За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 11. 8. 2024, Драган Мијовић: Како је нестао древни српски Дубровник
Наша данашња колективна свијест недовољно је утемељена на националној историји па многима имена важних историјских личности и догађаја не представљају ништа или тек неку магловиту перцепцију прошлости. Но, да бисмо боље разумјели садашњост морамо одбацити ту површност и упорним разгртањем историјских наслага доћи до чињеница које је од нас неко… Глас Српске, Танјуг, 10. 8. 2024, Освештан крст посвећен српским цивилним жртвама страдалим у „Олуји“
На православном гробљу Света Ката у Горњем Селишту код Глине данас је служен парастос српским цивилним жртвама у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“ 1995. године и откривен и освештан крст изграђен донацијом предсједника Републике Српске Милорада Додика. Крст је посвећен свим српским цивилним жртвама Кордуна и Баније убијеним у „Олуји“ почетком…
РТ Балкан, 9. 8. 2024, Зашто Хрвати не могу да се ослободе Томпсона у себи? [FB, Twitter]
„Изгледало“ је да је Јуре Францетић страдао захваљујући квару на авиону и српским сељацима који су препознали крвника који их је слао у Јасеновац. „Изгледало“, јер по призорима који стижу са концерта Томпсона, овај усташки генерал је живљи него икад Хиљаде једва пунолетних младића и девојака сјатило се на концерт…
РТРС, 8. 8. 2024, Служен парастос убијеним Србима из Јежестице [Мапа]
У селу Јежестица код Братунца, обиљежене су 32 године од страдања Срба из овог мјеста. Муслиманске јединице из Сребренице, напале су на данашњи дан ово село и убиле мјештане који су се затекли код кућа и на њивама. Жртве су убијане на монструозне начине, између осталог и одсјецањем главе, а…
Глас Српске, 8. 8. 2024, Злочин над Србима вишеградских села три деценије без казне [Мапа]
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић изјавио је Срни да ни након више од три деценије нема судског епилога за злочине почињене у српским селима Клисуре, Бурсићи и Хадровићи на подручју Вишеграда, када су припадници интервентне јединице вишеградске бригаде такозване…
Политика, 8. 8. 2024, На страдање Срба у Возући подсећаће и спомен-капела
У Другом светском рату на том подручју убијено је око 1.560 Срба, међу којима је било више од 400 деце, а током последњих ратних сукоба, углавном у нападима муслиманских ратника, страдало је 459 српских цивила и војника О масовном страдању српског народа у Возући, у данашњој федералној општини Завидовићи, током…
Не заборављамо – Памтимо
InfoKg.rs, 21.10.2020, Сећање на страдале 1944. године који су животе дали за ослобођење Крагујевца
Полагањем венаца покрај спомен обележја у Опорници одата је почаст погинулим Црвеноармејцима који су дали своје животе током ослобађања Крагујевца 1944. године. У знак сећања на жртве револуционарног терора исте године, код Громовића улаза служен је парастос.
Међу присутнима у Опорници био је и Властимир Божиновић Власта из Лужница, једини живи сведок овог догађаја, који је 1944. године имао 17 година и сећа се доласка руских војника.
Венци су положени и на спомен обележјима на Варошком и Палилуском гробљу.
Узнак сећања на жртве револуционарног терора 1944. године, код Громовића улаза[...]
![РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежен празник Светих новомученика пребиловачких и свехерцеговачких [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15755-350x200-no.jpg)
РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежен празник Светих новомученика пребиловачких и свехерцеговачких [Мапа]
У Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима обиљежен је празник Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика.
Свету Архијерејску Литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и владика новобрдски Иларион, викар патријарха српског.
Дан сјећања на око 4.000 српских жртава које су устасше у љето 1941. убили у селима овог дијела Херцеговине.
Само из Пребиловаца звјерски је убијено или живо у јаму Шурманицу бачено више од 850 житеља, од чега чак 500 жена и дјеце.
Мапу у новом прозору, са навига[...]
Вечерње новости, 17. 4. 2024, Јосип Броз бирао циљеве: Пре 80 година на Васкрс 16. и 17. априла 1944. савезници бомбардовали Београд са 1.457 бомби
Васкрс, 16. и 17. априла 1944, били су дани голготе Београда када је у англо-америчком бомбардовању убијено више од 2.000 српских цивила.
Када су 16. априла на небу видели америчке ’летеће тврђаве‘, Београђани су не слутећи претњу викали: „Наши, наши!“, мислећи да се враћају из битака са нацистима на Источном фронту.
- Кад је на небу престонице препознало савезничке авионе, становништво је било обузето одушевљењем. Свет је веровао да се авиони враћају после бомбардовања непријатељских циљева у Мађарској. Тек кад су затрештале прве експлозије савезничких бомби, становништво је потрчало у скло[...]
Весна Кнежевић: Маутхаузен: Поља глади, тифуса и безимене смрти у Великом рату
Идуће недеље Српска православна црква позива на свечаност полагања камена темељца за Српску капелу на Војничком гробљу у аустријском Маутхаузену, 20 километара источно од Линца. Реч је о касном исправљању историјске неправде заборава која прати судбину српских заробљеника у ратним годинама 1914–18.
У општој култури сећања Маутхаузен је познат као највећи концентрациони логор Трећег рајха на подручју Остмарка, како се под нацистима звала Аустрија.
Улога Маутхаузена у индустрији државне смрти постављена је, међутим, четврт века раније, у јесен 1914, паралелно са првим операцијама аустроуга[...]
![Печат, 13. 9. 2013, Јово Бајић: Обнављање Вражје дивизије [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24483-350x200-no.jpg)
Печат, 13. 9. 2013, Јово Бајић: Обнављање Вражје дивизије [из Архиве]
Американци чине оно што су својевремено радили Хитлер и Мусолини – наоружавају хрватску војску. Недавно су јој поклонили оружје и опрему вредну осамдесет милиона долара
Хрватска војска постаје значајна сила у овом делу Европе и на Балкану. Савезници јој дају важну улогу у успостављању и очувању новог светског поретка и чувања уједињене Европе. Све је очигледније да Сједињене Америчке Државе рачунају на хрватску оданост; као што је рачунао и Хабзбуршки двор, као што је рачунао и Хитлер. Не зазире се од тога што су иза те војске, као ни иза једне друге, остали вишевековни крвави трагови злочина[...]
