За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 3.7.2015, Фоча: Изложба посвећена српским добровољцима
ФОЧА, 3. ЈУЛА /СРНА/ – У галерији Музеја Старе Херцеговине у Фочи постављена је изложба фотографија и скица из Првог свјетског рата под називом „Немојте нас заборавити“ Народног музеја из Шапца, која је посвећена српским добровољцима. Изложба је прошле године, поводом 100 година од почетка Великог рата, приређена у Српској… SRNA, 2.7.2016, Odnos Hrvatske prema Srbima još gori nakon ulaska u EU
Бanjaluka – Prošlo je već dvije godine otkako je Hrvatska postala članica Evropske unije, ali nijedan problem izbjeglih i prognanih Srba nije riješen, rekao je danas predsjednik Udruženja Srba iz Hrvatske u Beogradu Milojko Budimir. Govoreći na promociji zbornika radova “Srbi u Hrvatskoj od konstitutivnog naroda do nacionalne manjine”, koja… Цвјетко из Кушића: Правде нема, а ми савијамо главу пред неправдом
Милена МАРКОВИЋ | 25. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (7). Цвјетко Ристић, Кушићи код Скелана: Запалили су ми оца, убили мајку и сестру, брата одвели, још му не знам гроб НА прагу између детињства и младости, између… Српска села још у црнини
Милена МАРКОВИЋ | 24. јун 2015. 21:31 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (6): У сумрак се Срби у Кравици затварају у куће, а колоне Бошњака кличу Орићу. Нема породице из које неко није страдао НЕ знам ја одакле ви долазите… Срна, 1.7.2015, Навршиле се 74 године од покоља Срба у личким и кордунским селима
БАЊАЛУКА, 1. ЈУЛА /СРНА/ – На данашњи дан навршавају се 74 године од када су усташе убиле 243 српска цивила из личког села Суваја, општина Доњи Лапац, наводе из Удружења „Јадовно“. Према подацима историчара Ђуре Затезала из Карловца, усташе су 1. јула 1941. године ножем усмртиле и на други начин… Срна, 30.6.2015, Представљена књига „Заборављени“ о јасеновачким логорашима
БАЊАЛУКА, 30. ЈУНА /СРНА/ – У Јеврејском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци вечерас је промовисана књига „Заборављени“, аутора Дејана Мотла и Ђорђа Михаиловића, која говори о посљедњим јасеновачким логорашима. Мотл, који је и кустос у Спомен подручју „Доња Градина“, рекао је на промоцији да је књига добила назив „Заборавњени“… Не заборављамо – Памтимо
Срна, 21.6.2015, Парастос Србима убијеним на Миљевачком платоу
БЕОГРАД, 21. ЈУНА /СРНА/ - У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 40 Срба које су припадници хрватске војске и полиције убили на данашњи дан прије 23 године на Миљевачком платоу, територији која налазила под заштитом УНПРОФОР-а.
Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац подсјећа да се злочин практично одиграо пред очима свијета и да је Савјет безбједности УН донио резолуцију којом га је осудио.
Штрбац каже да је хрватско правосуђе прошле године изрекло само двије пресуде које још нису правоснажне за нискорангиране припаднике Хрватске војске, док [...]
Погледи, РТВ Врање, 30. 9. 2022, Пренос моштију страдалих Првом св. рату у спомен костурницу манастира Светог Николе у Врању
Преносом костију страдалих у Првом светском рату у новоизграђену Спомен костурницу почело је обележавање великог јубилеја манастира Свети Никола, 690 година постојања.
Епископ врањски Пахомије са свештенством и монаштвом Епархије врањске служио је Литургију у манастиру Светог Николаја, након чега је уследио парастос страдалима у Првом светском рату. Мошти које су пронађене у дубодолинама у Врању, око манастира и у целом округу смештене су у специјалне кутије и после службе, литијским ходом пренете у Спомен костурницу.
„Она је почела да се гради 1934. године. Међутим, историјске околности[...]
Вечерње новости, 8. 10. 2022, Бранислав Глигоријевић: Испитивање чврстине Краљевине: Подударност у погледима чланова партије и франковаца
КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА Југославије у усташком покрету није видела никакве назнаке фашизама јер је за њу тада то била искључиво "војно-фашистичка диктатура" која је била у земљи на власти.
За Партију је то била "грађанско-националистичка странка у којој постоји лева струја [...] с којом ми сарађујемо и која нам је веома блиска". Невоља је само у томе што се ова странка служи тероризмом и стоји у служби других "мањих" империјалистичких сила. "Главни циљ коме ми тежимо, јесте обарање фашистичког режима (у Београду) помоћу оружаног устанка радника и сељака, и ми при том морамо обухватити и све пост[...]
Вечерње новости, 18. 9. 2023, ВАТИКАН БИО УПОЗНАТ И СА ЗЛОДЕЛИМА УСТАША У НДХ: Свештеници, блиски Папи Фрањи, о новооткривеним документима
ПАПА Пије XII морао је да зна за монструозне злочине над Србима у усташкој творевини - Независној Држави Хрватској.
Поглавар Римокатоличке цркве за време Другог светског рата, баш као што је, како је управо обелодањено, био упознат са нацистичким злочинима и Холокаустом над Јеврејима, сигурно је био информисан и о злоделима на целој територији НДХ!
Ово, у ексклузивном разговору за "Новости", тврде свештеници блиски садашњем папи Фрањи који, како наводе, "и сами очекују још многа открића из ватиканских архива".
- Ништа није искључено, јер су и свештеници који су били противници Хитлера[...]
Политика, 1.8.2020, Саво Штрбац: Карту читај, а сељака питај
На основу неколико индиција, добисмо „необориви” доказ (и прилог за историју ратова деведесетих) да су мину под шинобус, у којем су сви били Срби, подметнули Срби
Дана 14. јула 1993. године око осам часова на релацији Вргинмост–Глина дошло је до експлозије шинобуса, који је дан раније почео да саобраћа по пругама Кордуна и Баније, и то оног дела који је био под контролом РСК. Том приликом на лицу места изгореле су две жене: Маца Данчула (око 70) из Пјешчанице и Сока Рокнић (43) из Чемернице (учитељица у Блатуши); истог дана у глинској болници вишеструким тешким повредама подлегао је и Јанко[...]
