За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 5.4.2016, Мркоњић Град: Двије деценије од отварања масовне гробнице
МРКОЊИЋ ГРАД, 5. АПРИЛА /СРНА/ – Служењем парастоса и полагањем вијенаца на Градском гробљу у Мркоњић Граду данас је почело обиљежавање 20 година од отварања масовне гробнице, у којој су пронађени посмртни остаци 181 српске жртве страдале током агресије Хрватске војске и Петог корпуса такозване Армије БиХ. Полагању вијенаца на…
Навршава се 75 година од нацистичког бомбардовања Београда
На списку погинулих у нацистичком бомбардовању Београда, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 људи, док неке процјене иду и до скоро 4.000 страдалих.Београд је претрпио непроцјењиву материјалну штету, потпуно је разорено 714, теже оштећено 1.888, а дјелимично оштећено 6.829 зграда БЕОГРАД, 5. АПРИЛА /СРНА/ – Навршава се…
Вечерње новости, 4.4.2016, Хроника српског страдања
Р. Др | 04. април 2016. Састављена библиографија научних радова посвећених жртвама ратова у 20. веку. Ускоро имена 300.000 од укупно 1,2 милиона убијених СВИ научни радови о страдању српског народа у 20. веку, сабрани, нашли су се међу корицама јединствене библиографије, коју је сакупило Друштво за подизање меморијалног центра…
Срна, 3.4.2016, У Маутхаузену положен камен темељац за капелу посвећену Србима
МАУТХАУЗЕН, 3. АПРИЛА /СРНА/ – У аустријском граду Маутхаузен данас је положен камен-темељац за изградњу спомен-капеле посвећене Србима који су страдали у логору Маутхаузен у Првом свјетском рату. Шеф Представништва Републике Српске у Аустрији Младен Филиповић изјавио је Срни да се очекује да би изградња цркве требало да буде завршена…
Мира Ниношевић: Велики рат – живот под бугарском окупацијом
Систематски терор и пљачка били су свакодневица српског становништва на југу Србије за време трогодишње бугарске окупације од 1915. до 1918. године. Савременици су у својим записима оставили ужасне слике окупаторског трогодишњег присуства у Србији. Поготово су страховите последице остале у крајевима обухваћеним Топличким устанком. Житељи села остали су…
Вести, 31.3.2016, Колико је Срба страдало у 20. веку (3): Кардељ „превидео“ милион жртава
Четвртак 31.03.2016 | Ђ. Баровић – Вести У компликованом послу утврђивања истине колико је Срба страдало у 20. веку, Српски меморијал мора да одговори и на питање да ли је заиста било могуће да се процена о 1,7 милиона страдалих у Другом светском рату заснивала на бројци коју је изнео…
Не заборављамо – Памтимо
Jasenovac.info, Свети новомученик Вукашин из Клепаца
Овај Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом је из херцеговачког села Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине), где је раније била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. је обновљена као црква Преображења Христовог (коју су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце).
Био је родом од фамилије Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, ВУКАШИН. Треба да је рођен негде крајем 19. века, највероватније у своме селу, али је рано отишао и радио у Сара[...]
![Вечерње новости, 8. 6. 2024, У селу Метајна, у две приватне куће, направљен специјални логор за жене и децу - 44 Српкиње убијене на путу ка логору [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20643-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 8. 6. 2024, У селу Метајна, у две приватне куће, направљен специјални логор за жене и децу - 44 Српкиње убијене на путу ка логору [Мапа]
На острву Пагу, по окупацији Краљевине Југославије у Другом светском рату, у јуну 1941, успостављен је посебан логор за жене и децу, који се налазио у дубини Пашке увале, око три километра северозападно од Слане, у селу Метајна. Осим њега, постојао је и мушки логор - Слана.
Женски је био смештен у две куће по страни села. Једна је била власништво ветеринара Триплата из Карловца, а друга др Хвале, правника из Загреба, објавио је Музеј жртава геноцида на свом "фејсбук" профилу.
- Празне куће као да су биле предодређене за логор. У њима су биле заточене Српкиње и Јеврејке са децом. Овим муч[...]
Срна, 7.6.2015. Пробој за спас више од милион и по Срба
"Коридор" је био спас за српски народ на огромном простору од Гламоча и Грахова на југу, до Градишке на сјеверу, Новог Града на западу до Добоја на истоку, за Србе у западној Славонији, Банији, Лици, Кордуну и Книнској Крајини...
Приредила: Марија БОГДАНОВИЋ
БИЈЕЉИНА, 7. ЈУНА /СРНА/ - Од операције "Коридор живота", којом је више од милион и по Срба од Добоја до Книна избављено из обруча муслиманских и хрватских снага, овог љета навршавају се 23 године.
Војска Републике Српске је у љето 1992. године пробојем коридора извојевала побједу над снагама Хрватске војске, Хрватског вијећа одбране и [...]
![TrebinjeLive, 3. 7. 2024, Премијерно приказан документарно-играни филм о страдању српског народа у Љесковом Дубу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21092-350x200-no.jpg)
TrebinjeLive, 3. 7. 2024, Премијерно приказан документарно-играни филм о страдању српског народа у Љесковом Дубу [Мапа]
У биоскопској сали Културног центра приказан је документарно-играни филм „Пламени језици Љесковог Дуба“, аутора Небојше Колака.
Ово је Колаков дванаести документарни филм, а још једна тужна и ружна тема српске историје са простора источне Херцеговине. То је једна изузетно занимљива прича која говори о стварима код којих ни стручњаци не могу описати шта је то у људским главама да се уради такав злочин.
На неким мјестима је било много више страдалих људи, али страдање ових људи и на такав начин поготово дјеце, јер је 90 дјеце до 15 година живо запаљено.
Психолози и психијатри би се треб[...]
Искра, 26. 8. 2024, Добрило Аранитовић: Злочини аустро-угарског окупатора у Мачви августа 1914. према записима учитеља Милана Дачића
Мачва и Подриње због свог изузетног геостратешког положаја представљају подручје које је у последње нешто више од два века било поприште жестоких окршаја српских бранилаца и турских, касније германских освајача.
клештени између Саве и Дрине, односно Срема и Босне, Мачва и Подриње су од првих дана Карађорђевог устанка били на главном правцу турских насртаја на ослобођену територију. Турци су преко Мачве и Шапца, десном обалом Саве надирали ка Београду, преко Јадра и Рађевине ка Ваљеву и даље према Шумадији. Отуда и најжешћи бојеви: на Мишару 1806. године, вероватно најблиставија српске победа [...]
