За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 15.6.2015, Буна код Мостара – Сјећање на српске жртве
На данашњи дан 1992. године, на Буни код Мостара, након заробљавања и одвођења из кућа, звјерски је убијено 29 српских цивила и бораца. Овај злочин никада није расвијетљен. На мосту, на ријеци Буни, запаљене су свијеће и спуштено цвијеће, у знак сјећања на страдале Србе из долине Неретве. Као нестали… Политика, 15.6.2016, Миша Ђурковић: Геополитика „србијанства”
Срба више нема у многим крајевима где су живели вековима, а да за то нико никада није озбиљно одговарао Пре неколико дана водећи атлантистички таблоид у Србији на насловној страни је објавио списак захтева које Запад данас испоставља пред Србију и Србе. Они се у суштини своде на наслов који… Фонд стратешке културе, 15.6.2015, Владимир Фролов: Ватиканска злочиначка рука
Дрско и набусито, као што лопову и приличи да се брани од прозивке за крађу туђега блага, загаламише удружено институције државне и удруге хрватске на истину, аргументовано изнету од високо стручног тела руске државне администрације. Већ више од седам деценија траје договорена забрана указивања на процес притисака душобрижника РКЦ на… Politika, 15.6.2015, Savo Štrbac: Tihi egzodus i dalje traje
Upokojeni mitropolit Jovan još 2006. uputio patrijarhu pismo u kojem navodi da je u Hrvatskoj pokršteno više od 30.000 Srba Prema podacima Državnog zavoda za statistiku RH (DZS RH), na popisu stanovništva u Hrvatskoj iz 1991. godine, od ukupno 4.784.265 stanovnika, Srba je bilo 581.663 (12,2 odsto) a Jugoslovena 106.041.… Срна, 14.6.2015, Обиљежено 70 година од страдања на Лијевче пољу
СРБАЦ, 14. ЈУНА /СРНА/ – У селу Разбој код Српца данас је обиљежено 70 година од страдања бораца Југословенске војске у отаџбини на Лијевчу пољу. Помен и Свету архијерејску литургију у храму Преображења Господњег у Разбоју код Српца служили су Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки… Срна, 14.6.2015, Градња капеле за жртве „Олује“
БАНСТОЛ, 14. ЈУНА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ сремски Василије одобрио је градњу капеле у фрушкогорском насељу Банстол посвећене жртвама хрватске војне акције „Олуја“, у којој је са својих вјековних огњишта у Хрватској протјерано више од 250.000 Срба. „Срби не смеју и неће седети скрштених руку, док у Хрватској спремају…
Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, 3. 7. 2023, У Горњем Храсну служена литургија на темељима цркве Светог Јована [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14967-350x200-no.jpg)
РТРС, 3. 7. 2023, У Горњем Храсну служена литургија на темељима цркве Светог Јована [Мапа]
У Горњем Храсну, које административно припада општини Неум, јуче је служена света архијерејска литургија на темељима цркве Светог Јована.
Црква је била потпуно девастирана и оштећена током одбрамбено-отаџбинског рата, а недавно су рашчишћени остаци овог велелепног храма, како би мјештани започели његову обнову.
Ријеч је о једином православном храму у општини Неум, који је некада био један од највећих храмова изграђеним на селу, а мјештани се надају широј подршци како би успјели да обнове цркву.
Свету литургију служио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Думитрије.
Уједно, м[...]
![Радио Требиње, 4. 12. 2015, С друге стране историје: Крваво коло Радачког бријега [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11746-350x200-no.jpg)
Радио Требиње, 4. 12. 2015, С друге стране историје: Крваво коло Радачког бријега [из Архиве]
На Радачком брегу, у Љубомиру код Требиња, 27. фебруара 1942. партизани су осудили на смрт и стрељали 21 мештанина (укупан број ликвидираних је већи јер није свима суђено). За време масакра тих недужних Љубомираца, понашање Саве Ковачевића, Петра Драпшина, Драгице Правице и Димитрија Булајића било је изузетно сурово. Око побијених људи се ухватило коло, а Драгица Правица је пуцала из пиштоља у већ мртве људе, проверавајући да ли је смртна казна ваљано извршена.
„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковач[...]
![ИН4С, 7. 6. 2023, Пивска крвава бајка: 80 година од једног од најсвирепијих злочина у Другом свјетском рату [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14475-350x200-no.jpg)
ИН4С, 7. 6. 2023, Пивска крвава бајка: 80 година од једног од најсвирепијих злочина у Другом свјетском рату [Мапа]
Најмање 522 житеља Пиве, од којих 109 дјеце, свирепо су убијени 7. јуна 1943. године. Покосили су их рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије.
Дола су највеће, али не и једино стратиште у Пиви за вријеме Другог свјетског рата које свједочи о ужасним злочинима почињеним над пивском нејачи од стране озлоглашене фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ и усташа и муслимана из гатачког среза и околине, записао је новинар Велиша Кадић.
Нема братства у Пиви које није да[...]
РТ Балкан, 14. 5. 2023, Зоран Шапоњић: Невероватна прича са КиМ: Отето читаво село код Вучитрна, узурпирана имовина свих Срба
Албанска породица из суседног села Kараче присвојила сву имовину свих власника имања села Мироче, које више не постоји на терену, јер су сви објекти разрушени, а њиве преоране, док међународне институције ћуте
Село Мироче код Вучитрна више не постоји. Имовина свих власника је узурпирана од стране албанске породице из суседног села, а све куће и други објекти Срба су порушени. Годинама уназад, на Косову и Метохији се отимају имања и куће Срба, што од стране власти из Приштине, спровођењем експропријације и на друге начине, што од стране некадашњих комшија.
Власници 30 домаћинстава и имања из [...]
Вечерње новости, СРНА, 2. 8. 2023, КОЛОНА ИЗ "ОЛУЈЕ" ОЧИМА ДЕВОЈЧИЦЕ: Срећна јер поново миришем и једем медењаке
ТРИДЕСЕТШЕСТОГОДИШЊА Јована Ђаковић из Приједора до своје осме године живела је у селу Врбник код Книна и 4. августа 1995. године највише се сећа по томе што јој нису дали да понесе бицикл, своју “понику”, а тек је научила да га вози.
- Сама учила, нема ко да ти помогне, мама, медицинска сестра у книнској болници, мобилисана, тата на ратишту, исто од првог дана, у кући још бака и млађа сестра. Нема од мањег ка већем бициклу, нема помоћних точкића, кршила сам се ја, падала, али напокон научила, само пар дана пре тог датума. И молим маму, а она каже да не долази у обзир - говори Јована за Срн[...]
