За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 11.11.2015, Полагање вијенаца жртвама Велеиздајничког процеса
БАЊАЛУКА, 11. НОВЕМБРА /СРНА/ – Министар рада борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић данас ће, поводом потписивања примирја у Првом свјетском рату, на гробљу „Свети Пантелија“ у Бањалуци положити вијенац на споменик жртвама Бањалучког велеиздајничког процеса. И генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић положиће данас вијенац на бањалучком гробљу…
Вечерње новости, 6.11.2015, Заборављене српске жртве норвешких логора смрти [Мапа]
Кнут Флувик Туресен у књизи У Норвешку, у смрт исписао потресну причу о српским заробљеницима. Најмрачније поглавље норвешке историје, каже аутор књиге. „На крвавом путу су корачали исцрпљени и измучени Срби певајући: „Марширала, марширала краља Петра гарда“. Чули су се кораци дрхтавих ногу. Чули су се удари чекића о камен,…
Срна, 6.11.2015, Обиљежене 23 године од убиства 126 српских бораца
ЗВОРНИК, 6. НОВЕМБРА /СРНА/ – Откривањем и освештањем новог споменика, поменом, паљењем свијећа и полагањем вијенаца на Глођанском брду код Зворника обиљежене су данас 23 године од страдања 126 бораца Војске Републике Српске, које су 6. новембра 1992. године на том мјесту поубијали припадници такозване Армије БиХ. Споменик су откриле…
Танјуг, 4.11.2015, Дан сећања на жртве холокауста на Стратишту код Jабуке
Полагањем венаца, комеморациjом и изведеним перформансом данас jе обележена годишњица страдања 2.200 Jевреjа на Спомен обележjу „Стратиште код Jабуке“ близу Панчева. JAБУKA – Полагањем венаца, комеморациjом и изведеним перформансом данас jе обележена годишњица страдања 2.200 Jевреjа на Спомен обележjу „Стратиште код Jабуке“ близу Панчева. Aмбасадор Израела у Србиjи Jосеф Леви…
Вечерње новости, 29.10.2015, Споменик хероини Диани Будисављевић
Б. ЦАРАНОВИЋ | 29. октобар 2015. Београд враћа дуг хуманој Аустријанки која је из Јасеновца и других логора смрти спасла 12.000 српске деце. Конкурс за идејно решење биће расписан ове недеље ЗАБОРАВЉЕНА хероина Другог светског рата, Аустријанка Дианa Будисављевић, која је из Јасеновца и других усташких логора смрти спасла готово…
Срна, 26.10.2015, Одржана пројекција филма „Дјеца“
БАЊАЛУКА, 26. ОКТОБРА /СРНА/ – У „Мултиплекс Паласу“ у Бањалуци вечерас је одржана пројекција документарног филма „Дјеца“ који на јединствен и аутентичан начин представља једино и посљедње свједочење четири преживјела родитеља, од укупно 36 очева и мајки који су у отаџбинском рату изгубили по троје дјеце. Аутор филма „Дјеца“ Денис…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 30.4.2017, Обележена годишњица страдања Срба у логору Јиндриховице
ЈИНДРИХОВИЦЕ - Годишњица страдања у логору Јиндриховице у Чешкој Републици у Првом светском рату, где лежи 7.100 Срба и 189 Руса, обележена је одавањем почасти и полагањем венаца у маузолеју -спомен костурници страдалим Србима.
Државна делегација Србије одала је почаст страдалим Србима у Јиндриховицама, месту где је у Првом светском рату био највећи логор, не само у Чешкој, већ на територији целе Аустро-Угарске, кроз који је од 1914. до 1918. прошло више од 40.000 људи.
Чувар костурнице Дејан Ранђеловић из Зајечара, који живи у оближњем месту Карловим Варима, већ 27 година брине о том ме[...]
Искра, 26. 8. 2024, Добрило Аранитовић: Злочини аустро-угарског окупатора у Мачви августа 1914. према записима учитеља Милана Дачића
Мачва и Подриње због свог изузетног геостратешког положаја представљају подручје које је у последње нешто више од два века било поприште жестоких окршаја српских бранилаца и турских, касније германских освајача.
клештени између Саве и Дрине, односно Срема и Босне, Мачва и Подриње су од првих дана Карађорђевог устанка били на главном правцу турских насртаја на ослобођену територију. Турци су преко Мачве и Шапца, десном обалом Саве надирали ка Београду, преко Јадра и Рађевине ка Ваљеву и даље према Шумадији. Отуда и најжешћи бојеви: на Мишару 1806. године, вероватно најблиставија српске победа [...]
Политика, 18. 11. 2012, Самог себе прогласио маршалом
Једна од потписаних диплома из које се види да је Јосип Броз себе прогласио маршалом пре него што је званично предложен за то звање
Већина хроничара живота и дела Јосипа Броза стварање његовог култа везује за шездесете године прошлог века, нарочито за Брионски пленум и разлаз с Александром Ранковићем.
Међутим, први трагови стварања култа, култа живог човека, култа Тита као богочовека, уочавају се још у Јајцу, за време Другог заседања АВНОЈ-а и у месецима који су следили.
Убрзо су почеле да ишчезавају песме које су певане о мртвим борцима Радету Кончару, Славиши Вајнеру Чичи, Баји Секулићу, [...]
Срна, 21.7.2015, Обиљежавање одбране Војковића, Грлице и Крупаца
ИСТОЧНА ИЛИЏА, 21. ЈУЛА /СРНА/ - У цркви Светог Петра Дабробосанског у Војковићима у Источној Илиџи данас је почело обиљежавање Светог великомученика Прокопија, крсне славе Капеле и спомен-собе у којима су уписана имена 217 погинулих бораца Војске Републике Српске.
Након литургије организована је колона под називом "Марш одбране Војковићи – Илињача" која је из Војковића преко Гаврића брда кренула до Илињаче, које је било стратешко мјесто за одбрану ове регије.
Предсједник Општинске борачке организације "Илиџански борац" Бобан Томашевић рекао је да је ово трећа година да се у оквиру маниф[...]
СРНА, 29.9.2021, Пуне три деценије од некажњеног злочина у бјеловарској касарни
Данас се навршило 30 година од некажњеног злочина хрватских снага над припадницима ЈНА у гарнизону Бјеловар, саопштено је данас из Информационо-документационог центра "Веритас".
Како подсјећа "Веритас", припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/ су ујутро 29. септембра 1991. године отпочели општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су већ 15 дана били под тоталном блокадом.
На измаку дана, командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Војновићу, пуковник Рајко Ковачевић наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старјеш[...]
