За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 22. 2. 2025, Узалудна жртва или неминовна судбина?
На данашњи дан прије 29 година федералне полицијске снаге ушле су у Вогошћу, коју је прије тога напустила српска полиција, тако да је то била прва општина која је прешла у надлежност Федерације БиХ /ФБиХ/, а комплетном операцијом почетка егзодуса сарајевских Срба руководио је тадашњи федерални министар унутрашњих послова Авдо… РТС, Танјуг, 22. 2. 2025, Опљачкана Црква Христа Спаса у Церници у Косовском Поморављу
Црква Христа Спаса у Церници, у Косовском Поморављу, била је мета пљачке у ноћи између четвртка и петка, након што су непознати починиоци украли материјал потребан за одржавање цркве, као и новац. Трагове провале приметио је домаћин цркве Миливоје Нисић, који је одмах обавестио полицију. Патроле су брзо стигле на лице…
Глас Српске, SerbianTimes, 17. 2. 2025, Исповијест Српкиње у САД: Моје дијете је било жртва антисрпског наратива у школи
БОСТОН – Српска дјеца су неријетко у америчким школама изложена пропаганди која кроз школске уџбенике и програме приказује српски народ у негативном свјетлу, као злочиначки, и без икаквих аргумената ствара једнострану слику, прије свега грађанских ратова на подручју бивше Југославије вођених 1990-их година. Родитељи, уплашени за успјех своје дјеце у… Kosovo Online, 20. 2. 2025, Дворжак: Солидарни смо са отпором косовских Срба
Угњетавање Срба на Косову под влашћу албанских екстремиста тешко да ће се променити, дивимо се отпору који пружају косовски Срби и солидаришемо се са њима. Нажалост, чак и нова америчка администрација јасно ставља до знања да се на Косову ништа неће променити. Али данашњи свет се брзо мења, казао је… Политика, 19. 2. 2025, Саво Штрбац: Истине и лажи о логору за заробљенике ’Лора‘ у Сплиту
Медији у региону су 13. фебруара објавили вест да је тога дана Жабљачанин Веселин Бојовић Специјалном државном тужилаштву Црне Горе у Подгорици, по замолници Жупанијског државног одвјетништва из Сплита, у својству сведока дао изјаву у вези страхота и патњи које је преживео током 125 дана боравка у Војном логору “Лора”…
Глас Српске, 16. 2. 2025, Данило Илић, спона свих генерација младобосанаца
Овог мјесеца навршило се 110 година од погубљења Данила Илића, Вељка Чубриловића и Михајла – Мишка Јовановића, тројице припадника „Младе Босне“ и учесникâ Сарајевског атентата. Тројица мученика, противно законима Аустроугарске, тајно су сахрањена да њихови гробови не би постали мјеста ходочашћа и подстицала народ да их слави као јунаке. Мане… Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 30. 9. 2023, На данашњи дан - Артиљерац Радоје Љутовац: Заслужан за прво обарање авиона у историји ратовања
Авион марке ’Ферман‘ над небом изнад Крагујевца Љутовац је погодио већ првим хицем из топа, који је био стари, модификовани турски топ, заробљен 1912. године.
Радоје Љутовац био је српски артиљерац, који је 1915. године топом оборио први непријатељски авион. То се сматра не само првим обарањем авиона изнад Србије, већ и првим обарањем једног авиона из топа. Љутовац се данас слави као родоначелник српске противваздушне одбране.
У Први светски рат је ступио 1914. године, а наредне године Љутовац је распоређен у допунски батаљон артиљеријског пука ’Танаско Рајић‘, где је доспео у специјалну[...]
Глас Српске, Срна, 11. 3. 2024, Обиљежен Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева
У дворишту Основне школе (ОШ) “Свети Сава” у Источном Новом Сарајеву данас је служен помен и положени су вијенци на спомен-обиљежје поводом Дана сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева, којем је присуствовала српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.
За Дан сјећања на убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева проглашен је 11. март, а 2018. године у дворишту ОШ “Свети Сава” у Источном Новом Сарајеву подигнуто је и спомен-обиљежје посвећено најмлађим страдалницима.
Тај датум изабран је јер су 11. марта 1995. убијене дјевојчице Наташа Учур (10) и Милица Лаловић (11), чије су траги[...]
РТ Балкан, 17. 3. 2023, Зоран Шапоњић: Годишњица погрома Срба на Косову: Кад су горели људи, иконе и цркве
У погрому над Србима, 17. и 18. марта 2004. године из својих кућа прогнано је најмање 4.000 Срба, 28 људи је убијено, 35 православних манастира и цркава је спаљено, уништено, оскрнављено, запаљено је и уништено близу 1.000 српских кућа
Кад се 18. марта увече, с оне стране Ибра извио црни стуб дима, и кад су дуги пламени језици стали да сучу у небо, Срби у Северној Митровици знали су – запалили су цркву Светог Саве! Пар километара даље, Срби из села Свињаре, избегли у касарну Баир, са узвисине гледали су како горе њихове куће, штале, како горе њихове успомене. Ноћ је била мрачна, а пламен је[...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 11. 8. 2023, Штрбац: Меморијални центар да буде и до небеса било би мало колика је трагедија била
Жртве логора Јасеновац заслужују највећи и најмонументалнији меморијални центар, али и до небеса да се направи било би мало, колика је то била трагедија, изјавио је директор Информационо- документационог центра "Веритас" Саво Штрбац.
Поводом потписивања споразума између Србије и Републике Српске о изградњи меморијалних центара посвећених јасеновачким жртвама, Штрбац за Срну каже да се радује што ће бити изграђени и у Доњој Градини и у Београду и да би волио да то што прије буде реализовано.
Штрбац истиче да 20. вијек јесте вијек геноцида над Србима и каже да би волио да се посветимо попи[...]
Јужне вести, 20.10.2020, На данашњи дан савезници бомбардовали Ниш
НИШ – На данашњи дан, 20. октобра 1943. године, британски и амерички авиони бомбардовали су Ниш у Другом светском рату.
Процењује се да је тада усмрћено више од 250 српских цивила, укључујући више десетина деце.
Савезници су бомбардовали објекте немачке окупаторске војске, који су претрпели оштећења, али тада су највише страдали квартови најсиромашнијих Нишлија око железничке станице.
- Ниш је 57 пута бомбардован од старане савезника у том периоду, а то је највише због стратешког положаја града. Оно што је битно, највише су страдали цивили, а коначан број се не може утврдити. Највише [...]
