За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 21.6.2015, Служен парастос за 24 Срба из Ратковића
СРЕБРЕНИЦА, 21. ЈУНА /СРНА/ – У сребреничком селу Ратковићи служен је парастос за двадесет четворо Срба, већином цивила, међу којима шест старих и болесних жена, које су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале и побиле на данашњи дан 1992. године. Парастос је служен код споменика који су својим страдалим… Срна, 21.6.2015, Парастос Србима убијеним на Миљевачком платоу
БЕОГРАД, 21. ЈУНА /СРНА/ – У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 40 Срба које су припадници хрватске војске и полиције убили на данашњи дан прије 23 године на Миљевачком платоу, територији која налазила под заштитом УНПРОФОР-а. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац подсјећа да се… РТРС, 20.6.2015, Служен парастос јадовничким жртвама
Над Шарановом јамом на Велебиту, у Хрватској, данас је служен парастос поводом Дана сјећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на најсвирепији начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба. Парастос јадовничким жртвама служили су свештеници Епархије горњокарловачке и других епархија Српске православне цркве. Предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941″… Срна, 20.6.2015, Паг: Служен помен за 8.000 жртава и подигнут спомен-крст
Паг – На платоу изнад увале Слана на острву Паг данас је подигнут дрвени спомен-крст и служен помен за више од 8.000 жртава, већином Срба, побијених у камењару и утопљених у мору Пашких врата. Спомен-крст су поставили чланови Удружења „Јадовно 1941.“, који је јуче освештан у храму Ваведења Пресвете Богородице… Младен Станчић: Плоча уместо костурнице [Мапа]
Вечерње новости | 19. јун 2015. Обележје погинулим српским војницима у боју на Брегалници у Другом балканском рату 1913. ЗАТРТИ трагови споменика српским војницима погинулим у боју на Брегалници у Другом балканском рату, макар делимично и симболично, биће означени 29. јуна ове године, за када је најављено откривање обележја на… Политика, 15. 6. 2015, Слободан Кљакић: Народ између опстанка и нестанка
Статистике су поразне и носе у себи трагичну истину о народу који је доживео велика страдања у модерној историји „Сматрам извесним да су Трибали најстарији и највећи народ на целом свету”, записао је у првој књизи „Историје” византијски историчар Лаоник Халкокондил, који је живео од око 1425. до 1490. године.… Не заборављамо – Памтимо
Стање ствари, Јадовно1941, 28. 11. 2023, Радомир Булатовић: Утврђивање приближног броја страдалих лица у јасеновачком логору
Као најпотпунији историјски извор показало се антрополошко истраживање. Да је у Јасеновцу страдало преко 1.110.929 људи, жена и дјеце, тешко ће ко моћи оборити, а било би добро да није тако
Из књиге: Радомир Булатовић, Концентрациони логор Јасеновац с посебним освртом на Доњу Градину, Свјетлост Сарајево, 1990. године.
Уводно слово аутора:
У Заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Босне и Херцеговине почео сам 1970. године прикупљати грађу о Доњој Градини. То је ликвидациони центар логора у Јасеновцу, који се налази на босанској страни. Писаних извора није било дов[...]
СРНА, 10. 9. 2018, Возућа - Симбол страдања српског народа
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је да је Возућа симбол страдања српског народа у отаџбинском рату и захвалио свима који чувају успомену на њих.
Митрополит дабробосански Хризостом почео је служење Свете литургије у Цркви Светог Ђорђа у насељу Стог код Возуће поводом обиљежавања 23 године од прогона 1.920 српских породица са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и јужног Озрена.
"Они који су храбри да њих забораве, немају велику будућност", поручио је митрополит Хризостом након што је у порти Цркве Светог Ђорђа у мјесту Стог у федералној општини Зав[...]
СРНА, 16.3.2018, У десет сарајевских општина убијено 7.432 Срба
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 16. МАРТА /СРНА/ - У десет сарајевских општина у протеклом рату убијено је 7.432 Срба, од којих 6.188 мушкараца и 1.244 жене, рекао је вечерас у Источном Сарајеву аутор књиге "Досије Сарајево" Миливоје Иванишевић за којег је руководство овог града приредило пријем у оквиру обиљежавања 22 године од егзодуса сарајевских Срба.
Иванишевић, који је предсједник Институтa за истраживање српских страдања у 20. вијеку и аутор књига о страдању Срба у одбрамбено-отаџбинском рату, представио је у Градској управи књигу Досије Сарајево која садржи потресна свједочења 80 људи о томе како[...]
Вести онлајн, 19. 7. 2023, Истина увек васкрсава
Прошле недеље, 16. јула, навршило се 77 година од смрти Генерала Драгољуба Драже Михаиловића, вође четничког покрета у Другом светском рату, кога је 1946. убио комунистички режим тадашње Југославије.
Многобројни потомци четника који данас живе у Аустралији, као и поштоваоци Михаиловићевог лика и дела, заједно са Српском Православном Црквом обележили су годишњицу његовог страдања низом скупова, помена и других церемонија у свим градовима на континенту.
Његово преосвештенство епископ аустралијско-новозеландски Силуан служио је помен ђенералу Дражи у „Чичиној колиби“, на имању манастира Све[...]
Глас Српске, 23. 7. 2023, Часопис Босанска вила и њен значај за народ: Лет кроз српски свијет
У остваривању улоге претплаћивања на књиге и књижевне магазине у настанку и развоју културног и националног питања у Босни и Херцеговини “Босанска вила” заузима централно место.
одсутности домаћих интелектуалних снага њени покретачи били су српски учитељи родом из пречанских крајева Божидар Никашиновић и Никола Шумоња, а значајан је био и први администратор “Босанске виле”, учитељ Пречанин Стево Калуђерчић. Иако је Дејан Ђуричковић 1975. године у Сарајеву обрадио и у три тома издао библиографију “Босанске виле”, ми ћемо користити ставове њених савременика у оцени значаја тог часописа у култу[...]
