За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 7.4.2016, Јасеновац и Доња Градина значајни за историју читавог српског народа
Козарска Дубица – Посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац изјавио је данас да је изучавање и преношење истине о страдању у Јасеновцу и Доњој Градини значајно за историју читавог српског народа, која не смије да се заборави. Он је новинарима у Козарској Дубици рекао да је на територији…
Академик Милорад ЕКМЕЧИЋ: Неће бити муслиманске државе у БиХ
На научном скупу под називом “Република Српска – 15 година постанка и развоја” који је у организацији Акадамије наука и умјетности РС одржан 26. и 27. јуна ове године (2007) у Бањалуци српски академик др Милорад Екмечић, један од најутицајнијих живих српских историчара, представио је свој рад под називом „Историјске…
Беоинфо, 26.2.2016, Реконструкција Централне куле на Старом сајмишту почеће 2017. године
До краја године треба да буде завршен пројекат реконструкције Централне куле на Старом сајмишту, што би значило да би у 2017. години могло да се почне са радовима, рекао је градски менаџер Горан Весић. – Посао на расељавању Централне куле је завршен. Током ове недеље су и последња два уметника…
Политика, 24.2.2016, За два окупаторска војника стрељано 27 сељака
Сећање на дан кад је село Горња Стражава у фебруару 1942. године изгубило готово све способне мушке главе Прокупље – Полагањем венаца и пригодним програмом у Горњој Стражави код Прокупља одата је пошта стрељаним мештанима овога села крајем фебруара 1942. године. Представници борачких организација, месне заједнице и општине подсетили су…
Политика, 22.2.2016, Страдања Карловчана у Великом рату
Мало познате детаље: некажњене злочине, интернацију, пљачку материјалног и културног богатства, али и хуманост српског живља, открива мр Жарко Димић, директор Архива САНУ у Сремским Карловцима Због злочина почињених над српским становништвом у Сремским Карловцима у Првом светском рату нико од представника аустроугарских власти није одговарао. Артур Валка, који је…
РТС, 14.2.2016, Слађана Зарић: Призрен 1915 – Кад српски војник напушта отаџбину
Војска је остала верна краљу и отаџбини у најтежим тренуцима кад се напуштала домовина, остављала породица и родна груда. Закопали су тешку артиљерију, понели грумен српске земље у недрима и кренули преко албанских и црногорских планина у непознато. Иако је пред њима био мукотрпан пут, војници и студенички монаси понели…
Не заборављамо – Памтимо
Вести, 26. 6. 2021, Цео Генералштаб почива у Оснабрику
Експресно поражена у априлском рату 1941. године, Војска Краљевине Југославије је убрзо капитулирала, а велики број високих официра је послат у заробљеништво хиљаду километара од отаџбине, у Доњу Саксонију, у комплекс војних логора Oflag VI C, у Оснабрику.
Новица Андрејић, председник Црквеног одбора Оснабирк, хроничар живота српске заједнице у овој – територијално највећој, а по броју Срба – најмањој црквеној епархији у Немачкој, објашњава да је пандемија короне покварила планове да се 26. априла достојно обележи осам деценија од доласка српских официра у Оflag VI C.
– У плану је било да[...]
ИН4С, Vice, 5. 6. 2024, ’Судњи час‘ у Смедереву у Другом светском рату: Kатастрофа пуна тајни – На данашњи дан
Који је узрок мистериозне експлозије након које је Смедерево названо српском Хирошимом и колико је заиста жртава које је изазвала.
Покушавајући да помогне мајци да припреми ручак од мало намирница које је имала на располагању тог 5. јуна 1941. године у приземној кућици на ободу београдског насеља Звездара, близу данашње Волгине улице, 12-годишња Даринка Максимовић препала се када је њен дом затресао земљотрес од кога су из креденца попадале шољице и тањири. Било је 14 сати и 14 минута, дан је био врућ, а Београђане, још увек шокиране од снажног бомбардовања града неколико месеци раније и окуп[...]
Политика, Радио Гораждевац, 16. 6. 2024, Навршило се 25 година од киднаповања Срба у Ораховцу
Пре тачно две и по деценије, 16. и 17. јуна 1999. године у Ораховцу је на очиглед најближијх чланова породица и комшија киднаповано више старијих мушкараца који су одведени у непознатом правцу.
Киднаповани су пензионери Панта Грковић (1939) који је касније идентификован и сахрањен на гробљу иза цркве у Ораховцу и Тика Миљковић који је после неколико дана у заточеништву успео да побегне, пренео је Радио Гораждевац.
О осталој тројици Срба који су тога дана киднаповани, Пеки Пелевићу (1935), Марку Витошевићу (1938) и Свети Грковићу (1933), до данас се ништа не зна и тим људима се губи сваки[...]
РТ Балкан, 11. 11. 2024, Зоран Шапоњић: Врата пакла крај Глоговца - Како је логор у Лапушнику постао огледало (бело)светске правде
Крајем 2005. команданти тзв. ОВК Фатмир Љимај и Икар Муслију у Хагу ослобођени одговорности за злочине у Лапушнику, командант Неродимља Шукри Буја, осумњичен такође за злочине у овом логору, пре неколико дана објавио да је ослобођен свих оптужби
У штали у селу Лапушник близу Глоговца на КиМ, у коју су могле да стану три – четири краве било је заточено 10 до 15 људи. Зидови и подови просторије били су покривени крављом балегом, животињским фекалијама, неко време и људском крвљу и изметом. Заточеницима који су редовно, окрутно премлаћивани ногама, шипкама, кундацима, дршком секире, електрични[...]
РТ Балкан, 31. 10. 2024, Зоран Шапоњић: Лучиндан у Јагњеници крај Зубиног Потока: Шта је било и шта се тек спрема
„Тешко је. А опет, било је и теже. Био сам јутрос у цркви, никад се, чини ми се, народ није усрдније и искреније молио но јутрос на литургији, на Светог Луку ове 2024. године“, преноси ми јутрос познаник из Јагњенице
Било је то око Лучиндана 2011. године и били су то тешки дани и још теже ноћи за Србе у Ибарском Колашину. Данима се сунце није помаљало. Светог Луку и пре тога Светог Тому славили су на барикадама, дуге и хладне, мрачне ноћи проводили око логорских ватри, смрзавали се испод Зупча и Јагњенице, горе од Зубиног Потока ка Митровици, текао је црн Ибар. Исто је било и на другој стра[...]
