За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 28.6.2015, Седам деценија од масовног погубљења младих четника
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ – Код јаме „Понор“ у Миљевини код Фоче служен је помен за више хиљада припадника Југословенске војске у отаџбини који су крајем маја 1945. године убијени на том мјесту. Према свједочењима мјештана, младе четнике из Ваљева, Чачка, Краљева и других градова у Србији, који су мобилисани… Српска Православна Црква: МЕМОРАНДУМ о Косову и Метохији (2003)
С А Ж Е Т А К – Р Е З И М Е: Црква Христова у Српском народу, која дели судбину свога народа кроз читаво његово историјско, културно и духовно трајање, показује се и данас као најпоузданији сведок његових искушења, која су погубнија сада можда но икада. Та искушења… НА ЛИЦУ МЕСТА Потресне приче преживелих: Рањеној Снежани су пуцали у главу
Милена Марковић | 20. јун 2015. 21:30 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају зулуме муслимана под командом Насера Орића (2): Славка Матић: На кућном прагу су ми 1992. године убили ћерке Гордану (24) и Снежану (26) и супруга Радивоја (55). Причам с фотографијама. Како би било… Вечерње новости, 25.6.2015, Саво Штрбац: (Не)усаглашени пописи несталих
Двадесет година по завршетку рата, нико више не гаји илузију да би неко од њих могао бити жив. Породице траже њихове посмртне остатке ПОСЛЕ дводневног састанка српске и хрватске комисије за нестала лица, одржане у Београду 2. и 3. јуна ове године, скоро сви медији у региону своје извештаје са… Вечарње новости, 19. 6. 2015, Срби у Сребреници и Братунцу: Ко ће за наше жртве да пише резолуцију, наш бол нико не чује…
Милена МАРКОВИЋ | 19. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости Људи још памте зулуме муслимана под Орићевом командом (1). Милена Јовановић: Не боле ме моје ране, само душа за страдалом ћерком Раденком. Супругу Милисаву убили мајку, брата и синовца НЕМА ноћи да не сањам Раденку. Грлим је. Грли ме. Тај… Вечерње новости, 22. 6. 2015, Стабна: Парастос жртвама злочина злогласне „Принц Еуген“ дивизије
Одржан је помен за око 140 мештана пивских села Више од седам деценија прошло је од свирепог злочина из Другог светског рата који су у пивским селима код Плужина, Стабна и Јасен починили припадници злогласне „Принц Еуген“ дивизије и усташе-муслимани из гатачког среза и околине. Само неколико дана пошто су…
Не заборављамо – Памтимо
ДИЦ Веритас, 17.2.2018, Саво Штрбац: ЗЛОЧИН У СУХАЧУ
Недавно су медији у региону пренијели вијест да је жалбено вијеће Жупанијског суда у Сплиту потврдило првостепену пресуда Општинског суда у Сплиту којом су због наношења тешких тјелесних повреда са смртном посљедицом Јовану Боровићу (62) проглашени кривима и кажњени са по годину дана затвора рођаци Стипе Буљ (57) и Дражан Буљ (56), док је Здравко Башић (40) ослобођен кривње. Догађај се десио на православни Божић 1998. године у сињском приградском насељу Сухач.
Окрутно премлаћивање се догодило у поноћ са 6. на 7. јануара. Тројица оптужених теретила су се да су дошли на сам праг Јована Боро[...]
Блиц, 10.4.2017, Нишлија преживео три логора и има само једну поруку
Слобода је поред здравља највеће богатство. Много је тешко када те туку и малтретирају без разлога, када си гладан и жедан, када знаш да не смеш да се предаш и будеш кукавица. Човек може да издржи и више него што мисли: Владимир Јовановић (93)
Тако за "Блиц" прича Владимир Јовановић (93) из Ниша, човек који је преживео три логора. Каже да је те давне 1944. одлучио да преживи и да се бори, иако није веровао да ће остати жив.
- Имао сам 19 година када су нас, мушкарце старости од 15 до 65 година, из села Кравље у раним јутарњим сатима без објашњења одвели у нишки логор. Сећам се да је било[...]
НСПМ, 27.1.2021, In memoriam Академик Предраг Пипер: Поводом изјаве председника САНУ о статусу Косова и Метохије: Срби би без косовског завета били само шодер за попуњавање рупа на путевима злочиначких цивилизација
Академик Предраг Пипер, један од најзначајнијих српских слависта, преминуо је 10. септембра у 71. години, саопштено је из САНУ. У спомен преносимо једно од његових последњих јавних обраћања из јануара 2021. године, а поводом полемикe: Чије је Косово и Метохија
На електронском скупу Одељења језика и књижевности САНУ, који је требало да буде одржан 26. јануара 2021, предложено је да се у дневни ред тог скупа уврсти расправа поводом изјаве председника САНУ о статусу Косова и Метохије. Пет чланова Одељења било је мишљења да ту расправу треба одржати на редовном скупу Одељења. Верујући [...]
![Политика, 27. 10. 2008, Априлски рат: Официрска част дурмиторског Обилића [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13190-350x200-no.jpg)
Политика, 27. 10. 2008, Априлски рат: Официрска част дурмиторског Обилића [из Архиве]
Гложан, код Бачког Петровца – Да историја често уме да буде неправедна према личностима које су својим делима оставиле траг у свом времену, доказује и судбина Божидара Жугића, инжињеријског поручника Војске Краљевине Југославије, убијеног у пролеће 1941. у селу Гложан, надомак Бачког Петровца.
До данас је остао мало познат јединствен пример његовог саможртвовања и родољубља, чиме је тај млади официр, рођен 1915. године у селу Жугића Бара, подно Дурмитора, животом потврдио своју официрску част.
– Када је командант дела 10. пешадијског пука ВКЈ, пуковник Божидар Ристић, 13. априла 1941. и[...]
Милош Станић: Заборављена књига о Степинцу
Амбасадор Југославије у САД Сава Косановић је написао књигу о Степинцу – The Case of Archbishop Stepinac, 1947. године, а која је објављена у издању посластва Југославије у Вашингтону.
У књизи је дао је преглед штампе и црквених новина Независне Државе Хрватске за време Другог светског рата и ту се лепо види улога бискупа Степинца, јер су се усташе хвалиле својим неделима. Чак се и сам Степинац хватао пера и сам посведочио своје намере.
Интересантно, када пробате да пронађете ову књигу на интернету онда наиђете на још једну књигу истога имена коју су писали Енглези, али у одбрану Степин[...]
