За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Јастребарско 1942, 4.6.2015. In memoriam: Зорка Делић Скиба 1936-2015.
Данас је преминула Зорка Делић Скиба, једна од посљедних живих особа, које су свједочиле и преживјеле страхоте усташких логора за дјецу, за вријеме тзв. НДХ. Зорка Делић Скиба биће сахрањена у Приједору у суботу, 6. јуна 2015. по православном обреду. Зорка Делић Скиба рођена је 27. јануара 1936. године у… Српска Хирошима – Смедерево 5. jун 1941.
У Смедереву је 5. јуна 1941. године дошло до огромне експлозије складишта муниције, која је срушила већи део града, усмртивши између 2.500 и 4.000 људи Послератна комунистичка власт прикривала је истину о страшној трагедији која је задесила Смедерево – да ли због сумњи да су комунисти диверзијом изазвали ову експлозију,… Pravoslavie.ru, 4. 6. 2015, Српска Црква канонизовала нове светитеље
Pravoslavie.ru | Београд, 1.6.2015. На управо завршеном Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, који је одржан од 13. до 29. маја, донета је одлука о канонизацији нових светитеља и установљен је дан њиховог молитвеног сећања. У диптих светих приборојани су Свети Новомученици Пребиловачки (дан молитвеног спомена 24. јул/6.август), светитељ Мардарије (Ускоковић),… Прах и пепео српског Мушутишта
Срна |1.6.2015 | Неђељко ЗЕЈАК Под заштитом њемачких „мировњака“, Албанци су до темеља порушили манастир Свете Tројице у засеоку Русеница. Остао је само звоник. СУВА РЕКА, 1. ЈУНА /СРНА/ – Биланс шеснаестогодишње мисије „мировњака“ УН у селу Мушутиште, десетак километара од Суве Реке, гласи – на стотине спаљених и разиданих… Obilježene 74 godine od stravičnog ustaškog zločina na Korićkoj jami
MojaHercegovina.com | Jelena Denda | 3. 6. 2015. BILEĆA/GACKO – Povodom godišnjice stravičnog zločina koji su ustaše napravile nad Srbima iz Korita i okolnih sela, kada su ih u noći između 4. i 5. juna 1941. godine mučki ubili i bacili u Korićku jamu, danas je u crkvi pokraj jame… Меморијали српским јунацима балканских ратова и Великог рата
Политика | 2.6.2015 | Бојан Билбија Душан Павловић (83), син др Димитрија Павловића, оснивача Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године, уступио је „Политици” неку врсту вишедеценијског дневника у коме подсећа на места погибије српских ратника Пре 45 година др Димитрије Павловић (1894) и стари српски ратници… Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, РТС, 26.7.2018, Траговима предака у част сто година од пробоја Солунског фронта
Удружење „Отаџбина памти“ је, с намером да данашњим генерацијама младих предочи вредности које су наслеђе од предака, на аутентичан начин обележило сто година од пробоја Солунског фронта. Организовало је акцију „100 деце за 100 година“ и „100 километара гребеном за 100 година“.
Из целе Србије, стотину деце у пратњи родитеља упутило се стазама којима су прошли српски див-јунаци пре једног века. Пешачили су од подножја планине Ниџе до врха Кајмакчалан. Кретали су се линијама фронта и за три дана прешли више од тридесет километара.
Четрнаестогодишња Милица Митровић истиче да је било тешко р[...]
Глас Српске, 20. 8. 2023, Спомен-чесма Мијовићима у Улобићу на Јахорини подсјетник и опомена
ЈАХОРИНА - Почетком августа, на дан Светог пророка Илије у јахоринском селу Улобић, уз присуство најближе родбине, освештана је спомен-чесма и одржан парастос четворици Мијовића, који страдаше у Другом свјетском рату као припадници краљеве војске, односно Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО).
На чесми су уклесана имена тројице рођене браће Драга, Ристе и Манојла и њиховог првог рођака Петра. А овај прелијепи споменик су подигли унуци Драган и Боро Мијовић још 2020. године, али због короне и изостанака неких чланова породице који живе у иностранству освештана је тек ове године од стране на[...]
РТРС, Срна, ДИЦ Веритас, 29.9.2020, Ни након 29 година нема пресуде за злочин над војницима ЈНА у Бјеловару
Данас се навршава 29 године од злочина над војницима ЈНА у бјеловарској касарни, који су убијени након што су се предали припадницима хрватског Збора народне гарде, саопштено је из Информационо-документационог центра Веритас.
Хрватске снаге су 29. септембра 1991. године, по уласку у касарну "Божидар Аџија" убиле команданта касарне и двојицу његових помоћника, а четири дана касније стријељале још шесторицу припадника ЈНА.
Тројицу официра хицима у главу из пиштоља убио је предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада није отворило истрагу против њега, иако је [...]
Политика, 16. 2. 2024, СПЦ у Хрватској после 1945: Црвена (не)вера за амнезију геноцида
Зашто су комунисти и њихови трабанти у Крајини, годинама, деценијама после Другог светског рата, рушили српске цркве преостале од усташког терора, прогањали и премлаћивали попове и архијереје и харангирали против било какве манифестације православне религиозности?!
После усташког мегазлочина, јединственог у познатој историји због злурадог уживања (сладострашћа) у крвничком садизму, политичке вође српског биолошког остатка немилосрдно су ударили на традиционалну духовност. Била је то саблажњива акција поништавања (анихилације) вековима, једине српске националне институције у аустријским крај[...]
Политика, 1.7.2018, У Скадру се за јело купити није имало ништа
„Од ма кога Црногорца потражиш да ли има хлеба да ти прода, казаће ти сваки истим одговором: ’Нема, чоче, богуми, ово је сиромашна и гладна Црна Гора’”, забележио је у Подгорици новембра 1915. артиљеријски наредник Милета М. Продановић, током повлачења српске војске
Чачак – „Пре него што се батерија кренула, рано сам се упутио у Подгорицу, купио нешто за јело и пиће што се дало наћи и сачекао моју војску, која се убиваковала пред самом Подгорицом у вашаришту. Овде се прими нешто хране – кукурузна хлеба за војнике.”
Ове и редове који следе у свешчицу, у среду, 25. новембра 1915. уписао је[...]
