За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 1.6.2015, Ђурић: Францетићеви злочини још нису истражени
СРЕБРЕНИЦА, 1. ЈУНА /СРНА/ – Вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић рекао је да злочини које је починила усташка легија Јуре Францетића још нису истражени. Ђурић је на вечерашњој трибини под називом „Да се не заборави Сребреница, јуни 1943.“ рекао да постоји много докумената који су… Срна, 1.6.2015, Надгробна плоча за жртве усташких злочина [Мапа]
Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју прије 72 године убијено је 228 Срба, од којих 80 дјеце. Према незваничним подацима, та два дана убијено је више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима. СРЕБРЕНИЦА, 1. ЈУНА /СРНА/ – Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен… Вечерње новости, 1.6.2015, Зворник: Ту почивају Срби
Вечерње новости | В. МИТРИЋ | 01. јун 2015. Борци Осмака о масовној гробници пронађеној у селу Снагову. Демантовали Тужилаштво БиХ да ту леже страни војници Борачка организација општине Осмаци демантовала је недавне наводе Тужилаштва БиХ да посмртни остаци, пронађени у селу Снагово, недалеко од Зворника, припадају италијанским и немачким… Манастирец, злочин који траје и данас
Вечерње новости | Младен Станчић | 31. мај 2015. На југозападу Македоније пропада заборављена и оскрнављена капела наших страдалих предака. Тешко је закључити где су кости убијених Срба. Незапамћен масакр бугарских хорди 1916. године ЗАРАСЛА у шибље изнад села Манастирец, крај Македонског Брода, Спомен-капела са костурницом где почивају остаци жртава… Срна, 31.05. 2015, Вече сјећања на жртве усташког терора
СТОКХОЛМ, 31. МАЈА /СРНА/ – У Стокхолму је одржано Вече сјећања поводом 70 година од пробоја јасеновачких логораша из комплекса усташког концентрационог логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, саопштено је из добротворне организације „Меморијална фондација Јасеновац холокауст“. Вече сјећања су организовали Амбасада Србије у Шведској, невладина организација „Биро Републике…
Срна, 31.5.2015, Сутра парастос жртвама усташког злочина
СРЕБРЕНИЦА, 31. MAJА /СРНА/ – Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалим сутра ће код спомен-костурнице у Сребреници бити обиљежене 72 године од покоља над српским становништвом Сребренице које су починиле усташе на други дан православног празника Тројице 1943. године. Тачан број настрадалих и сахрањених у овој костурници…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 15. 2. 2024, ’Гаравице‘ изазвале огромну пажњу, због истине о којој се ћутало
Документарни филм “Гаравице”, који говори о усташким злочинима над српским народом у Бихаћу и околним крајевима, напунио је сале широм Српске и подсјетио да истина о којој се дуго ћутало никада не смије бити заборављена.
Пројекат на којем је оснивач и предсједник фондације “Заборављени коријени” Драган Радовић радио скоро три године обишао је готово све крајеве Српске, а ускоро ће и публика у Србији имати прилику да чује исповијести преживјелих о злочину.
Радовић наглашава за Глас Српске да су импресије публике најбољи доказ да је овај документарни филм пун погодак, те да је било важно и[...]
Глас Српске, СРНА, 25.11.2020, Равнице код Новог Града: Положени вијенци у знак сјећање на страдале цивиле
НОВИ ГРАД - Представници Општинске борачке организације и мјештани положили су данас вијенце на мјесном гробљу у Равницама код Новог Града гдје се налазе спомен-обиљежја страдалим у Другом свјетском и протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943. године, парастос је служио свештеник Небојша Њежић, који је у бесједи рекао да је света дужност чувати од заборава невино страдале.
"Српска православна вјера и српски народ нису осветољубиви. Треба да будемо достојни предака и не дозволимо да се то заборави", рекао је Њежић. У [...]
Вести онлајн, 11.11.2020, Фондација Мисија Халијард одала почаст српским и америчким добровољцима у Првом светском рату
Село Александрово најмлађе је село у Србији које су основале на хиљаде добровољаца пристигле из САД и са других страна света да се боре за своју отаџбину у Првом светском рату.
У том селу је Фондација Мисија Халијард, уз подршку амбасаде САД, и у партнерству са општинама Нова Црња и Житиште обележила Дан ветерана у знак сећања на њих.
Председник Фондације Мисија Халијард Џон Капело положио је венац у знак сећања на добровољце.
– Данас прослављамо Дан ветерана, који се обележава у Америци и Дан примирја који се обележава у целом свету у знак завршетка Првог светског рата. Имамо част да[...]
РТС, 18. 6. 2024, На Мердару преузети посмртни остаци троје цивила убијених на КиМ пoсле доласка међународних снага
Представници београдске делегације Радне групе за нестала лица преузели су на прелазу Мердаре од делегације Приштине идентификоване посмртне остатке троје цивила српске националности, који су убијени у Урошевцу, Призрену и Приштини током 1999. године.
Посмртне остатке Момира Миленковића (47) из Призрена преузели су чланови његове породице, док су у име породица представници београдске делегације, преузели посмртне остатке Перке Младеновић (77) из Урошевца и Светислава Ђапа из Приштине.
Како је рекао шеф београдске делегације Радне групе за нестала лица на КиМ и председник Комисије за нес[...]
Политика, 28.12.2015, Фото-албум Леди Пеџет предат Архиву Србије
Албум садржи 98 фотографија из Првог светског рата које су до сада биле непознате јавности. - Фотографије су снимљене на територији ратом захваћене Краљевине Србије, као и на фронтовима на којима је дејствовала српска војска
У Архиву Србије књижевница и новинарка Наташа Марковић уручила је др Мирославу Перишићу, директору Архива Србије, фото-албум леди Пеџет из периода Првог светског рата, саопштено је из Архива Србије. Наташа Марковић је ауторка књиге „Леди Пеџет и њени Срби“, која је објављена у оквиру Програма обележавања стогодишњице Првог светског рата.
„Албум фотографија сам добила[...]
