За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ДИЦ Веритас, СРНА, 11.12.2015, Навршавају се 24 године од убиства Срба у Паулин Двору
БЕОГРАД, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – На данашњи дан навршавају се 24 године од злочина у селу Паулин Двор код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске убили 18 цивила, од којих 17 Срба и једног Мађара, просјечне старости 64 године, али до сада нико за овај злочин није одговарао по командној…
Александар Матановић: Или да градимо Српски меморијал, или да садимо врбе
Сведок 17. новембар / 3. децембар Иницијатива за изградњу Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку Зашто градимо Меморијални центар српским жртвама геноцида у XX веку? Да одужимо дуг. Дуг према онима чији су животи угашени само зато што су Срби. Да отворимо пут истини. Истина може да донесе…
Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата (2011)
![Насловна страна Декларације о геноциду [2011] Извор: Удружење Јасеновац – Доња Градина](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2015/12/deklaracija_o_genocidu-2011-w-87x150.jpg)
Д Е К Л А Р А Ц И Ј А О Г Е Н О Ц И Д У НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА ТОКОМ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА Пета међународна конференција о Јасеновцу, Полазећи од чињенице да се у данашњој Републици Хрватској намjерно и…
СРНА, 26.11.2015, Бошњачки делегати: У НДХ није почињен геноцид над Србима
БАЊАЛУКА – Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност о амандману Клуба бошњачких делегата на Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, па ће овај акт бити упућен Заједничкој комисији Вијећа и Народне скупштине Републике Српске. „Вијеће народа није постигло сагласност…
Срна, 23.11.2015, Први састанак поводом обиљежавања 100 година од интернације Срба
ДОБОЈ, 26. НОВЕМБРА /СРНА/ – У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, у Добоју је данас одржан први састанак поводом обиљежавања 100 година од интернације Срба у добојски логор у Првом свјетском рату – 27. децембар, када је извршен први геноцид над српским народом у тада…
Срна, 26.11.2015, У манастиру Радовашница одата почаст страдалим Србима
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 26. НОВЕМБРА /СРНА/ – Чланови Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, у сарадњи са Црвеним крстом Републике Српске, посјетили су данас манастир Радовашница код Шапца, гдје су се поклонили сјенима око 9.000 Срба страдалих у протеклом рату на простору БиХ и Хрватске. „Циљ…
Не заборављамо – Памтимо
Политика: Натерали су ме да певам - Геноцид над Србима у Сарајеву (7)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић
Тукли су ме до изнемоглости. Поломили су ми ребра са десне стране. Сломили су ми десну руку. Туку по ногама, по бубрезима...Само сам чувао главу и трудио се да останем присебан, испричао је припадник ЈНА Б.М.Д.
Припадник ЈНА Б. М. Д. даље сведочи:
Мислим да је Минерални дошао са Вратника, а чуо сам касније да је погинуо, убили су га његови ради неких њихових нерашчишћених рачуна у вези са златом, и новцем које су пљачкали по српским кућама. Човјек који је командовао том парадом што је ушла у нашу ћелију, по нагласку би се могло рећи[...]
Политика, 18. 10. 2023, Како умире ратник
Служио сам као свештеник у каранској Белој Цркви од 1963. до 1975. и забележио сећања солунских ратника из своје парохије из појединих села Лужничке долине. И сам припадам ратничкој породици – отац ми је солунац, деда је остао на Солунском фронту, дедин брат погинуо на Церу, а његов син као рањеник умро у Младеновцу исте године – и сматрам да ће сведочанства солунаца бити занимљива читаоцима.
„Служио сам у артиљерији 1914. године”, причао ми је Милоје Петровић из Бјелотића. „Водили смо борбу са Швабама код Лознице у селу Коренита. Био сам нишанџија на топу. Швабе су нас притисле и ми смо мо[...]
Политика, 9. 10. 2022, Момчило Павловић: Најтужнији дан Краљевине Југославије и престоног Београда
Деветог октобра 1934. у четири сата и 10 минута, приликом званичне посете Француској, у Марсељу је извршен атентат на краља Југославије Александра (Карађорђевића)
Два најмасовнија догађаја и доживљаја, не рачунајући ослобођење Београда 1918, приредио је краљ Александар народу престонице и читавој земљи. Први када се венчао са румунском принцезом 1922, а други, тужни, када је убијен и када је испраћен из Београда на вечни починак у Белу Цркву, која надвисује Тополу. Оба ова догађаја су била масовна, међународног значаја и оба су забележена камерама.
Сахрана краља Александра 10 дана после [...]
РТРС, 16. 1. 2024, Скелани: 31 година од великог страдања Срба
Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас је служен парастос и одата почаст убијеним Србима из овог мјеста и сусједних села, од којих је 69 настрадало на данашњи дан прије 31 годину.
Парастосу је претходило полагање цвијећа на спомен-обиљежја настрадалим Србима 16. јануара 1992. године у селима Ћосићи и Калиманићи.
Настављајући етничко чишћење средњег Подриња и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору[...]
Борба за веру, 18. 11. 2018, Леон Којен: Беседа на помену жртвама комунистичког терора
У последњих четврт века у овој земљи су били на власти различити режими, различити лидери, многе странке и коалиције, бар на речима и различите идеологије. Али разлике међу њима, какве год да су биле, нису измениле једну ствар.
Зид равнодушности и ћутања подигнут да се затре успомена на десетине хиљада недужних жртава побијених у Србији после ослобођења, крајем 1944. и почетком 1945. године, остао је какав је био током читаве комунистичке владавине. Нико од оних који су владали Србијом после пада Берлинског зида није нашао за сходно да јавно каже пуну истину о злочину почињеном против сопст[...]
