За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Родбина убијених: Ова пресуда је со на живу рану, ни пола века није адекватно за крваве Мерчепове руке
Ј. Матијевић | 13. мај 2016 | Вечерње новости Срби чији су најмилији страдали од Мерчепових јединица огорчени пресудом, породица Вучковић из Пакраца прошла кроз пакао – ЗАР само пет и по година, мајко моја мила?! Па, само из наше куће, Мерчеп је одговоран за свирепа убиства четворо најмилијих!…
Политика, 12.5.2016, Ниш: „Наранџасте убице” враћале су се на место злочина
НИШКА СЕЋАЊА НА МАЈСКЕ ДАНЕ ПОД БОМБАМА 1999. За пола сата на Ниш бачено преко 2.000 касетних бомби, које су сејале смрт близу зграде универзитета, поред аутобуске станице, на највећој градској пијаци, на паркингу Клиничког центра – местима где се по правилу окупља највише људи Ниш – Већ неколико дана…
Срна, 11.5.2016, Мајски покољи Срба на Петровој гори
БАЊАЛУКА, 11. МАЈА /СРНА/ – Усташе и домобрани су у jарку „Метаљка“, на Петровој гори, oд 9. до 14. маjа 1942. године, заклали 57 жена и дjеце. Јарак „Метаљка“ само jе jедно од многоброjних стратишта на Петровоj гори, подсјећају из Удружења „Јадовно 1941.“. У своjоj књизи Радио сам своj сељачки…
Срна, РТРС, 12.5.2016, „Наша исповијест“ у Вашингтону
У организацији Представништва Републике Српске у Вашингтону одржан је округли сто о страдању жена из Републике Српске у протеклом рату у БиХ, а повод је био промоција монографије „Наша исповијест“ у Америци. У монографији, која је 8. маја промовисана у Њујорку, садржана су свједочанства 15 жена из Српске о тортурама…
Вечерње новости, 11.5.2016, Страдање Српкиња у последњем рату: Монографија „Наша исповијест“ у центру Њујорка
Жене из РС никада нису биле посматране у контексту жртава. Победиле прошлост и показале да су спремне да се боре за истину СУПРУГЕ, мајке и сестре које су своје најмилије изгубиле током протеклог рата у БиХ, ових дана су о својим губицима, страдању српске деце, момака, мужева, очева и целих…
Политика, 10.5.2016, Имена српских логораша биће уписана ћирилицом
ПРОЈЕКАТ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА МАУТХАУЗЕН Представљање до сада најцеловитијег пописа жртава злогласног нацистичког логора биће организовано 15. маја у Аустрији Имена српских логораша у Маутхаузену, једном од најозлоглашенијих нацистичких концентрационих логора, први пут ће бити објављена на ћирилици и тачно исписана чуваће се у меморијалном центру на северу Аустрије, основаном на…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, 13. 5. 2023, Маутхаузен, како су биле занемарене страхоте српског народа у том логору
До последњег дана нацистичког режима многи недужни цивили умирали су и у концентрационим логорима. У Маутхаузену око 123.000, а међу жртвама је било логораша из тадашње Краљевине Југославије, највише из Србије.
Природне лепоте Аустрије данас фасцинирају многе туристе који не знају да је у таквом окружењу било велико стратиште за време Другог светског рата. Концентрациони логор Маутхаузен, на ширем подручју, имао је чак 48 подлогора у којима су били и крематоријуми.
"Ево у овој просторији осећа се још тај задах спаљених људских тијела", каже Милош Бајић, председник Удружења заточеника Србије [...]
Спутњик, РТРС, 8.7.2017, Годишњица страдања у Подрињу: Предуго су Срби умирали...
Годишњица страдања Срба у средњем Подрињу обележена је на Градском тргу у Братунцу, у Републици Српској.
Обележавању годишњице и приказивању документарног филма о страдању Срба на подручју средњег Подриња присуствовали су председник Републике Српске Милорад Додик, министар одбране Александар Вулин као изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић у име Владе Србије, делегација Народне Скупштине Републике Српске и бројни грађани, саопштило је Министарство одбране Републике Србије.
Званичници су претходно присуствовали парас[...]
СРНА, 16. 8. 2023, Рогатица: Сужен парастос и положен вијенци код спомен-костурнице
У Рогатици је данас, у оквиру обиљежавања Дана и крсне славе општине, код спомен-костурнице служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским и црногорским војницима пострадалим у борбама 1914. у Великом рату на ширем подручју ове општине.
Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић изјавио је новинарима да у овој спомен-костурници почивају посмртни остаци 59 идентификованих лица, те да се ту налази и велики број некомплетних скелета погинулих у Првом свјетском рату у тадашњем рогатичком срезу.
Према његовим ријечима, данас је служен парастос српским и црногоским војницима стра[...]
Спутњик, 30.11.2020, „Дара из Јасеновца“ српски кандидат за Оскара
Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића српски је кандидат за 93. награду „Оскар” Америчке академије филмске уметности и науке, у категорији за најбољи међународни филм (International Feature Film Award), саопштио је данас Филмски центар Србије.
Одлуку је донела комисија у саставу Добривоје Танасијевић - Дан Тана (члан Америчке академије филмске уметности и науке, члан комисије по предлогу ФЦС-а), Мирослав Лекић (испред Удружења филмских уметника Србије), др Ивана Кроња и Тања Бошковић (по предлогу АФУН-а), Сандра Перовић (испред Управног одбора ФЦС-а), Дара Џокић (испред У[...]
Спутњик, 27. 9. 2024, Дан када је српска војска пробила „Капију слободе“ - сећање на див јунаке Кајмакчалана
Полагањем венаца и служењем помена данас је одата почаст српским војницима који су пре 108 година победом у бици на Кајмакчалану отворили Капију слободе.
Венци су положени у селу Егзоплатанос, на споменик српским војницима и на споменик Шумадијској дивизији у оквиру месног гробља „Свети Лазар" у општини Алмопиа.
На врху планине Ниџе, на самој граници Грчке и сада Северне Македоније, а некада, Србије 1916. године пре 108 година водила се битка уписана златним словима у српској историји.
После 18 дана тешке и неизвесне борбе на Кајмакчалану, српска војска је успела да пробије „Капију сл[...]
