За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Танјуг, РТС, 10.4.2016, НДХ највећа гробница Срба – Јасеновац, највеће страдање Срба у историји
Пре тачно 75 година створена је монструм држава, држава злочина, која је превазишла све нацистичке снове о истребљењу других раса – рођена је НДХ, рекао је премијер Србије Александар Вучић на церемонији у Југословенској кинотеци. Премијер поручује: Не сањајте освету, већ живот. У Југословенској кинотеци одржана је централна церемонија обележавања…
Срна, 9.4.2016, Крестић: Злочини морају бити жигосани и осуђени
„Тиме што ће Степинца прогласити за свеца, Хрвати покушавају да скину са себе одговорност са злочина који су починили. То је добро смишљена политика, која траје 100 година уназад, а можда и више – геноцидна политика“, тврди српски академик Василије Крестић БЕОГРАД, 9. АПРИЛА /СРНА/ – Српски академик Василије Крестић…
Срна, 8.4.2016, Фалсификатима и пријетњама на јасеновачке жртве
Хрватски филмски аутор Јаков Седлар у свом филму користио и фалсификате да би доказао „манипулације“ у вези са јасеновачким концентрационим логором… Десничари и припадници ХОС-а отворено пријете ЗАГРЕБ, 8. АПРИЛА /СРНА/ – Филм Јакова Седлара „Јасеновац – истина“ један је у низу покушаја ревизије ужаса који су чињени у јасеновачком…
Срна, 8.4.2016, Хрватска политика геноцида у посљедњих 150 година
БЕОГРАД, 8. АПРИЛА /СРНА/ – Књига „Плакатирање геноцида“ аутора Драга Његована, која на документован начин говори о геноциду над Србима и Јеврејима у Срему за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/, доказ је више да је политика Хрватске геноцидна и већ 150 година усмјерена ка уклањању „реметилачког – српског фактора“, рекао…
Матица српска, 4.4.2016, Подршка Матице српске
Матица српска Број: 0108 – 1365 Датум: 4. април 2016. године Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у ХХ веку Београд, Змај Јовина 15 11000 Београд Поштовани господине Крестићу, Са задовољством смо примили вест о Вашој иницијативи за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у…
Вечерње новости, 6.4.2016, Дан када су нацисти разорили Бeoград
Адолф Хитлер се 6. априла 1941. године светио Србима и Југословенима за пораз Велике Немачке у Првом светском рату Војници елитне немачког СС пука „Брандербург“ су под окриљем ноћи између 5. и 6. априла 1941. хладнокрвним покољем уснулих људи почели напад Хитлеровог рајха на Краљевину Југославију. Прешли су сплавом Дунав…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 31. 1. 2024, Владика који је одбио и Павелића и Тита - 110 година од рођења Епископа Варнаве (Настића) - На данашњи дан
Навршио се читав век и још десет година откако је рођен владика Варнава (Војислав Настић), један од најистакнутијих архијереја Српске православне цркве који је проживео страдања, иако својим речима и делима никада није дао повода за то.
Неправедно прогањан, мучен и утамничен од комунистичког режима, остао је непоколебљив у вери и доследан својој монашкој мисији.
Рођен је 31. јануара 1914. у САД, где је живео до осме године када се са родитељима преселио у Сарајево. Са оцем Атанасијем је, по завршетку гимназије отпутовао у Охрид код епископа Николаја (Велимировића) да затражи благослов за[...]
Вечерње новости, 22. 6. 2024, Милош Војиновић: Попут Хитлера и Крлежа је променио однос према атентату и Младој Босни
Политички циљеви захтевали су од Аустрије да представи атентаторе као агенте Краљевине Србије.
Како би веза са Србијом била још уверљивија, било је потребно да и сви атентатори буду Срби.
Као проблематична чињеница за Беч показало се то што се на списку саучесника налазио један Хрват и један муслиман, што је решено тако што је име Иве Крачњевића у саопштењу суда промењено, он је постао Милан Крањчевић, док је Мухамед Мехмедбашић побегао. По претпоставци истражног судије Пфефера, аустријске власти су Мехмедбашићу дозволиле да побегне како се његово име не би појавило на списку ухапшених. Било[...]
Глас Српске, РТРС, 26. 3. 2024, Вијенци за жртве у Сијековцу: У масовној гробници и посмртни остаци 23 дјеце
У Сијековцу код Брода обиљежавају се 32 године од злочина над недужним српским цивилима у овом селу који су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне муслиманско-хрватске јединице из БиХ.
Помен жртвама служиo се у порти Цркве Свете великомученице Огњене Марије, а присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.
Обиљежавању су присуствовали и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Викт[...]
Стање ствари, 14.10.2018, Никола Милованчев: Да ли постоје српске жртве логора Земун
Tреба приступити утврђивању имена страдалих у логору Земун. За полазиште ту је 3.075 пострадалих из једне једине општине, Козарске Дубице. Треба ићи од општине до општине, од града до града, од села до села. Жртве нашега народа су биле огромне
Душан Комарчевић, новинар Радија Слободна Европа, објавио је 28. септембра 2018. изјаву г. Ефраима Зурофа и прилог под називом „Фрустриран сам због Старог сајмишта“. Чланак је везан на доношење закона о уређењу музеја на месту нацистичко-усташког логора Земун (тзв. Сајмиште), у којем су злочинци од 1941. до 1944. убили велики број невиних људи – угла[...]
Стање ствари, Антикварне књиге, 31. 5. 2021, „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића и Луј Кордије
Милан Јовић пронашао је у Паризу писмо које је Стеван Јаковљевић, српски професор, књижевник, ратни официр и писац познате Српске трилогије, писао професору Лују Кордијеу
ко у данашње време претражите шта интернет знао о Лују Кордијеу (Louis Cordier), наћи ћете врло мало података, скоро ништа. Чак ни француска Википедија нема чланак о њему. Постоји његов имењак Луј Кордије, француски геолог рођен у XVIII веку, али он нас овом приликом не интересује. „Наш“ Луј Кордије написао је књигу Victoire éclair en Orient 15-29 septembre 1918 или у преводу Муњевита победа на Истоку у којој аргументовано т[...]
