За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ДИЦ Веритас, 21.1.2016, Годишњица страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)
Двадесетдругог јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске…
Живадин Јовановић: Неко и мртве Србе опет покушава да убије
Сведок, број: 1014, децембар 2015 / јануар 2016. Иницијатива за изградњу Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку Давно је речено – ко не поштује своју историју ризикује да му се историја понови. А историја српског народа је историја вековног страдања за слободу, страдања бранилаца на фронту, али…
Политика, 18.1.2916, У Шиду обележавање 120 година од рођења Саве Шумановића
Галерија слика „Сава Шумановић” у Шиду обележиће 22. јануара пригодним програмом 120 година од рођења великог уметника. Поред промовисања нове сталне поставке у делимично измењеном простору, планирано је да се та свечана прилика искористи да се галерија захвали свим пријатељима куће, институцијама, установама и појединцима који су у претходном периоду…
Вечерње новости, 17.1. 2016, Повратак мудре владарке Милице после шест векова
У Трстенику откривен величанствени споменик кнегињи, удовици славног кнеза Лазара. Донатор је познати српски добротвор из Америке проф. др Радмила Милентијевић КНЕГИЊА Милица, мудра владарка и светитељка, после шест векова вратила се кући. Споменик честитој заштитници средњовековне Србије откривен је у центру Трстеника, недалеко од манастира Љубостиња, одакле је удовица…
Вечерње новости, 10.1.2016, Миливоје Иванишевић: Злодела над Србима и дан-данас се прикривају
Историчар Миливоје Иванишевић: У последњем рату у БиХ страдало 31.000 Срба, у Првом светском око 400.000, а Другом 721.000. Демографске чињенице годинама скриване. РС је наша највећа победа у 20. веку РЕПУБЛИКА Српска створена је животима 31.000 њених грађана који су погинули у грађанском рату у БиХ од 1992. до…
Спона: Сто година од покоља у Поречу [Мапа]
Навршава се овог Бадњег дана 100 година од покоља код Дервишке њиве у Поречу, у југозападном делу Македоније. Тада је 1916. извршен страшан масакр 103 најугледнија мештанина Пореча. Стравичан покољ уочи православног Божића пре 100 година, у народу овог подручја познат је као најгрозоморнији „чин одмазде“ бугарских окупатора, како би…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 10. 7. 2024, У Ораховцу масакр над Србима, а сведок у Хагу тврди: Отмице су општепознате, али Главни штаб (тзв) ОВК није био обавештен
У Ораховцу на Косову и Метохији, половином јула пре 26 година почео је напад тзв. Ослободилачке војске Косова на српска домаћинства, а међу убијенима било је чак 15 чланова породице Костић, која је симбол српског страдања на Косову и Метохији.
Данас је бивши начелник Главног штаба тзв. ОВК Бисљим Зирапи као сведок у Хагу у случају "Тачи и остали" рекао да је у јулу "1998. било општепознато да је ОВК отела на десетине српских цивила у Ораховцу, али ни он, ни ГШ ОВК о томе нису били обавештени".
У процесу против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, који су[...]
![Срби у Бих, 3. 7. 2015, Вукашин Беатовић: Пјесма Ђурђевдан спаја Сарајево и Јасеновац [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13911-350x200-no.jpg)
Срби у Бих, 3. 7. 2015, Вукашин Беатовић: Пјесма Ђурђевдан спаја Сарајево и Јасеновац [из Архиве]
Због пјесме „Ђурђевдан“ коју су пјевали сарајевски Срби у накрцаним вагонима „воза смрти“, усташе су затвориле шибере и доток ваздуха био је онемогућен… Али, они су упорно пјевали: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени свима осим мени…“
Готово да не прође ниједна српска забава, скоро да нема ниједне свадбе нити крштења а да се не запјева – „Ђурђевдан је, а ја нисам с оном коју волим“. Збиља, из самог наслова знамените пјесме сарајевских „Дугмића“, пројављује се некаква велика патња и несразмјерна туга. Вјерујем да је човјеку довољно да се само мало замисли и да је у потпуности схвати[...]
Nova.rs, Telegram.hr, 2. 8. 2021, Milorad Pupovac: Ko u Hrvatskoj uopšte zna kakav se jeziv zločin 1941. dogodio u Glini
Povodom 80. godišnjice pokolja u glinskoj crkvi, Milorad Pupovac napisao je za portal Telegram hronologiju negiranja zločina u Glini na mestu koje se danas zove Hrvatski dom. Tekst prenosimo u celosti.
Tekst preuzet sa portala Telegram.hr.
„Prije nekoliko dana poznati zagrebački izdavač Nenad Popović u intervju Novostima, u kojem govori o „maloj snazi“ koja je uhvatila intelektualce u Hrvatskoj, između ostalog je kazao: „Rado bih bio u PEN-u koji nešto upriličuje u bivšem Spomen-domu u Glini, spomen-domu zna se čega.“ Nakon Slavka Goldsteina i Predraga Matvejevića, koji su se povodom pre[...]
Драгослав Страњаковић: Село Бубањ, срез Доњи Лапац, НДХ
сташе су 3. јула 1941. године напале село Бубањ, у срезу Доњи Лапац. Одмах су издали наредбу да нико не сме да се удаљује од своје куће. У наредби су, поред тога, истакли да више не треба нико никога да се боји, да може да ради на својој њиви, да су, тобоже, рачуни са Србима пречишћени, и да нема више никакве разлике, јер су Србин и Хрват у НДХ једнаки и уживају сва права“.
ва наредба „и топли јулски дани извели су народ у поље, где га је жељно чекала летина, чије обрађивање је каснило услед вечитог страха сељака за сопствени живот и живот своје породице“. Тога дана, рано изјутра, пролазили[...]
Политика, Танјуг 22. 5. 2024, Гордана Зец о убиству своје породице у Загребу
Српска породица Зец је убијена у ноћи 7. децембра 1991. године, у Пољаничкој улици у Загребу
Гордана Зец, сестра Александре Зец коју су 1991. заједно с мајком и оцем у Загребу убили припадници хрватског МУП-а, тзв. "мерчеповци", испричала је за Би-Би-Си, на српском језику, о ноћи ужаса, када су јој брутално убијени сестра, мајка и отац, док су неким случајем преживели она и њен брат Душан.
Те вечери су, казала је, имали породичну вечеру и очекивали су госте који се нису појавили.
Српска породица Зец је убијена у ноћи 7. децембра 1991. године, у Пољаничкој улици у Загребу. Злочин су по[...]
