За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 10.7.2015, Петровдански дани: Представљена књига „Поља несреће“ Миливоја Иванишевића
СРЕБРЕНИЦА, 10. ЈУЛА /СРНА/ – У оквиру традиционалне меморијалне манифестације „Петровдански дани“, посвећене сјећању на велико српско страдање на Петровдан 1992. године, вечерас је у Сребреници одржан округли сто о теми „Хроника страдања Срба 1992-1995. година“ и представљена књига „Поља несреће“ аутора Миливоја Иванишевића. Публициста и новинар Биљана Живковић рекла… Зоран Шапоњић: Пусто, све је пусто, све пусто оста…
Три пута сам јутрос читао вест у новинама, и – нисам могао да верујем својим очима! На војној паради у Загребу, која ће бити организована поводом 20 година „Олује“ учествоваће војници страних земаља! Не пише којих, али, сходно логици, вероватно оних које су одбиле да учествују на паради у Москви…
РТРС, 5.7.2015, Обиљежене 73 године од Битке на Козари
У заједничкој организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Србије, на Мраковици је обиљежена 73. годишњица Битке на Козари. Обиљежавању су присуствовали предсједник Републике Српске Милорад Додик, министри у Влади Српске као и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, Александар Вулин. Обиљежавању 73… Срна, 5.7.2015, Парастос за 24 убијених Срба из Крњића
СРЕБРЕНИЦА, 5. ЈУЛА /СРНА/ – У цркви Светог пророка Илије у сребреничком селу Крњићи данас ће бити служен парастос за 24-оро мјештана тог села које су муслиманске снаге из Сребренице и околних села убиле 5. јула 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова и биће прислужене свијеће за…
РТРС, СРНА, 4.7.2015, Братунац: Обиљежено страдање 3.500 Срба средњег Подриња
На братуначком Градском гробљу данас је служен парастос за око 3.500 српских цивила и војника из средњег Подриња које су припадници муслиманских снага убили у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Служен је парастос и прислужене су свијеће и за покој душе 69 убијених и 22 заробљена Србина у Залазју, Сасама, Биљачи и… Братунац: Наша истина још чека правду
Милена МАРКОВИЋ | 26. јун 2015. 21:36 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (8). Лукић: Британска резолуција покренула најцрње, неизмирене рачуне. Ови су дани претешки за српски народ у Подрињу Е, ДУШО моја… овде је дан – помрчина. А, ноћ, најдужа… Не заборављамо – Памтимо
ZlociniNadSrbima.com, 15. 8. 2021, Булози код Рогатице, 1992.
Злочин у Булозима је монструозни злочин који су припадници муслиманске тзв. Армије Босне и Херцеговине починили над Србима цивилима у малом планинском селу Булози надомак Рогатице, на истоку Босне и Херцеговине.
Тог кобног 15. августа 1992. године је убијено 12 мјештана, од којих је најмлађа жртва био дјечак стар свега 4 године живота.
Овај ужасан злочин је био само једна карика ланца геноцида који је током деведесетих година 20. стољећа (трећи пут) спровођен над православним Србима у Босни и Херцеговини... а извршен је по директиви муслиманског ратног руководства који су предводили: Алија И[...]
Vesti onlajn, 15.10.2020, Драгинац: Нацисти убијали и бебе
Бруталан масакр невиних мештана Драгинца и околних села у долини Јадра одјекнуо је пре 79 година Србијом и означио почетак четворогодишњег страдања недужног становништва, деце, жена, старих људи, ратних заробљеника и свих који се нису мирили са окупацијом и распарчавањем отаџбине, поручио је државни секретар Министарства за рад, социјална и борачка питања Зоран Антић на комеморацији поводом 79. годишњице првог нацистичког покоља у Србији, у којем је погубљено 2.950 цивила, што је био увод у масовне злочине у Краљеву и Крагујевцу у октобру 1941. године.
Сећање на невине жртве обележено је па[...]
Блиц, 22.4.2016, ПРЕЖИВЕЛИ ИЗ ЛОГОРА СМРТИ Ужасе из Јасеновца ћемо памтити заувек
Полагањем венаца код споменика Жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту, данас је обележен Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма.
Одавању почасти присуствовали су министар правде Никола Селаковић, амбасадори Хрватске, Немачке, Израела, БиХ, САД и других земаља, преживели заточеници логора смрти, чланови породица страдалих, представници Савеза Јеврејских општина Србије, Савета Ромске националне мањине, дипломатског кора, друга удружења и грађани.
- Сетимо се сваког дана колико трен слободе вреди и колико је све тежило да нам га одузме. Нису усп[...]
РТ Балкан, 22. 7. 2023, Судбина Милорада из Метохије: Суде му за ратни злочин, срушили му кућу, а он крив само што је Србин
Адвокат Василије Арсић на почетку суђења рекао је да Ђоковић сигурно не би остао на Косову, не би остао у Витомирици као једини Србин да је починио било какав злочин, да је учинио било шта мимо закона
Годину и месец дана после хапшења и пошто му је у међувремену кућа у Метохији сравњена са земљом, пред већем Основног суда у Приштини протекле седмице почело је суђење Милораду Ђоковићу, једином и последњем Србину из Витомирице код Пећи.
Ђоковић је оптужен да је "од 1998. до 1999. године у селу Оздрим код Пећи и неким околним селима, као припадник српских полицијских и војних снага, одговор[...]
Вечерње новости, 29.9.2013, Девет Вајагића као девет Југовића
Велики хероји Првог светског рата Лука (1877-1970), Ристо (1878-1936), Михајло (1882-1960), Марко (1885-1961), Симо (1889-1923), Симо Вајкана (1889-1932), Јово (1893-1923), Ђуро (1896-1941) и Стеван (1895-1980) Јуначки су се борили за своју отадyбину, а након рата пали су у заборав.
Браћа Вајагић, њих деветорица, заједно са оцем Ристом, напустили су рударски градић у САД-у како би се борили за своју отаџбину на Солунском фронту.
Они су били браћа и рођаци из братства Вајагића, чији су корени у Босанској Крајини, селима Босанска Бојна, Добро Село и Збориште. Њихови преци, стари Вајагићи, [...]
