За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 16.11.2015, Изабрано најбоље рјешење за Меморијални центар у Доњој Градини
БАЊАЛУКА, 16. НОВЕМБРА /СРНА/ – На конкурсу за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијалног центра у Спомен-подручју Доња Градина награђена су два рада – архитектонско-пројектних бироа „Полис“ и „А плус Б архитекти“ из Бањалуке. Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао је да су изабрана два рада јер као…
Подизање Меморијалног центра
Милан Радовић Sun, Nov 15, 2015 at 11:01 PM To: info@srpski-memorijal.rs Од: Милан Радовић Предмет: Подизање Меморијалног центра Садржај поруке: Поштовани, Можда моја идеја и није нова али сам се обрадовао када сам видео овај сај и могућност да је пренесем. Простор старог Сајмишта треба да постане место на ккоме…
И Србији треба Јад Вашем
Недеља 15.11.2015 | Ђ. Баровић – Вести „Последњи је тренутак да као народ попишемо своје жртве страдале у ратовима, по разним логорима, на кућном прагу, свугде где смо живели. Српски меморијал би требало да буде она институција која ће отргнути од заборава истину о једном од најстрадалнијих народа Европе у…
РТРС, 13.11.2015, „НИКО НЕ ЗНА ШТА ЈЕ РАТ АКО У ЊЕМУ НЕМА СИНА“: Документарни филм „Дјеца“ премијерно приказан у Београду
Послије бањалучке премијере, документарни филм Дениса Бојића „Дјеца“, у продукцији Радио– телевизије Републике Српске премијерно је приказан синоћ у Београду, у свечаној сали Југословенске кинотеке. Бојићев филм на потресан и потпуно аутентичан начин документује једну од највећих, али и најмање познатих трагедија српског народа у посљедњој деценији 20. вијека. Филм…
Срна, 12. 11. 2015, Усташка идеологија у Хрватској није поражена
БЕОГРАД, 12. НОВЕМБРА /СРНА/ – Члан Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве /СПЦ/ Милојко Будимир изјавио је Срни да је макета усташких симбола, која је послата као пријава на конкурс за идејно рјешење Меморијалног центра у Доњој Градини, доказ да усташка идеологија у Хрватској још није поражена.…
Блиц, 12.11.2915, Макета усташког симбола на конкурсу за идејно решење највећег стратишта Јасеновца
12. 11. 2015 | Блиц Макета усташког симбола послата је као пријава на конкурс за идејно решење Меморијалног центра у Спомен-подручју Доња Градина, највећем стратишту концентрационог логора Јасеновац. Према сазнањима „Еуроблица“ , модел усташког „У“ са укрштеном камом и мачем достављен је поштом, а праћен је натписима „за конкурс без…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 26.7.2015, Велика: Геноцид о коме се дуго ћутало
Милутин Секуловић | 26. јул 2015.
Припадници дивизије "Принц Еуген", потпомогнути муслиманима, поклали више од 600 житеља села Велика јула 1944. године
ПРЕДСТАВНИЦИ Невладине организације "Клуб Велика" званично су предали Влади Црне Горе иницијативу за утврђивање пуне истине о геноциду у селу Велика, општина Плав, 28. јула 1944. где су, како тврде, зликовци клали нејач, старце, жене и децу која су бацана у ваздух и дочекивана на бајонете и којој су сечене ноге испод колена...
- Будући да нацистички геноцид у Велици 28. јула 1944. године превазилази локалне оквире и опомиње, захтевамо да В[...]
Глас Српске, 15. 9. 2024, Драженко Ђуровић: Данас усташа, сутра партизан, прекосутра опет усташа – Политички односи у БиХ: 1945 - 1958 (1)
Након вишедеценијског лутања у везо са питањем државно-територијалне организације БиХ, Комунистичка партија Југославије (КПЈ) је током Другог свјетског рата у остваривању "оружаног братства" њених народа видјела основу око које ће у будућности градити њихов заједнички живот.
Вођени идеологијом интернационализма, југословенски комунисти су од почетка устанка истрајавали у покушају развијања "борбеног јединства" бх. народа, да би у "огњу заједничке борбе", како су говорили, била створена "братска заједница" Срба, Хрвата и муслимана. Партија је у јесен 1943. потврдила и кроз основане орг[...]
Мучили, поткивали, клали и стрељали српске свештенике
У јуну 1941. године усташе су заробиле јереја Доброслава Блажевића, пароха у Доњем Вуковску код Купреса, потковали су га и везали за запрежна кола. Убили су га на путу за Бугојно. Његово тијело никад није пронађено
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Према исказима православних свештеника избјеглих из НДХ у Србију, први свештеник Митрополије дабробосанске који је страдао у НДХ био је парох биљешевски јереј Миладин Минић, који је службовао у истоименом сарајевском насељу.
Ови подаци дати су Комисији за прикупљање података о страдању Срба коју је формирала Канцеларија Светог архијерејско[...]
СРНА, 4. 2. 2023, Правосуђе да покрене предмет о страдању Срба Мркоњић Града
МРКОЊИЋ ГРАД, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Мркоњић Граду се обиљежава Дан општине установљен као дан сјећања на 4. фебруар 1996. године када су се, послије петомјесечног избјеглиштва, Мркоњићани вратили на своја огњишта, а начелник општине Драган Вођевић апеловао је на правосуђе у БиХ да покрене предмет о страдању у овој општини и да се одговорни казне.
Поводом Дана општине данас је у Капели Светог апостола Марка служен парастос за страдале у одбрамбено-отаџбинском рату, након чега су делегације положиле вијенце код спомен-обиљежја масовне гробнице на православном гробљу, као и на централно споме[...]
Вечерње новости, 20. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Гробна места су морала да остану тајна - ОЗНА за Србију формирана на Вису
ПРОЦЕСОМ чишћења, највећом делом, руководило је Одељење за заштиту народа (Озна).
Озна је од самог настанка, 13. маја 1944. у Дрвару, устројена методолошки по совјетском моделу као политичка полиција вођена из једног центра и организационо јединствено постављена за целу Југославију. Директно је била подређена Повереништву за народну одбрану НКОЈ, прве револуционарне владе, која је створена на Другом заседању АВНОЈ.
Начелник Озне за целу Југославију био је Александар Ранковић, члан Врховног штаба НОВЈ и организациони секретар ЦК КПЈ, а заменик Светислав Стефановић Ћећа, на предлог совјетске м[...]
