За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 7.5.2016, Миливоје Иванишевић: Покренути питање геноцида над Србима
У Хрватској демографски губици српске нације износе 486.000 од укупно 913.000 Срба, који су се ту налазили 1941. године, што је више од половине или 53 процента српске популације БЕОГРАД, 7. МАЈА /СРНА/ – Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић сматра да треба покренути…
СРНА, Искра, 7.5.2016, МЕЂУНАРОДНА КОМИСИЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈАСЕНОВЦУ: Српска се залаже да истина о геноциду у НДХ не буде заборављења
Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу утврдила је да се Република Српска залаже да истина о јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома буде сачувана од заборава и да се садашње генерације упознају о геноциду почињеном над овим народима у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Предсједник ове…
Вечерње новости, 5.5.2016, Саво Штрбац: Наручено убиство због „Бљеска“
Злочин над Тихомиром Благојевићем био повод за агресију на Западну Славонију БИТАН део Споразума о економским односима РСК и РХ, потписаног 2. децембра 1994, односио се на отварање ауто-пута Загреб – Београд, који је делом пролазио преко територије Западне и Источне Славоније под српском контролом, који је и отворен 19.…
Вечерње новости, 5.5.2016, Перо Симић: Ревизија историје почела у Глини
Тито је 27. јула 1952. у Глини одговорност за геноцид извршен у НДХ, уместо овој злочиначкој држави, приписао појединцима „који су хтјели да се богате и да владају на рачун народа“ ПРЕМА немачким изворима, национална структура становништва нацистичко-фашистичке Независне Државе Хрватске 1941. била је: 52,51 одсто Хрвата, 30,63 одсто Срба,…
И Београд вапи за јасеновачким меморијалом: Српска тела су реком стизала из Хрватске
Драган Вујичић | 03. мај 2016 | Вечерње новости Архитекта Пеђа Ристић: На три места у Београду прикупљани лешеви из реке.Хрватски злочин Савом расут до Црног мора. Код Куле Небојше на Калемегдану, на Ратном острву од 1942. до 1945. сахрањиване су усташке жртве ДВЕ реке, Сава и Дунав, на неки… Политика, 04.05.2016, Саво Штрбац: Хрватска истина о усташком логору Јасеновац
БЕОГРАД – Погледао сам ових дана контроверзни хрватски документарни филм „Јасеновац – истина”. Филм је доспео у жижу јавности одмах после премијере почетком априла ове године у Загребу. Филм је контроверзан по најмање два основа: по драстичном умањивању жртава у усташком логору Јасеновац и по тврдњи да је тај логор…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 4. 5. 2024, Црква Свете Петке у селу Добрчане, оскрнављена, паљена и на крају минирана [Фото, Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20185-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 4. 5. 2024, Црква Свете Петке у селу Добрчане, оскрнављена, паљена и на крају минирана [Фото, Видео]
СЕЛО Добрчане на територији општине Гњилане, на Косову и Метохији данас је насељено искључиво Албанцима.
Не разликује се много од свих осталих села у којима је после сукоба 1999. године отишао и последњи Србин. На сваком кораку заставе "Косова" и Албаније, величају се успомене на терористе, њихови споменици су уређени. Српски говоре само старији мештани и то нерадо. Две импозантне џамије, неколико кафића и пар продавница, на питање где се налази црква у селу сви одмахују главом и кажу "нема цркве". Тек после више покушаја, сазнајемо од старијег мештанина да је у селу на брду "била црква", а[...]
Вести онлајн, 3. 8. 2024, Српски средњовековни споменици остају на Листи светске баштине у опасности (1): Светиње и даље на удару
Комитет за светску баштину Унеска одлучио је на 46. заседању у Њу Делхију да средњовековни споменици на Косову и Метохији буду задржани на Листи светске баштине у опасности, због, како се наводи, политичких проблема.
Овај аргумент први пут је наведен у извештајима ове организације од када су српски средњовековни споменици на Косову и Метохији уврштени на Унескову листу светске баштине у опасности. До сада је тај статус за четири српске светиње: Пећку патријаршију, манастире Високи Дечани и Грачаницу и Цркву Богородице Љевишке, по правилу био аргумент да је потребна савремена конзервација.
[...]
Вечерње новости (ба), СРНА, 2. 5. 2023, Умањење броја јасеновачких жртава води порицању злочина
Покушавао сам да направим пописе и пре рата и после рата, и испада да, према мом рачуну, фали 1,5 милиона људи. Али ова држава ни Срби нису пописали ни за задњи рат, ни бомбардовање, ми своје жртве нисмо пописали ни за један рат. Тиме изражавамо непоштовањe и поново их убијамо, упозорио је у интервјуу Срни српски режисер Момчило Мрдаковић.
Српски режисер и архитекта Момчило Мрдаковић, аутор црнохуморне комедије "Мамарош", рекао је да припрема два нова филма која ће се бавити темом злочина над Србима и Јеврејима у Другом свјетском рату, те указује на опасност од ревизије, порицања и умањења ср[...]
ИН4С, 6. 1. 2025, Годишњица славне Мојковачке битке: Јунаци су пали да би Србија и Црна Гора живјеле
Данас је годишњица славне Мојковачке битке у Првом свјетском рату, која је јединствена у историји ратовања по блиставој и задивљујућој побједи.
Битка је вођена од 6.1. до 8.1. 1916. године у околини Мојковца и у њој је Санџачка војска Краљевине Црне Горе успјешно зауставила аустроугарску офанзиву, чиме је омогућено повлачење војске Краљевине Србије преко дјелова Црне Горе ка Јадранском мору, а самим тим и њена каснија евакуација на Крф.
Војском краљевине Црне Горе је командовао сердар Јанко Вукотић. То је уједно била и последња војна операција војске Краљевине Црне Горе, која 1918. годин[...]
DIC Veritas, 21.9.2020, Savo Štrbac: Zločin na Koranskom mostu
Od svih krivičnih djela koje poznaje savremeno društvo, jedino krivična djela ratnih zločina ne zastarjevaju.
Postupci za ratne zločine u pravilu, kako pred domaćim tako i pred međunarodnim sudovima, dugo i traju. Rekorder po trajanju jednog takvog krivičnog postupka, koliko je meni poznato, je onaj za zločin na Koranskom mostu, koji je trajao pune 23 godine, dok su postupci za naknadu štete proistekli iz tog krivičnog postupka još u toku.
O kakvom zločinu je riječ?
Dana 21. septembra 1991. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Zbora narodne garde RH, ispred mosta na [...]
