За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 2.5.2016, Служен парастос Србима побијеним на Васкрс 1942. године
БАЊАЛУКА, 2. МАЈА /СРНА/ – На спомен-обиљежју у Бијелом Потоку код Бањалуке данас је служен парастос за 54 Србина који су убијени на Васкрс, 5. априла 1942. године. Предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава „Бијели Поток“ Бранко Милинковић рекао је да је у усташком походу побијен искључиво невин народ,…
Срна, 1.5.2016, Обиљежена 21 година од егзодуса Срба из западне Славоније
ГРАДИШКА, 1. МАЈА /СРНА/ – У Градишци је данас служен парастос, положени вијенци на спомен-плочу и спуштено цвијеће у ријеку Саву, поводом обиљежавања 21 године од српског страдања у хрватској операцији „Бљесак“ на западну Славонију у којој је убијено или нестало 283 Срба. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске…
Музеј жртава геноцида, РТС, 14.4.2016, Пакао НДХ [ I део], документарни филм [Видео]
Музеј жртава геноцида у Београду кроз форму визуелног медија пласира историјске чињеница битне за разумевање трагичне судбине српског народа у Независној Држави Хрватској. Монструозност злочина и број жртава, обавезују нас да сагледамо околности и природу процеса који су до тога довели. Као друштво, дужни смо, према жртвама и према себи,…
Добротвор, а не донатор
Од: Oliver Nikolic <адреса забележена у књигу Српског меморијала> Предмет: Lokacija memorijala Садржај поруке: Pomaze Bog, pisem Vama iz Nemacke, tako da mi srpski nije najbolji posto sam rodjen u Nemackoj. Ako grad Beograd ili drzava Srbija vama ne daje plac/lokaciju gde se moze graditi spomenik srpskim zrtvama (slicno kao…
DIC Veritas, 30.4.2016, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija “Bljesak”)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu RSK, u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UN (Sektor “Zapad”). Protiv zapadnoslavonskih Srba (oko 15.000 žitelja sa oko 4.000 vojnika) krenulo je više od 16.000 pripadnika hrvatskih oružanih snaga. Narod…
Политика, 28.4.2016, У Чешкој одата пошта Принципу и српским ратним заробљеницима
Поводом обележавања 98. годишњице смрти Гаврила Принципа, државна церемонија полагања венаца и одавања почасти одржана је данас у градској тврђави у Терезину у Чешкој, где је Принцип, као затвореник, преминуо 28. априла 1918. године. У склопу обележавања стогодишњице Првог светског рата крај маузолеја са спомен костурницом у Јиндриховицама одржана је…
Не заборављамо – Памтимо
Срна, 10.6.2016, Чемерно – тужни дио низа стратишта цијелих српских породица
ЧЕМЕРНО , 10. ЈУНА /СРНА/ - Код Спомен-обиљежја на Чемерну код Илиjаша свештеници Српске православне цркве служили су данас парастос за 32 српска цивила из овог села које су прије 24 године звјерски убили припадници такозване Армије БиХ.
Чланови породица српских жртава и представници институција Републике Српске положили су цвијеће и прислужили свијеће на мјесту злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, и који још нису одговарали за своја недјела због инертног правосуђа у БиХ и Федерацији БиХ.
У име предсједника Републике Српске Милорада Додика, [...]
Вечерње новости, 29. 9.2024, НИЈЕ БИЛО ГРЕШКЕ У ’НИШКОЈ ГРЕШЦИ‘: Историчар Александар Динчић уочи 80 година од америчког напада на совјетске и југословенске снаге
ДА ли је историја бесконачно понаваљање или је вештачко "римовање", са циљем да се промене исходи из прошлости - једно је од питања на које у новој књизи "одговара" Александар Динчић, историчар из Ниша. "Нишка грешка" један од најмистериознијих догађаја у Другом светском рату, сукоб америчких и руских снага над овим градом 7. новембра 1944.
Претходно дело "Нишки инцидент" из 2017, у коауторству са историчарком Бојаном Симовић, лансирала је тада младог кустоса Музеја у Нишу у орбиту струке. Он у новом раду наставља да доказује да никакве случајности у поступцима Американаца није било 1944. на [...]
Вести, 5. 4. 2018, Голгота купрешких Срба априла 1992.
Документационо-информативни центар Веритас подсећа да је 3. априла 1992. почео погром српских села на купрешкој висоравни у југозападној Босни, а епилог три дана касније било је 54 мртвих српских цивила и територијалаца, и 150 оних који су одведени у логоре по западној Херцеговини и Хрватској.
- Након што су лако заузели сва српска места, хрватске снаге су 6. априла затвориле у ресторан фирме “Квалитет” у Купресу око 60 територијалаца и цивила, укључујући и локалног свештеника Зорана Перковића. Одмах су, ваљда за пример другима, убили Стеву Лугоњу и Драгана Челебића, а наредног јутра, око ч[...]
СРНА, 2. 5. 2022, У селу Раковац усташе спалиле живе 40 дјеце
У паљанском селу Раковац данас је одржана комеморација за више од 100 мјештана, од којих су 40 била дјеца до 14 година, које су 11. новембра 1943. године на звјерски начин побиле усташе.
У овом селу живо је спаљено 59 мјештана, међу којима четрдесеторо дјеце.
Наставник историје у Основној школи "Мокро" Ненад Томовић рекао је новинарима да овај злочин није помињан 79 година и да за њега никада нико није одговарао.
"Покушали смо да дамо позитиван примјер у којем правцу би требало да иде његовање културе сјећања. На овој спомен-плочи уписано је 59 имена, а оно што даје посебну тежину ово[...]
РТ Балкан, 15. 10. 2023, Исповест директора избегличког центра крај Ужица: Много је то несреће за под једну капу
Љубиша Ковачевић је био управник избегличког центра кроз који је за десетак година, несрећних 90-их, прошло 30.000 људи, од тада многи су умрли, а много њих се расуло широм света
Љубиши Ковачевићу данас би најлакше било кад би све некако могло да се заборави, да нестану из сећања и оне бараке, и завежљаји и прње, и сва она сиротиња, трактори и мотокултиватори покривени најлонима и церадама паркирани у дворишту и сав онај чемер и туга и несрећа које је годинама гледао на лицима тих људи.
"Много је то несреће за под једну капу", рекао ми је једном Љубиша.
А не може да се заборави. Враћају[...]
