За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 7.2.2016, Сјећање на српске жртве усташког покоља у Дракулићу
Прошле су 74 године од усташког покоља у бањалучком насељу Дракулић, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац. У раним јутарњим часовима, 7. фебруара 1942. године, усташе су без иједног испаљеног метка, убиле више од 2.300 Срба, међу којима и 551 дијете. Годишњица овог страшног злочина обиљежена је…
Политика, 7.2.2016, Војни архив угрожен лошим смештајним условима
Документација која се прикупља 140 година, која је пренета преко Албаније и прикупљена након што су је нацисти похарали, налази се у неадекватној згради Војни архив је у петак на свечаности у Дому Војске Србије у Београду обележио значајан јубилеј – 140 година постојања. Била је то прилика да се…
Академик Василије КРЕСТИЋ: Загреб одувек секундира војвођанским аутономашима
Геополитика, децембар 2015 | Разговарала: Невенка Стојчевић Захваљујући академику Василију Крестићу и издавачкој кући Catena Mundi, недавно је објављен интегрални текст капиталне књиге др Виктора Новака Magnum Crimen (Велики злочин). У овом ћириличном и, пре тога, енглеском издању, објaвљена су два поглавља која су Владимир Бакарић и његов блиски сарадник,…
Vesti online, 2. 2. 2016, Срби, први логораши у Европи
Монструозна владавина нацистичког фирера Адолфа Хитлера упамћена је, између осталог, и по систематском уништењу Јевреја, Словена и антифашиста у логорима широм Трећег рајха. Планско уништења читавих народа било је прецизно организовано, па су многе потоње генерације одрастале под утиском да логори смрти нису ни постојали док се у великом германском…
КМ Новине, „Поља несреће“ – прва антологија страдања Срба у БиХ 1992 – 1995.
Књига „ПОЉА НЕСРЕЋЕ“ прва је антологија убијања Срба у БиХ током рата 1992-1995, коју је приредио Миливоје Иванишевић. Хроника страдања Срба у БиХ од 1992-1995. године, коју је сачинио Миливоје Иванишевић, изашла је из штампе. Писац је у овом делу, на систематичан начин, обрадио податке о страдању нашег…
Vesti online, 31. 1. 2016, Из пакла ме извукао преводилац Гестапоа
Прослављени београдски писац Филип Давид једном је написао да је „сећање страшније од сваког заборава“. Али, Јосеф Жамбоки (83) не мисли тако. Сећање на једну од највећих страхота човечанства доживео је као личну мисију. Овај угледни београдски Јеврејин, рођен као Јосеф Бен Аврам, инжењер индустријског дизајна, сарадник Меморијалног центра „Јад… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 13. 7. 2023, До сада нико није одговарао за убиства Срба у сребреничким логорима
Активисти Удружења "Источна алтернатива" и група грађана одали су данас почаст Србима убијеним у сребреничким логорима, за шта још нико није одговарао, те положили цвијеће код зграда бивше полицијске станице и Основног суда.
У тим зградама, испред којих су прислужили свијеће убијеним Србима, били су логори у којима је мучено и убијено десетине српских цивила и заробљених војника.
Предсједник "Источне алтернативе" Војин Павловић изјавио је Срни да имају податке и доказе да су у бившој полицијској згради мучени и звјерски убијени Милисав Миловановић, Богдан Живановић, Костадин Поповић, Дра[...]
![e-Veritas, Агенције, 27. 04. 2024, У Градишци обиљежено 29 година од егзодуса Срба из западне Славоније [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20049-350x200-no.jpg)
e-Veritas, Агенције, 27. 04. 2024, У Градишци обиљежено 29 година од егзодуса Срба из западне Славоније [Фото]
Код спомен-обиљежја у Градишци данас су положени вијенци и цвијеће за српске цивиле и војнике из западне Славоније погинуле у хрватској операцији етничког чишћења Срба – "Бљесак", 1. маја 1995. године.
Претходно је служен помен за 283 убијена Србина у овој злочиначкој акцији.
Из западне Славоније прије 29 година у хрватској акцији "Бљесак" за само 36 часова протјерано је преосталих 15.000, а убијено 283 Срба, од којих 107 цивила међу којима и 12 дјеце.
Хрватске оружане снаге су под кодним називом "Бљесак" 1. маја 1995. године извршиле агресију на српску област Западна Славонија, у сас[...]
Глас Српске, 8. 4. 2012, Због издајника погинуле десетине рањеника
Приједор - Иако је од Другог свјетског рата прошло 68 година, сјећања на тај период живота код Данице Тодоровић, родом из Копривне код Оштре Луке, не блиједе. Пред очима јој је слика, прича ова осамдесетшестогодишња старица, догађаја од 1. јануара 1944. године у селу Мотике код Бањалуке, када је због издаје погинуло на десетине рањеника и партизана од непријатељске авијације.
Тада као седамнаестогодишња болничарка Шесте крајишке бригаде пребачена је у штаб дивизиона којим је командовао Јосип Шоша Мажар. Тог 1. јануара водиле су се борбе за ослобођење Бањалуке. У већински хрватском селу Моти[...]
Политика, 26.10.2020, Саво Штрбац: Чији је војник био Ненад Крстић
„Ако отворимо попис Музеја жртава геноцида са сједиштем у Крагујевцу,... или попис жртава Документационо информационог центра Веритас Саве Штрбца, под редним бројем 2858. пронаћи ћемо име Ненада Крстића“, пише на почетку текста „Срамота ЈНА коју српска страна и данас скрива, Србијански рочник пребјегао у хрватску војску с транспортером ЈНА“ недавно објављен на проусташком порталу директно.хр.
Текст потписује Тања Белобрајдић, иначе бивша супруга Томе Дуића, управника по злу чувеног ратног логора ’Лора‘ у Сплиту, у којем је и она мучила заробљене Србе и припаднике ЈНА, и ауторке награђиван[...]
Цвјетко из Кушића: Правде нема, а ми савијамо главу пред неправдом
Милена МАРКОВИЋ | 25. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (7). Цвјетко Ристић, Кушићи код Скелана: Запалили су ми оца, убили мајку и сестру, брата одвели, још му не знам гроб
НА прагу између детињства и младости, између два родитељска загрљаја и наде да свако зло има и свој крај, па и оно које је ударило на Србе у Подрињу, у зиму деведесет треће - остао је сам. Са живим ранама, у својој четрнаестој години. Оне ће га пратити целог живота. Данас их, он, вешто потискује. Али, и док говори, и када ћути, а поглед му нек[...]
