За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 28.8.2015, Рогатица: Помен на масакрирани конвој српских цивила из Горажда 1992.
У аутобусу је 27. августа 1992. године страдало двоје дјеце од по 12 година, убијена је старица од 86 година, а рањена су дјеца од по три, четири, пет и шест година, свједочи возач Ранко Иконић. РОГАТИЦА, 28. АВГУСТА /СРНА/ – У Кукавицама код Рогатице 1992. године догодио се страшан…
Миливоје Иванишевић: Спомен свим српским жртвама
Вечерње новости | 28. август 2015. Године 1996. покренута је едиција са именима српских жртава и криваца за српска страдања у Купресу, Коњицу, Бос. Дубици, Горажду, Гламочу, Мостару АКТУЕЛНА иницијатива за подизање меморијалног споменика – мада у овом случају само српским жртвама последњих оружаних сукоба – значајна је за Београд,…
Мирјана Васовић: Регионална мржња
Регионална мржња служи да се консолидују недовршене државе, хомогенизују идентитетски несигурне нације и легитимише пољуљана власт. Наравно, ту је и међународни фактор, који пали ватру да би је затим могао гасити Наш премијер имао је недавно још један напад регионалног помирења. Ништа страшно. Понека чворуга, образ мало бриди… Нешто трајније…
Василије Крестић: Хрватска на путу НДХ
Вечерње новости | 26. август 2015. Хрватско друштво не само да није направило отклон према фашизму и усташтву Другог светског рата, већ упорно наставља путем којим се кретало 1941. и 1991. године ИНИЦИЈАТИВА упућена председници Хрватске Колинди Грабар Китаровић да се усташки поздрав „За дом спремни“ уведе у службену употребу…
Вечерње новости, 23.8.2015, Иван Миладиновић: Хрвати спалили 3 милиона књига српских писаца
Вечерње новости | 23. август 2015. Сусрет са историјом: Највећи културолошки злочин после Другог светског рата десио се од 1991. до 2010. Уништавана дела од малих библиотека до водећих националних институција у Загребу ОДЛУКА Градског већа Вуковара да изменом статута града о забрани употребе ћирилице на јавним местима, уз лицемерно…
Витали ЖУЧНИ: Шабац — ратни злочин „претече ЕУ“
Принципијелни ЕУропски поклоници правде тврде, да свако зло има своје исходиште а злочин и то ратни, своје потстрекаче, притом ипак одлазећи сваког августа на колективни годишњи одмор (ваља се!), да их се Срби не би тада оправдано сетили. Пре више од века, тадашња Србија имала је неколико извозних лука на…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 15. 2. 20204, СПЦ у Хрватској после 1945: Богохуљење комуниста у Крајини
Епископ Дамаскин (Грданички), дипломац београдске Богословије и Музичке школе, као и петроградске Духовне академије, с титулом доктора филозофије стеченом у швајцарском Фрајбургу, помало интровертни интелектуалац, половином 1947. године долази у главни град НР Хрватске, у столицу митрополита загребачког Српске Православне Цркве (СПЦ), шест година након што је усташка власт ухапсила, мучила и унаказила, па после Недићевој власти предала његовог претходника, Доситеја (Васића).
Исте године, 14. јула, митрополит је кренуо возом у Пакрац, седиште пакрачке (славонске) епархије којом је администри[...]
![РТРС, 16.10.2021, Изрониле зидине српског манастира Драговић из 1395. [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10521-350x200-no.jpg)
РТРС, 16.10.2021, Изрониле зидине српског манастира Драговић из 1395. [Фото]
Книн - Камени зидови старог православног манастира Драговић из 1395. године, двадесетак километара од Книна, који је половином прошлог вијека потопљен због изградње хидроелекране, ових дана извирили су из акумулационог језера Перућа због ниског водостаја.
Манастир Драговић из 1395. године потопљен је 1958. због градње акумулационог језера и хидроелектране, а његови зидови ових дана израњају из воде јер је ниво водостаја озбиљно пао.
Тада је расељено и 1.500 људи, језеро је прогутало куће и плодна земљишта. Сада се површина језера Перућа све више спушта, вода је све плића.
Они који су [...]
СРНА, 9.11. 2023, Филм и споменица ’Осамдесет година ћутања‘ трајна успомена и опомена
Документарни филм и споменица "Осамдесет година ћутања" остаће трајна успомена и опомена на оно што су усташе учиниле у Раковцу, у Јеловцима и околним селима паљанске општине, истакнуто је на вечерашњој промоцији на Палама, одакле су Срби упозорени да не буду склони забораву и да чувају сјећање на српске жртве.
Члан Комисије за његовање традиције у Борачкој организацији општине Пале Лазар Шкобо рекао је да филм прати и споменица, која говори о усташким злочинима у Раковцу, у Јеловцима и околним селима гдје је од 11. до 16. новембра 1943. године страдало 325 цивила, од којих 143 дјеце до 14 [...]
РТ Балкан, 23. 1. 2023, Уместо наше свеће воштанице: "Масленица" 1993. године - синоним српског страдања и слоге
Директор информационо - документационог центра "Веритас" за РТ Балкан објашњава шта је долазак УНПРОФОР-а донео и колико је "заштитио" Србе у Републици Српској Крајини
Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године, под кодним именом "Масленица", извршиле агресију на јужне делове Републике Српске Крајине, настала у оквиру "Венсовог плана", којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УНПРОФОР-а.
"Масленица" је била трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је две године раније примљена.
Јануар, 1993. године.
"Дуж читаве линије [...]
РТРС, Срна, 8.8.2018, Нема правде за убијене српске цивиле код Братунца
Прислуживањем свијећа за покој душа осам српских цивила из Јежестице и полагањем цвијећа код Централног спомен-крста у братуначком гробљу данас је обиљежено 26 година од страдања 12 српских цивила у Јежестици, Шиљковићима и Залужју код Братунца које су убили муслимански војници из Сребренице.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић рекла је да се предмет "Јежестица" налази међу десетак предмета о страдању Срба из Братунца који "скупљају прашину" по ладицама правосуђа БиХ.
Она је подсјетила да је овај предме[...]
