За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, Срна, 11.6.2015, Украдено звоно са православне цркве у Хрватској
Непознати починиоци украли су са православне цркве у Слатинском Дреновцу у Хрватској звоно тешко око 120 килограма, велике културне и сакралне вредности. „Звоно је тешко 120 килограма, а звоник је сав труо, хвала Богу да није дошло до урушавања и да није нико погинуо. Опраштам починиоцу, волио бих само да…
Политика, 10.6.2015, Пребиловачка деца међу српским светитељима
Политика | 10.6.2015 | Јелена Чалија Херцеговачко село које је у Другом светском рату изгубило више од 80 одсто житеља данас је симбол страдања али и васкрсења По завршетку Другог светског рата основна школа у селу Пребиловци у доњој Херцеговини готово да је остала без ђака. Убрзо је и…
Биљана Живковић: Васкрснуће Зорке Делић
Ако бисмо покушали да опишемо живот седамдесетчетворогодишње Загорке Скиба из Копривне, прве речи гласиле би – живи сведок ужаса два најцрња стратишта Срба, Јасеновца и логора за српску децу, Јастребарског. Зорка, тада петогодишња девојчица, изгубивши оца и мајку, преживела је страхоте које човек не може да наслути ни у најцрњим… Vesti, 8. 6. 2015, Parastosi Srbima nad jamom Gumna i jamom Pandurica
Na jami Gumna kod ljubinjskog sela Kapavice služen je parastos za 115 ubijenih Srba iz Kapavice, Uboska, Rankovaca, Ćukovaca, Hrđusa i Vlahovića. Njih su ustaše 8. juna 1941. bacile u jamu ili streljale nadomak nje. Poslednji živi svedok ovog ustaškog zverstva koji je uspeo da pobegne sa stratišta bio je… Владимир Умељић: „Свети“ Алојзије Степинац и Срби
На дан 28. марта 1941. године – значи, један дан после пуча српских официра у Београду, којим су одбили да прате Хитлера на његовом злочиначком путу – записује загребачки надбискуп Алојзије Степинац у свој дневник: „Све у свему, Хрвати и Срби су два света, Северни и Јужни пол, који се… Срна, 7.6.2015. Пробој за спас више од милион и по Срба
„Коридор“ је био спас за српски народ на огромном простору од Гламоча и Грахова на југу, до Градишке на сјеверу, Новог Града на западу до Добоја на истоку, за Србе у западној Славонији, Банији, Лици, Кордуну и Книнској Крајини… Приредила: Марија БОГДАНОВИЋ БИЈЕЉИНА, 7. ЈУНА /СРНА/ – Од операције „Коридор… Не заборављамо – Памтимо
Standard.rs, 22.10.2021, Милица Краљ: Како је прва жена лекар у Црној Гори, преводилац „Горског вијенца“ на француски језик и добровољац са Солунског фронта, маја 1945. године убијена од стране комунистичке власти
У избегличким колонама које су се 1944/45. кретале путем смрти није била само једна поражена и издана војска која је до последњег даха бранила отаџбински завет „За крст часни и слободу златну”. Биле су ту и хиљаде цивила, нејачи, интелектуалаца, свештеника Митрополије црногорско-приморске, жена (удовица, мајки, сестара, девојака…) и свег оног живља које је похрлило да се у неком незнаном туђем свету, у простору без тешког усуда братоубиства и безбожништва, склони и спасе од најсвирепијег терора такозваних победника. Гесло тих победника најпрецизније је означавало трагизам долазећих времена: „Ч[...]
ИН4С, 28. 7. 2024, Битка на Царевом Лазу - На данашњи дан
На данашњи дан, 28. јула 1712. године у току похода Ахмед-паше од Подгорице и Спужа према Цетињу, дошло је до битке на Царевом Лазу, након које су Турци, упркос знатним губицима, успјели да стигну на Цетиње. Историјски извори о исходу те битке различито говоре – од релативног успјеха Црногораца, до апсолутне побједе према народном предању.
Те 1711. године на Цетиње долазе, као изасланици руског цара пуковник Милорадовић и капетан Лукачевић са царском граматом и позивом да Црногорци нападну турске интересе дуж граница слободног дијела земље.
Општецрногорски збор и владика Данило Петровић [...]
Погледи, 20. 1. 2023, „Олуја“ – повратак српске кинематографије
Истицање малих/великих појединачних подвига, чак и у једном поразу таквих размера, је оно што даје посебан тон ”Олуји”. Не, наравно, посебан у односу на светске кинематографије, код којих је то уобичајено. Већ у односу на стазе утабаване у кинематографије Југославије и Србије од 1945. године
Филм ”Олуја”, сценаристе и режисера Милоша Радуновића, прави велики корак ка обнови српске кинематографије. Утемељена филмом ”Живот и дело бесмртног вожда Карађорђа” Чича Илије Станојевића, из 1911. године, кинематографија нам је, као и много тога, одузета 1945. Тада смо уместо српског добили комунистич[...]
Искра, 22. 12. 2023, Из историје српске логорашке нације: Логор Сајмиште - приредио Владимир Димитријевић
СУРА ГРОБНИЦА: УСПОМЕНЕ ДРАГОМИРА СТЕВАНОВИЋА
Др Драгомир Стевановић био је лекар, предратни члан Демократске странке и кандидат за посланика на последњим скупштинским изборима у Краљевини Југославији. За време Другог светског рата стао је на страну Југословенске војске под командом ђенерала Михаиловића. Ухапсили су га Немци током 1942. године и остатак рата провео је по разним нацистичким затворима и логорима. Најдуже је био на Сајмишту.
По Стевановићу, Мађарски павиљон, у коме су вршене егзекуције, личио је на катакомбу:“Због тога је Гестапо одлучио да га употреби за кланицу политичких кри[...]
Политика, 5. 11. 2021, Страдање цркве и народа у мачванском селу Дреновац
У једном делу трокњижја „Српске трилогије” познати писац и ратник Стеван Јаковљевић представио је све страхоте и страдања у селу Дреновац у Мачви за време Великог рата. Пошто је српска војска у дреновачком атару и у самом селу водила жестоке борбе против надирућег непријатеља, аустроугарске војске, која је надомак Дреновца прешла реку Саву, Јаковљевић је у својству непосредног учесника ратних операција у пределу реке Саве описао и рушење артиљеријским гранатама великог црквеног торња при Храму Вазнесења Господњег у Дреновцу.
О томе казује мермерна плоча која се налази у унутрашњости дренова[...]
