За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Бета, 24.4.2016, У Бањалуци служен помен жртвама страдалим у НАТО бомбардовању Републике Српске Крајине, Републике Српске и СР Југославије
БАЊАЛУКА – У цркви Христа Спаситеља у Бањалуци данас је служен помен жртвама страдалим у НАТО бомбардовању Републике Српске Крајине, Републике Српске и СР Југославије. Помену су, поред чланова породица страдалих у бомбардовању, присуствовали и представници Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, генерални конзул Србије у Бањалуци…
Јелку чудо спасило од покоља Ханџар дивизије
Јелка Васковић /удато Вуковић/ преживјела је покољ који су над члановима њене породице и осталим мјештанима починили припадници злогласне „Ханџар дивизије“. Чудом је остала жива у маси лешева и пет дана и ноћи правила се да је и сама мртва БИЈЕЉИНА, 23. АПРИЛА /СРНА/ – Јелка Вуковић /дјевојачки Васковић/ чудом…
Блиц, 22.4.2016, ПРЕЖИВЕЛИ ИЗ ЛОГОРА СМРТИ Ужасе из Јасеновца ћемо памтити заувек
Полагањем венаца код споменика Жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту, данас је обележен Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма. Одавању почасти присуствовали су министар правде Никола Селаковић, амбасадори Хрватске, Немачке, Израела, БиХ, САД и других земаља, преживели заточеници логора смрти, чланови породица страдалих,…
Срна, 22.4.2016, Обиљежен дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 22. АПРИЛА /СРНА/ – Парастосом у Цркви Светог Ђорђа и полагањем вијенаца у спомен-костурници у Миљевићима данас је обиљежен 22. април, Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије. Вијенце су положили представници организација породица несталих Невесиња, Сокоца, Трнова, Вишеграда, представници општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, Црвеног крста републике…
СРНА, 22.4.2016, Навршава се 17 година од убиства 16 радника РТС-а
БЕОГРАД, 22. АПРИЛА /СРНА/ – Удружење новинара Србије /УНС/ подсјећа да се вечерас послије поноћи навршава 17 година од убиства 16 медијских радника у НАTО бомбардовању Радио-телевизије Србије /РTС/. У ноћи 23. априла 1999. у 2.06 часова НАТО је у нападу на зграду телевизије усмртио 16 радника РТС-а, што је…
СРНА, 22.4.2016, Средњошколци о жртвама холокауста и геноцида над Србима
БИЈЕЉИНА, 22. АПРИЛА /СРНА/ – Ученици четвртог разреда Средње Техничке школе „Михајло Пупин“ из Бијељине су неколико мјесеци на подручју Семберије и Мајевице истраживали страдање Срба и Јевреја у Другом свјетском рату, те резултате свог рада данас представили у Музеју Семберије. „Изложба под називом Историја има име, лице и причу…
Не заборављамо – Памтимо
Агенције, 2. 7. 2023, Преминуо Ђорђе Михаиловић, чувар Зејтинлика
Чувар српског војничког гробља „Зејтинлинк“ у Солуну, чувени чика Ђорђе Михаиловић, преминуо је данас у 96. години.
Тужну вест саопштио је министар спољњих послова Србије Ивица Дачић.
„Још једна тужна вест данас - у 17.30 часова, у 96. години умро је чика Ђорђе Михаиловић, чувар ’Зејтинлика“, српског гробља у Солуну“, написао је српски шеф дипломатије.
Додао је, да је Чила Ђорђе трећа генерација чувара српске историје и гробова српских јунака.
„Животна жеља му је била да добије српски пасош и та жеља му је испуњена. Искрено саучешће породици и свим пријатељима. Нека му је вечна сла[...]
ДИЦ Веритас, Anderson Funeral Home & Cremation Centre, 25. 2. 2023 - 22. 9. 2024, Obituary: Darinka Maoduš (1916-1995) - In memoriam
OBITUARY
Darinka Maoduš
20 OCTOBER, 1916 – 8 AUGUST, 1995
IN THE CARE OF
Anderson Funeral Home & Cremation Centre
Darinka Maoduš, age 78 passed away on Tuesday, August 8, 1995. Darinka was born in Medak, Lika, Srpska Krajina.
MAODUŠ, Darinka
October 20, 1916 - August 8, 1995
Born and died in Medak, Lika-Krbava, Srpska Krajina (Serbian Military Frontier).
Darinka is the dear aunt of Ilija Maodus (Essex), Nikola Maodus (White Lake, Michigan); Sophia (Pavlica) Peltier, Bogdan, George and John Pavlica of Windsor; Danica (Maodus) Celic, Dusan Maodus and Angelina (Maodus) Mars[...]
![Политика, 27. 10. 2008, Априлски рат: Официрска част дурмиторског Обилића [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13190-350x200-no.jpg)
Политика, 27. 10. 2008, Априлски рат: Официрска част дурмиторског Обилића [из Архиве]
Гложан, код Бачког Петровца – Да историја често уме да буде неправедна према личностима које су својим делима оставиле траг у свом времену, доказује и судбина Божидара Жугића, инжињеријског поручника Војске Краљевине Југославије, убијеног у пролеће 1941. у селу Гложан, надомак Бачког Петровца.
До данас је остао мало познат јединствен пример његовог саможртвовања и родољубља, чиме је тај млади официр, рођен 1915. године у селу Жугића Бара, подно Дурмитора, животом потврдио своју официрску част.
– Када је командант дела 10. пешадијског пука ВКЈ, пуковник Божидар Ристић, 13. априла 1941. и[...]
![Удружење историчара „Др Милан Васић“ БЛ, 2.8.2015, Предраг Лозо: Злочин над Србима села Зијемље у Мостару на Илиндан 1941. [Архива]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11066-350x200-no.jpg)
Удружење историчара „Др Милан Васић“ БЛ, 2.8.2015, Предраг Лозо: Злочин над Србима села Зијемље у Мостару на Илиндан 1941. [Архива]
Августовски покољи као и интернације у логоре смрти, само један дио од три велика таласа геноцида над Србима у Херцеговини 1941. године, жестоко су погoдили Мостар. У тим покољима страдало је, осим Срба из градског језгра, и становништво из села која су припадала тадашњем мостарском срезу. Једно од тих села је и село Зијемље - данашња општина Источни Мостар.
Крајем јуна 1941. године усташке снаге из посаде на Рујиштима, које је предводио Ивица Усминијани блокирале су село Доње Зијемље, похапсиле све одрасле мушкарце које су затекли код кућа, њих 40, отјерале их у Мостар и стрпале у хапсану [...]
Политика, 22.2.2016, Страдања Карловчана у Великом рату
Мало познате детаље: некажњене злочине, интернацију, пљачку материјалног и културног богатства, али и хуманост српског живља, открива мр Жарко Димић, директор Архива САНУ у Сремским Карловцима
Због злочина почињених над српским становништвом у Сремским Карловцима у Првом светском рату нико од представника аустроугарских власти није одговарао. Артур Валка, који је за време рата био шеф полиције и истакао се „као највећи мучитељ и злотвор српског становништва”, у Загребу је именован за владиног перовођу и унапређен у осми платни разред. Валка је 126 најугледнијих Срба без оправданог разлога п[...]
