За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 14.6.2015, Градња капеле за жртве „Олује“
БАНСТОЛ, 14. ЈУНА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ сремски Василије одобрио је градњу капеле у фрушкогорском насељу Банстол посвећене жртвама хрватске војне акције „Олуја“, у којој је са својих вјековних огњишта у Хрватској протјерано више од 250.000 Срба. „Срби не смеју и неће седети скрштених руку, док у Хрватској спремају…
Зоран Влашковић: Уместо заштите – ликвидација
Прва наоружана немачка експедиција из земље после Другог светског рата у Европи била кобна за двојицу Срба У центру Призрена, 13. јуна 1999. године, други дан од уласка КФОР-а на Косово и Метохију, немачки војници су са равно 220 метака убили цивиле Жарка Андријевића и Славка Веселиновића. ТВ камере забележиле… Срна, 12.06.2015, „ЕНКЛАВА“ ПРЕД РУСКОМ ПУБЛИКОМ: Филм о Србима са Косова отвара фестивал у Москви
Филм „Енклава“ о животу Срба на Косову отвара 20. јуна такмичарски програм Међународног филмског фестивала у Москви, чији је предсједник руски режисер Никита Михалков, саопштено је данас из београдске куће „Дигимедија“. У такмичарском програму 37. Фестивала ће до 27. јуна бити приказано укупно 12 филмова из Данске, Русије, Ирана, Шпаније,…
Срна, 12.6.2015, Потписан споразум о сарадњи Пребиловаца и Лидица
ПРАГ, 12. ЈУНА /СРНА/ – У Лидицама, код Прага, данас је потписан Меморандум о сарадњи те чешке општине и Пребиловаца, код Чапљине – два мјеста чији су становници скоро истријебљени током фашистичких злочина у Другом свјетском рату. У име Пребиловаца, Меморандум је потписао Бранко Екмечић, предсједник Савјета Мјесне заједнице Пребиловци.…
Срна, 12.6.2015, Сјећање на покоље Срба у Лици
БАЊАЛУКА, 12. ЈУНА /СРНА/ – На данашњи дан 1941. и 1944. године у Другом свјетском рату страдало је у два усташка покоља укупно 70 недужних Срба у Лици, подсјећа Удружење „Јадовно“ у свом „Календару геноцида“. Усташе су 11. и 12. јуна 1941. године у личком селу Расоја – Гњатовићи похватали…
Срна, 10.6.2015, Помен за 32 српске жртве на Чемерну
ИЛИЈАШ, 10. ЈУНА /СРНА/ – Чланови породица српских жртава данас су у опустошеном селу Чемерно, у општини Илијаш, обиљежили 23 године од свирепог злочина над 32 српска цивила и војника, које су 10. јуна 1992. године убили припадници такозване Армије БиХ. Код Спомен-обиљежја страдалима запаљене су свијеће и положено је…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 22. 11. 2023, Митра Рељић: Сећање на новембарска страдања Срба у Приштини
Новембар је месец с понајвише славских свечаности. Поред најчешће обележаваних – Митровдана и Аранђеловдана, ту су Свети Козма и Дамјан или Свети Врачи, па Свети великомученик Георгије, у народу познат као Ђурђиц, Свети Стефан Дечански – Мратиндан и др.
У новембру, хтела не хтела, осим Светог архангела Михаила у Приштини без струје, кад смо се, упркос мраку и студени, радосно огледали у свечаном ореолу светоархангелске свеће и било нам топло, присетим се и да сам тада легала и устајала с једним те истим питањима: Зашто смо тако тихо умирали? Зашто смо тако лако одлазили? Отад па досад, глас[...]
Б92, Бета, 1.8.2017, Прокупље добија спомен-обележје "Гвозденом пуку"
Прокупље -- У општини Прокупље биће изграђено спомен-обележје и парк у знак захвалности Другом пешадијском пуку "Књаз Михаило" из Првог светског рата.
Заменик председника општине Мирољуб Пауновић наводи да је "до сада све конкретизовано како би до 12. октобра 2018. године био свечано отворен спомен парк у близини Железничке станице, на месту одакле је Гвоздени пук кренуо у рат и вечну славу".
"Општина Прокупље је у знак захвалности јунацима Другог пешадијског пука 'Књаз Михаило' , који су 12. октобра 1918. године ослободили Прокупље, одлучила да изгради спомен-обележје и спомен-парк", ре[...]
РТРС, 15.2.2018, Монструозни злочин у Чајничу и даље без казне
Прошло је 25 година од стравичног злочина над српским цивилима у Чајничу. У нападу на незаштићена села, на ободима чајничке општине, припадници тзв. Армије БиХ убили су 24 цивила. Најмлађа жртва је 14-годишњи Жељко Машић. Тужилаштво БиХ, како сазнајемо, тек је интензивирало истрагу о овом злочину.
У зору 14. фебруара `93. прекинуто је дјетињство Жељка Машића. Имао је 14 година када је убијен. Метак агресорског војника тзв. АРБиХ погодио га је у срце, издахнуо је на рукама мајке Дане.
- Није успио ни да каже "Јој мајко". Шта је мој Жељко крив са својих 14 година. Је ли то правда- пуцање н[...]
Vesti online, 2. 2. 2016, Срби, први логораши у Европи
Монструозна владавина нацистичког фирера Адолфа Хитлера упамћена је, између осталог, и по систематском уништењу Јевреја, Словена и антифашиста у логорима широм Трећег рајха.
Планско уништења читавих народа било је прецизно организовано, па су многе потоње генерације одрастале под утиском да логори смрти нису ни постојали док се у великом германском народу као вођа није запатио Адолф Хитлер, неостварени сликар, родом из аустријског пограничног града Браунау.
Не зна се тачан број страдалих
И то је замка у коју упадају сви они који споро памте, а брзо заборављају, у чему су Срб[...]
Страдање 20 свештеника пада у заборав
В. ЋИРИЋ | 22. јануар 2016 | Вечерње новости
Јанкина падина код Беле Паланке место страшног злочина који су починили Бугари 1915. Тела свештеномученика поливена су гасом и спаљена
БЕЛА ПАЛАНКА - Јанкина падина, место лепог назива и језивих успомена на Први светски рат, на свега неколико километара старим путем од Беле Паланке ка Пироту, готово је пало у заборав. Да није понеке годишњице и људи, попут Душана Ж. Јовановића, паланачког хроничара, можда се страдања 20 свештеника из овог дела Србије, пре сто година, нико више не би ни сећао. Јовановић је страдалом свештенству посветио књигу[...]
