За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Др Симеон Умићевић: Гвозденовићи одведени у Јасеновац
Умићевић др Симеон, специјалиста урологије у пензији, Адреса: Телефон: мобилни: E.mail>umicevicsimo@ Хртковци,14.04.2016. ДРУШТВУ ЗА ПОДИЗАЊЕ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА СРПСКИМ ЖРТВАМА ГЕНОЦИДА У ДВАДЕСЕТОМ ВЕКУ Улица Змај Јовина број 15 11000 Б Е О Г Р А Д РЕПУБЛИКА СРБИЈА Село СУХОМЛАКА, сада општина ЦРНАЦ, Република Хрватска. Сада Слатинско Подравска Жупанија. На…
Вечерње новости, 18.4.2016, Гацко: Отворена књига са 382 имена
У Гацку је освештан централни споменик српским жртвама с подручја Коњица ГАЦКО – У присуству великог броја некадашњих становника општине Коњиц, у порти старе Цркве Свете Тројице у Гацку освештан је централни споменик српским жртвама с подручја коњичке општине, настрадалим у последњем одбрамбено-отаџбинском рату. На споменику који је у облику…
Јадовно 1941, 18. 4. 2016, Коме ће немачки усташофил да говори о Холокаусту у Београду?
Отворено писмо Владимира Умељића покровитељима, организаторима и учесницима у манифестацији „Ескалација у Холокауст: од стрељачких водова до гасних камиона концентрационог логора на Сајмишту – две одлучујуће фазе Холокауста у Србији“, 20-22.04.2016. у Београду. Господа Руководилац комеморативног пројекта и директор Историјског архива Београда, Драган Гачић, Горан Весић, градски менаџер, Његова…
РТРС, 17.4.2016, Петрово: Служен парастос Дражи Михаиловићу
У Цркви Покрова Пресвете Богородице у Петрову данас је протојереј петровљански Никола Пекић служио парастос команданту Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу. Овог мјесеца навршава се 75 година од дана када је 21. априла 1941. године Драгољуб Дража Михаиловић на Лужањку у Петрову одлучно одбио да призна капитулацају тадашње…
РТРС, 17.4.2016, Како је НДХ у Поткозарју покатоличавала Србе?
Трећину убити, трећину протјерати, остале покатоличити, то је био план некадашње НДХ у Другом свјетском рату. О томе и данас говоре преживјели свједоци. И због тога, кажу, у Приједору у то вријеме није било грађана православне вјере. Једни су убијени у покољу крајем јула и почетком августа ’41. или завршили…
Искра,16.4.2016, ПРИЈЕДОР: Школске књиге откривају доказе о покатоличавању српске деце
Музеј Козаре у Приједору затражиће од Архива Републике Српске школске матичне књиге приједорске гимназије из времена пре оснивања Независне Државе Хрватске и после њеног настанка, јер те књиге наводно садрже доказе о масовном покатоличавању православне деце у граду на Сани. Према тим подацима, деца су уписивана у школу као православци,…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 17. 4. 2014, Судбина Јездимира Дангића: Гестапо га ухапсио наши стрељали
Ко су писци који су пре седам деценија брутално уклоњени из књижевног живота (3). Најмлађи члан Младе Босне, Јездимир Дангић, прешао пут од левичара до ратног злочинца.
ПОД којим околностима и са којим намерама је Јездимир Дангић (1897-1947) преговарао са немачким окупатором, али и са истакнутим представницима партизанског покрета? Да ли је као вођа четничког покрета у источној Босни за неколико месеци окрвавио руке, како му је приписано, због чега је стрељан као ратни злочинац? На ова питања тек би требало да одговоре непристрасни историчари. Извесно је да је иза себе оставио обимом мало, [...]
Политика, 1.7.2018, У Скадру се за јело купити није имало ништа
„Од ма кога Црногорца потражиш да ли има хлеба да ти прода, казаће ти сваки истим одговором: ’Нема, чоче, богуми, ово је сиромашна и гладна Црна Гора’”, забележио је у Подгорици новембра 1915. артиљеријски наредник Милета М. Продановић, током повлачења српске војске
Чачак – „Пре него што се батерија кренула, рано сам се упутио у Подгорицу, купио нешто за јело и пиће што се дало наћи и сачекао моју војску, која се убиваковала пред самом Подгорицом у вашаришту. Овде се прими нешто хране – кукурузна хлеба за војнике.”
Ове и редове који следе у свешчицу, у среду, 25. новембра 1915. уписао је[...]
СРНА, Спутњик, 16. 4. 2023, Моја Русија у Србији: Кавкаски орах израстао на Авали из гроба црвеноармејца
У новој епизоди „Моје Русије у Србији“ водимо вас на Авалу, на место где из гроба црвеноармејца расте кавкаски орах.
Октобар 1944. воде се последње борбе за ослобођење Београда у Другом светком рату. Раме уз раме са српским борцима боре се и војници Црвене армије, из свих делова бившег Совјетског Савеза.
Било је и добровољаца са Кавказа. У џепу су, често, носили нешто да их подсећа на родни крај. Један је у џепу носио орах. Погинуо је на Авали, а из његовог шињела никло је дрво – кавкаски орах. И данас је ту, скоро осам деценија касније, као живи споменик из Другог светског рата.
Исто[...]
Политика, 18. 3. 2023, Живојин Ракочевић: Мирно је док црква гори
Једна лажна вест објављена на јавном сервису РТК заувек је променила живот и наслеђе КиМ. Деветнаест убијених, уништено 39 цркава и манастира, 4.000 протераних Срба, Рома, Ашкалија…
„Срби су групу албанске деце натерали у набујали Ибар и због тога се троје њих удавило.” Ова лажна вест основа је кампање којом је започео погром 17. марта 2004. на Косову и Метохији. Експлозија насиља, у којој је маса од око 50.000 људи, готово савршено, прецизно и циљано, збрисала једну посебност и живот није могла да се заустави. Узалудно и накнадно Унмик полиција спроводи истрагу, а њен портпарол Нераџ Синг [...]
Слобода, 10.8.2020, Марина Дабић: Краљево - Прича о времену зла
Тема о злочинима комуниста у краљевачком крају 1941. и после 1944. од почетка је добро скривана са обавезама тајности, уништавања трагова и доказа, a једна књига покушава да сачува приче о „мачу револуције“
Мирослав Костовић рођен 3. децембра 1944. године у Краљеву никада није упознао свог оца Саву Костовића. Саво никада није сазнао да је добио другог сина. Био је први на списку оних које је у Краљеву, тек ослобођеном од немачке војске ликвидирала нова – комунистичка власт. Саво, рођен 1909. убијен је у ноћи између 3. и 4. децембра 1944. као прва жртва без суђења.
Ухапшен је 1. децембра,[...]
