За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Mинистарство одбране Републике Србије, 24. 2. 2025, Топлички устанак фебруар–март 1917. [Видео]
Топлички устанак фебруар–март 1917. Повлачењем српске војске са државне територије није престао и оружани отпор окупатору на територији Краљевине. У земљи је остао један број српских војника који је заостао у повлачењу, као и рањеника који су избегли заробљавање. Били су ту и младићи који у време окупације 1915. године…
Компас инфо, Српство у Македонији, 11 / 24. 2. 2025, Свети Ђорђе Кратовац: Непоколебљиви сведок вере православне [На данашњи дан]
Ђорђе је рођен у Старој Србији, у вароши Кратову 1497. године, од родитеља Димитрија и Саре. После описмењавања у родном месту, учио је златарски занат − постао кујунџија, а кад му је рано умро отац отишао је у „српски Средац” (потоњу Софију). У Средцу се настанио код тамошњег свештеника поп…
Вечерње новости, 19. 2. 2025, Расветљена судбина Петра Бадера, једног од чувених 1.300 каплара – Преминуо на рукама регента Александра [Мапа]
Када је у нашем листу, у празничном броју за Сретење 2021. године, објављен интервју са архитектом Ивом Оташевићем, потомком породице Бадер, пореклом из Немачке, која је током Великог рата дала двојицу својих синова, Карла и Петра, који су своје животе уградили у темеље победе српске војске, Нишлија Мирослав Величковић, члан… Kosovo Online, 22. 2. 2025, Задушнице у Јужној Митровици: До гробова најмилијих по сећању – споменици поломљени, хумке у корову
Неколико десетина Срба из Северне Митровице поранило је јутрос у јужни део града, како би на гробљу обележили Велике или Зимске задушнице, православни празник посвећен помену и молитвама за упокојене. Срби више од две деценије на православно гробље у Јужној Митровици организовано долазе како би упалили свеће и одали почаст…
СРНА, 22. 2. 2025, Узалудна жртва или неминовна судбина?
На данашњи дан прије 29 година федералне полицијске снаге ушле су у Вогошћу, коју је прије тога напустила српска полиција, тако да је то била прва општина која је прешла у надлежност Федерације БиХ /ФБиХ/, а комплетном операцијом почетка егзодуса сарајевских Срба руководио је тадашњи федерални министар унутрашњих послова Авдо… РТС, Танјуг, 22. 2. 2025, Опљачкана Црква Христа Спаса у Церници у Косовском Поморављу
Црква Христа Спаса у Церници, у Косовском Поморављу, била је мета пљачке у ноћи између четвртка и петка, након што су непознати починиоци украли материјал потребан за одржавање цркве, као и новац. Трагове провале приметио је домаћин цркве Миливоје Нисић, који је одмах обавестио полицију. Патроле су брзо стигле на лице…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 8. 4. 2012, Због издајника погинуле десетине рањеника
Приједор - Иако је од Другог свјетског рата прошло 68 година, сјећања на тај период живота код Данице Тодоровић, родом из Копривне код Оштре Луке, не блиједе. Пред очима јој је слика, прича ова осамдесетшестогодишња старица, догађаја од 1. јануара 1944. године у селу Мотике код Бањалуке, када је због издаје погинуло на десетине рањеника и партизана од непријатељске авијације.
Тада као седамнаестогодишња болничарка Шесте крајишке бригаде пребачена је у штаб дивизиона којим је командовао Јосип Шоша Мажар. Тог 1. јануара водиле су се борбе за ослобођење Бањалуке. У већински хрватском селу Моти[...]
![РТ Балкан, 30. 11. 2023, Шта пише у Хитлеровој Директиви 25: Југославију раскомадати, даноноћни напади на Београд [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17694-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 30. 11. 2023, Шта пише у Хитлеровој Директиви 25: Југославију раскомадати, даноноћни напади на Београд [Фото]
Цео немачки окупациони систем заснивао се на три премисе: кажњавање Срба, награђивање Хрвата и награђивање југословенских суседа деловима њене територије, то је извирало и из овог Хитлеровог наређења, каже историчар Милан Кољанин за РТ Балкан
Република Србија купила је оригинал Директиве 25 Адолфа Хитлера, документа који је означио почетак немачког напада на Југославију и у којем се у основним цртама даје план војне операције. То је био Хитлеров одговор на демонстрације 27. марта 1941. и одбацивање Тројног пакта.
Документ, који има 13 оригинала, купљен је на међународној аукцији, Влада Србиј[...]
![PaleLive.com, 17. 11. 2015, Да се не заборави: Страдања у Јеловцима 1941-45. године [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17451-350x200-no.jpg)
PaleLive.com, 17. 11. 2015, Да се не заборави: Страдања у Јеловцима 1941-45. године [из Архиве]
Само у једном дану 14. новембра 1943. године, усташе су у налету бијеса и мржње према овим горштацима спалиле Јеловце готово до темеља. Побили су, поклали и спалили све оне који су се затекли у селу и село напустили кличући „великој побједи“ над голоруким народом.
Ко су и одакле су биле те усташе? У то вријеме њихова постаја је била у Палама, били су власт Независне Државе Хрватске – НДХ, а најбројнији су били управо муслимани из околине Пала и села која гравитирају Горажду. Причало се да су се по злу посебно истицале усташе из Праче и Иловаче.
Пројекат масовног уништења српског народа на Па[...]
Политика, 26. 7. 2024, Годишњица Боја на Дубљу - На данашњи дан
Великом победом војске Милоша Обреновића 26. јула 1815. године завршен је оружани део Другог српског устанка
Отварањем ликовне колоније у порти Цркве Светог Вазнесења Господњег у мачванском селу Дубљу, у уторак увече почела је вишедневна свечаност обележавања 209. годишњице чувеног Боја на Дубљу, у којем су устаници Милоша Обреновића до ногу потукли турску босанску војску на челу са Ибрахим Марјаш-пашом Никшићким. Овом победом, која је извојевана 26. јула 1815. године завршен је оружани део Другог српског устанка.
У наставку манифестације је одржано књижевно вече, које је приредио истори[...]
Вечерње новости, 30. 1. 2025, Србији је дао и живот и породицу: Културни центар у Медвеђи оживљава и чува сећање на велику жртву комите Димитрија Беговића
Живот Димитрија Беговића је филмска прича. Зато смо и покренули пројекат научно-истраживачког рада како би дошли до што више историјских чињеница које би биле основа за сценарио. Министарство културе нас је подржало и у припреми позоришне представе о човеку чије је дело достојно највећих јунака које је српски народ имао у нашој славној историји.
Ово за "Новости" говори Небојша Јакшић, директор Културног центра у Медвеђи, најављујући, после истраживања и снимање филма о српском јунаку из Топличког устанка, о жртви дивјунака такве судбине за коју је мало рећи да је трагична...
До пре неколико [...]
