За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 18.5.2016, Момчило Павловић: Два покрета – оба поражена
Драгољуб Михаиловић, сматра се неосуђиваним, а пресуда Војног већа Врховног суда ФНРЈ од 15. јула 1946. против њега поништава се. Суд је утврдио да Михаиловић није имао фер суђење и да је осуђен из идеолошких и политичких разлога. Његово суђење и ликвидација, без ознаке гробног места и записника о егзекуцији,…
Политика, 18.5.2015, Александар Чотрић: Злочини без казне
Они који ових дана оспоравају одлуку Вишег суда у Београду о рехабилитацији генерала Драгољуба Драже Михаиловића најчешће као противаргумент истичу злочин који је у ноћи између 20. и 21. децембра 1943. године почињен над 68 мештана села Вранић у околини Београда. У Вранићу је неоспорно почињен страшан злочин над цивилима.…
Pressrs.ba, 17.5.2015, Posle svakog rata falsifikovan je obim stradanja Srba!
Press | Beograd 17. 05. 2015. DOKAZANO Autor knjige „Polja nesreće“ o gubicima u posljednjem ratu u Bosni i Hercegovini Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, kaže da se odnos srpskog naroda prema svojim žrtvama u poslednjem građanskom ratu ni najmanje nije promenio nabolje u… Анри Барби: Војска убица (1918)
Упркос убијањима, упркос ужасним суровостима чији сам сведок био током претходних ратова, преносећи са бојног поља виђења оваквих страхота знам да ме само сећање на њих тера да дрхтим. Изгледа да је једини објекат аустријске војске био — уништење, и она је почела свој уништитељски посао још од самог уласка… Преживели логораш Маутхаузена: Нисмо били људи, већ бројеви
Танјуг | 16. 05. 2015. БЕОГРАД – Све су нам одузели, скинули су нас до голе коже и одвели у купатило на купање, а када смо изашли, ми више нисмо били људи – ми смо били бројеви, почиње своју причу Душан Стојиљковић, преживели заточеник логора Маутхаузен, места масовног терора и…
Политика, Агенције, 14.5.2015, Рехабилитован Дража Михаиловић
Судско веће Вишег суда у Београду јуче је саопштило одлуку о рехабилитацији команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба – Драже Михаиловића. Одлуком суда, он се сматра неосуђиваним и враћена су му сва грађанска права која су му одузета у политичко-идеолошком поступку који је против њега и других оптужених, вођен 1946.… Не заборављамо – Памтимо
DIC Veritas, 29.10.2016, Godišnjica prisilne evakuacije Srba iz 26 sela Požeške kotline 29. oktobra 1991. godine
Tačno u podne, 29. oktobra 1991. godine, pripadnici civilne zaštite i policije počeli su sprovoditi Naredbu o evakuaciji svih mještana iz 26 sela, sa isključivo ili pretežno srpskim stanovništvom, smještenih u Požeškoj kotlini, podno Papuka i Psunja, koju je dan ranije donio Krizni štab opštine Slavonska Požega.
Prema pisanoj naredbi, koju je potpisao Ante Bagarić u svojstvu predsjednika kriznog štaba, koja je dan ranije izvješena na javnim mjestima, evakuacija se sprovodi “u cilju zaštite njihovih života” i omogućavanja uspiješnije odbrane odbrambenih položaja hrvatskih snaga na tom podru[...]
Глас Српске, СРНА, 22. 6. 2023, Представљена књига „Истина“ аутора Милорада Гутаља
У бањалучком Банском двору промовисана је књига "Истина" аутора Милорада Гутаља која је настала као одовор на неправедну оптужбу 36 припадника бившег Центра јавне безбједности /ЦЈБ/ Зворник да су били учесници ратних дешавања у Сребреници јула 1995. године.
Гутаљ је представљајући ову књигу рекао да су припадници овог центра неоправдано и без основа суспендовани са посла и оптужени за оно што нису починили, што су у току петогодишњег судског процеса и доказали.
"Сви су ослобођени, чиме су доказали да су лажно оптужени", рекао је Гутаљ и нагласио да је одлуку о њиховој суспензији донио би[...]
СРНА, 21.11.2021, Положени вијенци код споменика бану Милосављевићу
Код споменика бану некадашње Врбаске бановине Светиславу Милосављевићу у Бањалуци данас су положени вијeнци у оквиру обиљежавања 103 године од уласка српске војске у овај град.
Вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Миодраг Капор и конзул-жеран Србије у Бањалуци Весна Маринковић, затим изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, те делегација Народне скупштине Републике Српске.
Почаст бану Милосављевићу одале су и делегације удружења[...]
![Глас јавности, Институт за истраживање Јасеновца JRI, 22, 23. 4. 2023, Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи - Међународна конференција [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13884-350x200-no.jpg)
Глас јавности, Институт за истраживање Јасеновца JRI, 22, 23. 4. 2023, Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи - Међународна конференција [Видео]
Уживо на каналу Глас јавности у суботу и недељу, 22. и 23. априла од 10 сати преносимо конференцију “Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи”. Поводом Дана Јасеновца истакнути домаћи и страни стручњаци и преживела деца из јасеновачких логора говоре на скупу у Хотелу М у Београду.
Организатор овог важног догађаја, Институт за истраживање Јасеновца, под руководством њујоршког професора Барија Литучија, годинама ради на утврђивању истине о размерама геноцидног страдања српског народа у НДХ за време Другог светског рата. Када је реч о размерама, Институт се ни у једном тренутку није устру[...]
РТРС, Срна, 3.12.2017, Вишеград: Приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром"
У биоскопу "Доли Бел" у Андрићграду вечерас је приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром" Недељка Лајшића који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године.
Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да су овим филмом покушали да сачувају сјећање на хероја Милана Тепића.
"То је прича о патриотизму, о љубави према својој земљи", додао је Лајшић.
Према његовим ријечима, мајор Тепић је један од ријетких који је одржао дату ријеч до краја, те је жртвујући свој живот показао како се воли и искрено брани[...]
