национализмима и неодговорношћу великих сила.
Примећено је да историје позног Хабзбуршког царства радо истичу мултиетнички и карактер Аустроугарске у последњим деценијама њеног постојања. Интерпретације историјске и културне баштине Двојне монархије нису се кретале само пратећи савремене научне трендове, већ су и водиле рачуна о томе шта је политички релевантно. Велики део текстова о Средњој Евр[...]
