За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 19.7.2015, Парастос за погинуле борце и жртве фашизма из Церовљана
ГРАДИШКА, 19. ЈУЛА /СРНА/ – У Церовљанима код Градишке данас је служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје за 10 погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата, те освештан новоизграђени споменик и положени вијенци за 119 бораца и цивилних жртава Другог свјетског рата из ове мјесне заједнице. Вијенце су положили начелник општинског Одјељења…
РТС, 19.7.2015, Парастос страдалим Србима у Церници
У Церници код Гњилана одржан је парастос и освештан споменик невино страдалим Србима, убијеним од 1999. до 2003. године. Од доласка Кфора и Унмика 1999. године до данас у Церници је убијено седморо Срба. Албанци су 27. маја 2000. године, само у једном дану, у рафалној паљби убили тројицу Срба,…
Срна, 18. 7. 2015, Ораховац, Велика Хоча: жртве не заборавити, а злочинце извести пред лице правде
ВЕЛИКА ХОЧА, 18. ЈУЛА /СРНА/ – Злочини над Србима у Ораховачкој жупи, као и над цјелокупним српским народом, ма гдје да су почињени, не смију бити заборављени и све док злочинци не буду изведени пред лице правде, страдали Срби и њихови потомци неће имати спокоја, поручено је из Велике Хоче…
Срна, 18. 7.2015, Откривен споменик погинулим борцима Раковца и Јелаха
БРАТУНАЦ, 18. ЈУЛА /СРНА/ – У братуначком насељу Раковац данас је откривен и освештан споменик за 16 српских бораца из овог и сусједног насеља Јелах који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату. Уз споменик је изграђена и спомен-чесма. Овом приликом служен је парастос за 16 погинулих мјештана, прислужене су свијеће за…
Срна, 16.7.2015, Епископ Јован: Побијени у Пребиловцима нису „сиви“ страдалници, него Срби, убијени због српског имена и због Бога живог
Његово преосвештенство епископ славонски Јован изјавио је Срни да 8. августа у Пребиловцима у Федерацији БиХ ФБиХ, када је најављено освештање Храма Васкрсења Христовог, Срби треба да пошаљу поруку да су на том подручју у Другом свјетском рату страдали новомученици, само због српског имена и због Бога живог. „Треба да…
РТС, 15.7. 2015, Снажна политичка воља за уређење „Старог сајмишта“
Постоји снажна политичка воља да се Старо сајмиште уреди и постане место сећања – Меморијални центар, речено је на конференцији за новинаре на којој је истакнуто да ће немачки павиљон бити први објекат који ће моћи да буде потпуно реконструисан. “Постоји снажна политичка воља да се овај посао, који није…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежено 28 година од страдања Срба у Новом Граду и Сводни
Мост спаса - овај назив мост који повезују Нови Град и Двор добио је, јер је преко њега у августу 1995. године прешло више од 100 хиљада Срба са Кордуна, Баније и Лике, бјежећи пред хрватском војском. За шест цивила, које су погинули у нападу хрватске авијације на избјегличку колону, у Сводни код Новог Града служен је помен.
Непрегледну колону изморених и протјераних српских цивила из Лике, Баније, Кордуна и Далмације, осмог августа у Сводни, бомбардовали су хрватски авиони. Пред ракетама хрватских авиона, животе су спасавали Срби из Крајине, али и становници Сводне. Милка Жујић прича да јо[...]
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
РЕЗИМЕ: Предмет разматрања у реферату ТРЕЋИ МИРОВНИ УГОВОР У ИСТОМ ВЕКУ ИЛИ ДЕЈТОН 1995. су људски губици српске нације током 20. века и оружаних сукоба који су претходили потписиваљу појединих мировних уговора. Први мировни уговор који су представнци српског народа потписали склопљен је по окончању Великог рата 1918. године у Версају и тада су, поред осталог, утврђени огромни људски губици које је имала Краљевина Србија. Проблем је што се не могу утврдити и укупни губици српске нације, јер се не знају српски губици и на територијама које су се налазиле у саставу Аустро-угарске монархиј[...]
РТС, 4.8.2016, „Олуја“ је наставак геонцида из 1941 – др Животије Ђорђевић
Акција под кодним називом "Олуја", 4. августа 1995, када су хрватске оружане снаге продрле на територију Републике Српске Крајине, и том приликом убиле више хиљада а протерале преко 200 хиљада Срба, представља наставак политике према српском народу у Хрватској који је спроводила Павелићева Независна Држава Хрватске 1941. године, став је многих историчара и других истраживача новије историје српско-хрватских односа.
„Напад Туђманових војно полицијских снага на Книн и целу тадашњу Републику Српску Крајину, и злочини и протеривања српског становништва који су следили представљају геноцид и у с[...]
Вечерње новости, 7.7.2017, Саво Штрбац: Злочин на Миљевачком платоу
Епилог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца
ХРВАТСКА војска је 21. јуна 1992. напала положаје крајишке територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша. Био је то други напад храватских снага на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК, и први после повлачења ЈНА из "авнојевске" Хрватске.
Епилог тог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца, од којих је већина масакрирана после заробљавања. И уместо да тела погинулих врате породицама, хрватске власти наређују крајишким заробљеницима да их баце [...]
РТРС, 12.2.2014, Годишњица покоља више стотина поткозарских Срба
Ових дана, у Дракулићу и Шарговцу крај Бањалуке, обиљежено је 72 године усташког покоља невиних српских цивила. Међутим, мало је познато да је и у селима Ивањска и Пискавица у исто вријеме почињен страшан масакр над више стотина Срба, углавном жена и дјеце.
У исто вријеме, у фебруару 1942. године када се у Дракулићу десио стравични злочин, усташе су починиле још један покољ у поткозарским селима Ивањска (данашње Поткозарје) и Пискавица, у којима је на најбруталнији начин поклано више стотина цивила, али се о овом злочину до данас није писало и скоро да му је затрт сваки траг.
Покоље у Пискав[...]
