За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Где ти убију деду и оца тешко је децу подизати
Милена МАРКОВИЋ | 23. јун 2015. 21:30 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (5): Залазје два пута је затирано: у Другом светском и у последњем рату. Ни после толико година наше жртве не примећују Овде, где ти убију деду и оца,… НА ЛИЦУ МЕСТА Судију Илића свирепо убијали
Милена Марковић | 22. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића(4). Син Владо: Желим да убицу мога оца стигне заслужена казна Кад смо ону екипу заробљених Срба из затвора поново повели према Залазју и кад је почело клање,… Срна, 29.6.2015, Дан сјећања на жртве НДХ обиљежавати 21. августа
ЛОНДОН, 29. ЈУНА /СРНА/ – Спомен-фондација Јасеновац и Холокауст /Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation/ упутила је данас приједлог Европском парламенту да 21. август прогласи за међународни дан сјећања на жртве усташког режима у Независној Држави Хрватској /НДХ/ у Другом свјетском рату. Ова добротворна организација из Велике Британије саопштила је да… Срна, 28.6.2015, Положени вијенци на спомен капелу Младобосанцима
САРАЈЕВО, 28. ЈУНА /СРНА/ – Полагањем вијенаца на Спомен-капелу припадницима „Младе Босне“ на гробљу Свети арханђели Георгије и Гаврило у Сарајеву, данас је, у организацији Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ „Просвјета“, одата почаст учесницима Сарајевског атентата. Руководство СПКД „Просвјета“, представници Српске православне цркве – Црквене општине Сарајево, Хуманитарног удружења…
НА ЛИЦУ МЕСТА Ни да преболимо ни да опростимо
Милена Марковић | 21. јун 2015. 21:32 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају зулуме под командом Насера Орића (3). Милица и Томо Димитријевић: Двоје деце су нам убили, Александар је имао четири и по године, Радиша једанаест РАШИ је, сад, 14. био рођендан. Ишли смо да… Глас Српске, 28.6.2015, Бањалука: Сачувати успомену на погинуле борце
28.06.2015 16:26 | Срна Бањалука – У бањалучким мјесним заједницама Верићи, Поткозарје, Драгочај, Крмине, Куљани и Обилићево данас је, поводом крсне славе Војске Републике Српске – Видовдана, служен парастос за погинуле и нестале борце одбрамбено-отаџбинског рата. Предсједник Скупштине Борачке организације Бањалука Предраг Кнежевић истакао је да је морална обавеза ове…
Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 16. 5.2010, Преживео сам Дахау и батине Удбе
Кад се у београдској породици Митровић родило мушко чедо 8. марта 1928, нико није ни слутио да му је судбина наменила живот који се лако смешта у новинске приче, а у уџбеницима зове историја.
Да је човек само сламка коју носе историјски ветрови Никодије Митровић је схватио већ као 16-годишњак, оног септембра 1944. кад је крочио испод капије на којој је на немачком писало "Рад ослобађа". Никодије је учио немачки у гимназији, али га нико није научио шта је то концентрациони логор. Ту лекцију ће бубати сам пуних осам месеци.
Не зна да ли је још неки од 20 малолетних логораша из његове групе[...]
![СРНА, 17. 6. 2022, Организовати округли сто о стадању Срба кроз 20. вијек [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16725-350x200-no.jpg)
СРНА, 17. 6. 2022, Организовати округли сто о стадању Срба кроз 20. вијек [Мапа]
ШЕКОВИЋИ - О страдању Срба у средњем Подрињу и Бирчу кроз цијели 20. вијек треба организовати округли сто да би се ширила истина о геноцидној намјери према српском народу, рекао је Срни професор историје Жељко Ристић.
Професор Ристић изјавио је да је током данашњег историјског часа у Шековићима говорио и о страдању Срба почетком 20. вијека у Првом и Другом свјетском рату и уопште како је половином 19. вијека од Римокатоличке цркве настала антисрпска идеологија, према којој граница треба да буде на ријеци Дрини.
Он је навео да је тежиште излагања у Основној школи "Јован Дучић" било на стр[...]
Политика, 1. 8. 2023, Ненад Кецмановић: Фатих ел Хасанеин брани Сарајево
Огроман новац није, дакле, адресиран на мултиетничке институције БиХ, него на муслиманску партију, конкретно на лидера СДА, а Алија је са личним овлашћењем слао курире, најчешће Хасана Ченгића, у Беч и онда распоређивао милијарде
Ко беше др Фатих ел Хасанеин? Не спомињу га ни у мејтефима и цивилним школама, ни на Башчаршији и џамијским харемима, ни на комеморацијама у Поточарима. А био је поред Алије, или чак изнад њега, један од најважнијих ликова у савременој тајној бошњачкој историји.
Како време одмиче, пада у заборав да су независну БиХ створили „Млади муслимани”, предвођени „робијаш[...]
ИН4С, 14. 10. 2023, Срби католици на власти у Дубровнику у 19. веку
Поводом протеста Хрватске због излагања истакнутих личности дубровачке прошлости на билбордима са потписом портала ИН4С у Црној Гори, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије, Саша Недељковић, написао је текст образложења везан за овај догађај.
Прочитајте у наставку…
У Дубровнику Срби католици настојали су наставити деловати заједно са Хрватима упркос расцепу у Далмацији. Књижевни часопис „Словинац” био је покушај са једне стране повратка културног значаја Дубровника а са друге одржања словинског покрета. Медо Пуцић полемисао је са Мијом Павлиновићем који је [...]
Вечерње новости, 29-30. 6. 2023, Дејан Медаковић: Суноврат правног поретка: Доласком нове власти наступила је фаза убиства правосуђа...
ЗАИСТА сам необично животно искуство стицао у два музеја у којима сам служио, у Музеју кнеза Павла за време рата и сада у Музеју града Београда.
Као да су ти стални сусрети с нечим што је минуло крепили моју душу да лакше поднесем сва збивања наше искривљене стварности, а посебно оне тако опасне привиде који су гушили свачију, па и моју личност.
а улици срећем свог рођака, адвоката др Душана Максимовића. Дуго се нисмо видели и ја сам жељан да чујем како се снашао у овом преокрету. У породици се о њему говорило као о изузетно даровитом адвокату, о личности којој су сви прорицали сјајну правни[...]
