За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 26.3.2016, Обиљежена шеста годишњица повратка у Жач
ОСОЈАНЕ, 26. МАРТА /СРНА/ – У селу Жач, у општини Исток, данас је обиљежено шест година од повратка расељених Срба у то село на Косову и Метохији. Расељени Срби су се на данашњи дан прије шест година вратили организовано под шаторе које су оклопним возилима обезбјеђивали припадници КФОР-а. „Вратили…
Срна, 26.3.2016, Сјековац: Нема будућности без сјећања на српска страдања
БРОД, 26. МАРТА /СРНА/ – Министар рада и борачко–инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је на обиљежавању страдања српских цивила у Сијековцу, код Брода, да прошлост треба поштовати, а да се будућност не може градити без сјећања на оно што се десило, како се не би поновило. „Током распада…
Политика, 24.3.2016, Борис Беговић: Три четвртине века
Налаз да је НДХ била држава, сматрам, даје посебну тежину њеном злочиначком карактеру. А свака годишњица њеног оснивања прилика је да даље и дубље истражујемо тај стравичан поредак Приближава се 75 година откако је 10. априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватска. Тај чин и оно што је следило у 49…
Срна, 23.3.2016, Над становништвом почињен „геноцид sui generis“
БЕОГРАД, 23. МАРТА /СРНА/ – Предсједник Друштва Србије за борбу против рака Слободан Чикарић изјавио је да је 1999. године над становништвом тадашње Савезне Републике Југославије учињен „геноцид sui generis“, а да је број страдалих од осиромашеног уранијума и плутонијума вишеструко већи од жртава Сребренице. Чикарић је на конференцији за…
Факти, 23.3.2016, ЧИКАРИЋ: Држава да прогласи NATO бомбардовање из 1999. за „геноцидну радњу“
БРОЈ ОБОЛЕЛИХ И УМРЛИХ ОД РАКА ВЕЋ ЈЕ ЗНАТНО ВЕЋИ ОД БРОЈА СТРАДАЛИХ У СРЕБРЕНИЦИ Председник Друштва за борбу против рака Слободан ЧИКАРИЋ: „Стручним анализама смо дошли до података да је уранијум 238 одговоран за 15.000 новорегистрованих малигних тумора свих локализација, оба пола, свих узраста, а за умирање најмање 10.000…
Срна, 21.3.2016, Ускоро књига Миливоја Иванишевића о страдању Срба Сарајева
БЕОГРАД, 21. МАРТА /СРНА/ – Нова књига директора београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку историчара Миливоја Иванишевића, која на око 460 страна обрађује страдања Срба на сарајевским стратиштима, требало би да изађе из штампе за мјесец дана. „Књига описује околности и живот Срба у Сарајеву током рата…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 19. 1. 2023, Божидар Зечевић: ШТА НЕДОСТАЈЕ ФИЛМУ "ОЛУЈА": Изостао је историјски контекст - нама треба још 10 таквих са све Туђманом, Готовином, хашким разбојиштем...
ФИЛМСКА КРИТИКА
БИО је то велики масовни догађај прожет струјом поједначних утисака и сећања поводом страшног догађаја - колективног изгона целог српског народа са вековног огњишта, наочиглед целе "цивилизоване" Европе.
РЕТКО када сам видео дупке пуну МТС дворану прожету једним јединим осећањем колективне трагедије, једном једином емоцијом ојађене и дубоко погођене заједнице као прексиноћ, на премијери филма "Олуја". Био је то велики масовни догађај прожет струјом поједначних утисака и сећања поводом најстрашнијег догађаја у нашој новијој историји - колективног изгона целог српског народ[...]
РТ Балкан, 27. 4. 2024, Годишњица масакра у Сурдулици: НАТО пилоти били су, или слепи или хладнокрвнe убице
На густо насељени део града, 2,5 километра од најближих војних објеката, испаљено је 14 пројектила, убијено је 20 људи, стотине кућа су срушене или оштећене, повређено је 100 мештана
Само у кући Милића близу центра Сурдулице НАТО пројектил великe разорне моћи 27. априла 1999. године убио је деветоро људи. Шесторо чланова породице и тројицу комшија који су спас од бомби потражили у чврсто грађеној кући са три бетонске плоче. Бомба је пробила све три, експлодирала у подруму, међу несрећним људима.
Новинари који су предвече стигли у Сурдулицу написали су да је НАТО пилот који је тог дана бо[...]
РТС, 22. 6. 2024, Годишњица киднаповања рудара копа Белаћевац: Жалосно да после толико година ми о њима ништа не знамо
На данашњи дан пре 26 година нестало је девет радника копа "Белаћевац" термоелектране "Обилић" и један који је тог дана требао да заснује радни однос.
На путу до свог радног места киднаповани су: Душан, Пера и Зоран Ађанчић, Мирко Буха, Драган Вукмировић, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић, Жарко Спасић и Божидар Лемпић.
Полагањем венаца у северном делу Косовске Митровице крај споменика "Бели Анђео" породице киднапованих рудара данас су обележили још једну годишњицу од њиховог нестанка, поручивши да је жалосно и тужно што се о страдалницима и даље ништа не зна.
Подсет[...]
Kosovo Online, 9. 4. 2023, Ко је био владика Серафим, који је сахрањен на албанском гробљу у Тирани
На градском гробљу Туфина у Тирани почивају посмртни остаци епископа рашко-призренског Серафима Јовановића, који је на челу те епископије био од 28. новембра 1928. године. На вечни починак 1945. године, уз пратњу војног оркестра, испратили су га поглавар Албанске православне цркве, свештенство, владика аполониски Иринеј, представници Епархије рашко-призренске, делегати албанске владе, југословенске војне мисије, представници Румунокатоличке цркве, Исламске заједнице, и верни народ.
Према извештају са сахране достављеном Синоду СПЦ, који је објављен у Гласнику, службеном листу Српске православ[...]
РТВ Суботица, 14.6.2021, Комеморација жртвама логора у Барчу и Шарвару
У знак сећења на невино страдало становништо из Мишићева и Рате, које су мађарски окупатори пре тачно 80 година принудно послали у логоре Барч и Шарвар, у овим селима одржане су комеморације.
Како сведочи Перо Шуњка, један од потомака жртава, становнике Мишићева окупили су у дворишту једне од сеоских кућа, а могли су да понесу пакет који је могао да стане на један прст. Потом су били принуђени да иду пешке све до Бајмока где су их у вагонима чекали и становници Рате.
Воз их је одвезао у логор Барч где су стигли 15. јуна 1941, а у децембру исте године пребачени су у логор Шарвар. Страдања[...]
