За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 3.1.2015, Василије Крестић: Које су замке европског пута
Академик Василије Крестић о преговорима са Бриселом, уценама око Косова, НАТО, Русији, односима са Хрватском, Војводини… ЗА мене је непојмљиво онако славодобитно, свечарско и хвалоспевно обележавање почетка преговора са ЕУ, утолико пре што поглавље 35, како чујемо, има „пуно различитих замки“. Из досадашњих јавних расправа успео сам да схватим…
Политика, 29.12.2015, Век од објављивања марке „Краљ Петар на бојишту 1914.”
Поштанска марка објављена 1915, у знак сећања на победу српске војске у борбама вођеним са аустроугарском војском у јесен 1914. године Последње издање пригодних поштанских марака у овој години – „Дан марке” посвећено је филателистички значајном издању – 100 година од објављивања поштанске марке „Краљ Петар на бојишту 1914. године“.…
Политика, 28.12.2015, Фото-албум Леди Пеџет предат Архиву Србије
Албум садржи 98 фотографија из Првог светског рата које су до сада биле непознате јавности. – Фотографије су снимљене на територији ратом захваћене Краљевине Србије, као и на фронтовима на којима је дејствовала српска војска У Архиву Србије књижевница и новинарка Наташа Марковић уручила је др Мирославу Перишићу, директору Архива…
СРНА, 27.12.2915, Владика Хризостом: СПЦ ће отргнути од заборава српска стратишта
ДОБОЈ, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом изјавио је данас у Добоју на обиљежавању 100 година од интернације Срба у добојски логор да ће се Српска православна црква борити да сва српска стратишта буду отргнута од заборава. Владика Хризостом напоменуо је да је добојски логор, први цивилни…
СРНА, 26.12.2016. Владика Хризостом: Заборав – велика опасност за Србе
ДОБОЈ, 26. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом рекао је у Добоју на отварању изложбе фотографија и докумената добојског логора у оквиру обиљежавања 100 година од интернације Срба у овај логор, да је заборав велика „болест“ и опасност за српски народ. Владика Хризостом навео је да је вечерашња…
Срна, 26.12.2015, Спомен-обељежје посвећено мајкама
БИЈЕЉИНА, 26. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – У порти Саборног храма Пресвете Богородице у Бијељини данас су постављени темељи за изградњу спомен-обиљежја, посвећеног свим мајкама које су изгубиле синове у неком од претходних ратова – од Косовске битке до данас. Изградњу спомен–обиљежја благословио је Његово пресвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом, а подршку Удружењу…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, СРНА, 5. 6. 2023, Сребреница: Парастос Tројчинданским жртвама усташког злочина
Код спомен-костурнице у Сребреници данас ће бити служен парастос и обиљежено 80 година од злочина који су починиле усташе на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и оближњим селима Витловци и Залазје, када су побиле више од 250 Срба.
Из општинског Одбора за обиљежавање годишњица српског страдања саопштено је да је предвиђено да парастос убијеним цивилима почне у 10.30 часова.
Биће прислужене свијеће, одата почаст страдалима и положено цвијеће код спомен-крста, који је 2019. године подигнут код спомен-костурнице.
Злочин у Сребреници почињен је 14. јуна 1943. године, [...]
Експрес, 3. 1. 2017, УСТАШКЕ ПРЕТЊЕ Србима у Воћину: Проћи ћете као '43.
Приликом освештења споменика жрвама усташког терора, у Воћину у Славонији пронађена је активирана бомба кашикара, испод које је била исписана претећа порука Србима. Кашикара је била постављена у положај из кога би се на најмање ваздушно померање скотрљала и активирала приликом пада међу учеснике
Како ли ће ове године проћи Срби приликом обележавања годишњице страдања становништва у селу Воћин у Славонији, кад је усташка војска Независне Државе Хрватске 14. јануара 1943. године убила 142 недужна српска цивила?
У неколико претходних, окупљање на дан комеморације изазвало је низ негативних [...]
Српска Хирошима - Смедерево 5. jун 1941.
У Смедереву је 5. јуна 1941. године дошло до огромне експлозије складишта муниције, која је срушила већи део града, усмртивши између 2.500 и 4.000 људи
Послератна комунистичка власт прикривала је истину о страшној трагедији која је задесила Смедерево – да ли због сумњи да су комунисти диверзијом изазвали ову експлозију, или због чињенице да је град обновљен захваљујући, пре свега, напорима Димитрија Љотића, или нечег трећег... Овај текст представља сећање и дуг према жртвама смедеревска трагедије.
Наредбом окупационих власти, смедеревска тврђава је 1941. године одређена за ропотарницу оста[...]
Vesti online, 31. 1. 2016, Из пакла ме извукао преводилац Гестапоа
Прослављени београдски писац Филип Давид једном је написао да је "сећање страшније од сваког заборава". Али, Јосеф Жамбоки (83) не мисли тако. Сећање на једну од највећих страхота човечанства доживео је као личну мисију.
Овај угледни београдски Јеврејин, рођен као Јосеф Бен Аврам, инжењер индустријског дизајна, сарадник Меморијалног центра "Јад Вашем" и сведок пакла прогона Јевреја у Југославији посветио се сећању и опомени, захвалности и доброчинству.
На Међународни дан сећања на жртве Холокауста Жамбоки је родном Београду и својој земљи подарио гала концерт у Коларчевој задужбини под назив[...]
Stella polare, 25. 3. 2024, Милутин Станчић: Дримкол, Мала Шумадија – Завичај заборављенох великана – записи из Македоније
Дримколу у походе, на југозападу данашње Македоније, стигли смо по врелини једног јулског дана на око седам километара од међе са Албанијом, односно 14 километара северно од Струге. Ту у колоритном подножју планине Јабланице, јесте наше одредиште – село Лабуништа. Родно место и вечно почивалиште заборављеног српског писца Анђелка Крстића (20. 10. 1871–6. 5. 1952).
абуништа је данас видљиво проширено село. Деценијама уназад с драстичном променом демографске структуре живља чији су резултати сликовити још са његових сокака. Ту на крајњем југозападу Македоније, уз реку Дрим, протеже се предео ко[...]
