За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 27.1. 2016, Британској јавности представљена истина о страдању Пребиловчана
Лондон – Изложба „Пребиловци“, која свједочи о злочину усташа 1941. године у истоименом херцеговачком српском селу, отворена је вечерас у Амбасади Србије у Лондону. „Идеја о пребиловачкој изложби рођена у душама потомака српских жртава пострадалих у усташкој Независној Држави Хрватској, окупљених око Удружења ‘Јадовно’ и Српског националног друштва ‘Пребиловци“, рекао…
Политика, 27.1.2016, Положени венци на Старом сајмишту
На Споменик жртвама геноцида на Старом сајмишту у Београду, месту некадашњег нацистичког логора током Другог светског рата, данас су положени венци и одата почаст жртвама. На комеморацији поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве холокауста венце су положили председник Србије Томислав Николић, председница Скупштине Србије Маја Гојковић, министар за рад,…
Поште Српске, 25.1.2016, 125 година од рођења Диане Будисављевић
Диана Будисављевић, дјевојачко презиме Обексер, рођена у Инсбруку 15. јануарa 1891, је хуманитарка аустријског поријекла која је током Другог свјетског рата спасила 15.336 дјеце из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској. Дјеца коју је покушавала да спасе, су била углавном српска са Кордуна, Козаре, хрватских и босанских села. Ова…
СРНА, 25.1.2016, Двадесет година од затварања злогласног логора за Србе
Према свједочењу бивших заточеника, „Силос“ је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У „Силосу“ је било заточено 600 српских цивила, од чега су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу… САРАЈЕВО, 25. ЈАНУАРА /СРНА/ – Концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сарајева,…
Вечерње новости, 26. 1. 2016, Страдање 20 свештеника пада у заборав
В. ЋИРИЋ | 22. јануар 2016 | Вечерње новости Јанкина падина код Беле Паланке место страшног злочина који су починили Бугари 1915. Тела свештеномученика поливена су гасом и спаљена БЕЛА ПАЛАНКА – Јанкина падина, место лепог назива и језивих успомена на Први светски рат, на свега неколико километара старим путем…
РТРС, 22.1.2016, Прихваћено идејно рјешење за Доњу Градину
Влада Републике Српске прихватила је идејно рјешење Слободана Малдинија за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијалног центра у Спомен- подручју Доња Градина. Према овом пројекту, меморијални центар ће се простирати на 3 500 квадратних метара и састојаће се приступног платоа, главног објекта, манифестационог платоа и вјерских објеката, а предвиђено је да…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости.ба, СРНА, 27. 5. 2023, Старобродске жртве не смију бити заборављене - 81 година од страдања Срба на Романији
У Старом Броду код Вишеграда обиљежена је 81 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су на монструозан начин побиле усташе Јуре Францетића, а тим поводом служен је парастос, положени вијенци и спуштено цвијеће у ријеку Дрину.
Са обиљежавања је поручено да се ово страдање не смије заборавити и да се сјећање на српске мученике мора преносити млађим нараштајима.
Након парастоса, као знак сјећања на старобродске жртве, код спомен-обиљежја у Старом Броду вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, као и Бошко Т[...]
Срна, 16. 8. 2016, Необориви докази о геноциду у НДХ
У Независној Држави Хрватској /НДХ/ су, осим Срба, страдали Јевреји и Роми. Све је вршено у складу са тадашњим хрватским расним законодавством, које је практично било преписано из нацистичке Њемачке.
Историчар Горан Латиновић рекао је да постоје необориви докази да је у Независној Држави Хрватској /НДХ/ извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, али да, нажалост, с обзиром на политику братства и јединства након Другог свјетског рата, никада није до краја истражено шта се то заиста догодило.
"Никада није прецизно утврђено колико је Срба заиста убијено у НДХ, постоје само претпоставке[...]
![Погледи, 9. 6. 2019, Милан СТАРЧЕВИЋ: Немци о Априлском рату 1941 - Јуначки отпор српске војске [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13708-350x200-no.jpg)
Погледи, 9. 6. 2019, Милан СТАРЧЕВИЋ: Немци о Априлском рату 1941 - Јуначки отпор српске војске [из Архиве]
Док се у социјалистичкој Југославији, па и данас, писало и пише о ”срамном поразу” Априла 1941, Немци су то видели другачије. „У реону Лапова, маса српских трупа се појављује са тешким оруђима. Изгледало нам је, да са нашим предњим деловима оклопних оруђа нећемо успети. Овде је, постигнут врхунац српских противудара. Настаје са свих страна отварање непријатељске ватре на наше предње делове. Српска артиљерија са својим широким цевима туче по нама, а митраљеска и пушчана ватра се такође умешала“ – извештавала је, примера ради, Оклопна група ”Клајст”.
Само Струмички одред уништио је 14 немачки[...]
DIC Veritas, 6.12.2023, Саопштење поводом годишњице ликвидације загребачке породице Зец
Припадници специјалне јединице МУП-а РХ познате под називима “мерчеповци” и “Јесење кише”, којом је командовао Томислав Мерчеп, у Загребу су 7. децембра 1991. године ликвидирали Михајла Зеца (38), његову супругу Марију (36) и њихову малољетну кћерку Александру (12).
По Мерчеповом наређењу, његов замјеник Миро Бајрамовић наредио је припадницима јединице: Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Србина Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима. Приликом привођења, увече око 23 сата, испред његове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци, убио га је Синиш[...]
РТРС, 16. 12. 2021, У Глини обиљежавање завршетка реконструкције Спомен костурнице
На Православном гробљу у Глини сутра ће бити обиљежен завршетак реконструкције Спомен костурнице невиним српским жртвама, убијеним у усташком злочиначком покољу у глинској Православној цркви 1941. године.
Спомен костурница, која је оштећена у прошлогодишњем разорном земљотресу, подигнута је 1951. године, да би тек сада, након 70 година, била реконструисана.
Ријеч је о значајном историјском споменику, који свједочи о злочину над више од 2.000 невиних српских жртава. Реконструкција овог спомен-обиљежја наш је дуг према невиним жртвама са Кордуна и Баније, чије су кости 1951. године пренесе[...]
