За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Косово Онлајн, RTV Puls, 13. 8. 2024, Горње Кормињане: Физички напад и пуцњава у дворишту Ненада Јовановића
Двојица маскираних нападача напала су ноћас, у породичној кући, Ненада Јовановића из села Кормињане код Ранилуга и нанели му лакше телесне повреде. До напада је дошло пола часа после поноћи када се Ненад са породицом спремао на починак. „Прво су ме ударали металном шипком и нанели ми повреде рамена. Након…
Политика, 13. 8. 2024, Сећање на страдање Шапчана у августу 1914.
Аустроугарска пропаганда је најмонструозније, директно наређиване злочине против цивилног становништва славила чак и на поштанским картама Први град у Србији у који су на почетку Великог рата ушле аустроугарске трупе био је Шабац. После тешких уличних борби, непријатељ је 12. августа 1914. године око 16 часова заузео варош и утврдио…
Вечерње новости, 13. 8. 2024, Живи спаљени: Осамдесет две године од хрватског злочина у Кусоњама [Мапа]
НА дан 13. августа 1942. године, хрватске усташе починиле су стравичан злочин над 473 Срба из села Кусоње, код Пакраца, као и села Драговић и Чакловац. Међу побијенима било је и избеглица са Козаре. Како подсећа Музеј жртава геноцида, Срби су сатерани у православну цркву Светог Великомученика Георгија у Кусоњама,…
Вести Онлајн, 13. 8. 2024, Гораждевац: Тишина болнија од рана
Тада је имала 13 година и трчала је до Бистрице јер су сви њени другари већ били тамо. Крај реке. А где би деца на 40 степени? Данас, 21 годину касније Драгана Србљак (34) углавном не зна куда иде. Стално је на релацији Гораждевац – Београд – Немачка. Једини дан…
Вечерње новости, 13. 8. 2024, Победа српске тактике над турском силом и француским плановима – 218 година од Боја на Мишару – На данашњи дан
У среду ујутру Турци опколише шарампов (шанац), најпре коњаници… Од осам сати ујутру, па до подне трајао је бој и пало је неколико стотина Турака, а и Срба је доста погинуло и ранило се… Србски коњаници, док су из шарампова пешаци тукли, стајали су у Жабару… Истог дана боја и…
НСПМ, РТ, 12. 8. 2024, КиМ: Изгореле куће три српске повратничке породице у селу Новаке код Призрена
Куће три српске повратничке породице изгореле су у недељу поподне у селу Новаке код Призрена, рекао је један од повратника Спаса Андрејевић. Он је навео је да су изгореле куће породице Дејана Петковића, породице Драгомира Николића, и породице покојног Станислава Николића. „Од кућа су остали само зидови. Комплетно су изгорели…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, 26.8.2020, Kомеморација у спомен на српску децу у логору Јастребарско
На гробљу у Јастребарском, испред споменика "Лик мајке с дететом у наручју", одржана је комеморација поводом обележавања 78. годишњице ослобођења 737 српске деце из тог усташког логора.
Петар Раић, председник Заједнице удружења антифашистичких бораца и антифашиста Града Загреба и Загребачке жупаније, која је организатор комеморације, подсетио је да је 26. августа 1942. године 4. кордунашка бригада под вођством Николе Видовића напала Јастребарско, како би ослободила српску децу старости од једне до 14 година, која су била заточена на три локације у логору отвореном 12. јула исте године.
У[...]
Вести онлајн, 4.9.2020, Српски свеци окупатори?!
Будући Специјални тим за заштиту српске и хришћанске духовне баштине у региону који Влада Србије планира ускоро да формира, требало би да се неизоставно бави верским и културно-историјским наслеђем у Северној Македонији зато што је велики број цркава и манастира из средњег века у катастрофалном стању, а притом су и све безочнији покушаји прекрајања историје и присвајања ових српских светиња.
Управо с овим аргументима молбу надлежним српским институцијама недавно су упутили Милутин Станчић, један од оснивача Културно-информативног центра Срба у Македонији Спона и др Јасмина С. Ћирић, доцент Фи[...]
Глас Српске, 1. 3. 2022, Три деценије од убиства српског свата на Башчаршији
На данашњи дан прије 30 година у Сарајеву, на Башчаршији, пуцано је на српске сватове, а том приликом убијен је Никола Гардовић, отац младожење, рањен православни свештеник Раденко Мировић и спаљена српска застава.
Свједоци су међу нападачима препознали Расима Делалића Ћелу, који је накнадно и признао да је убио Гардовића, затим Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, сина оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића.
Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
Један од српских сватова Ацо Јо[...]
Политика, 3. 12. 2018, Пламен свеће за јунаке Врбовачког боја
Црква у Врбовцу је једна од спомен-костурница у СПЦ, али је једино она везана за трагичну 1915. годину
Спомен-костурница у Цркви Светог пророка Јеремије никога не оставља равнодушним. Свећа воштаница упаљена је погинулим српским војницима. Прича сеже у прошлост, у 1915. годину.
Врбовачки бој 1915. године био је одлучујући за одржање Шумадијске дивизије у одбрани на поседнутом положају. Због снаге којом је располагала, немачка царска војска под командом фелдмаршала Макензена изабрала је за напад кључни положај на Церјаку и Врбовачку косу, чије је пробијање условило повлачење Шумадијске ди[...]
Стање ствари, 24. 5. 2022, Милош Стојковић: Плач Старе Србије – како је „излечен“ македонски раскол
Ако изгубимо и Мајку Цркву нестаће и корена и извора… Српство Старе Србије плаче да ми живи не позавидимо мртвима!
данима велике радости међу васколиким Српством, поводом великог јубилеја – стогодишњице од друге обнове Пећке патријаршије (Уједињене Српске православне цркве) као и наде за коначно решавање 55-годишње шизме и раскола на епархијском простору СПЦ, у данашњој Северној Македонији, ми Срби из некадашње Старе Србије, нисмо могли а да кроз славље не осетимо и благу горчину и зебњу.
Поучени досадашњим искуством непомињања и недовољне бриге од стране наше отаџбине Србије, ми који с[...]
