За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Амерички професор проноси истину о пашким логорима смрти
Дани Новак имао је непуне две године када се из Загреба одселио у Израел, а потом у САД. Ипак, није заборавио страдања чланова своје породице у усташким логорима на острву Паг. Дани Новак, професор математике на Итака колеџу у Њујорку, доживео је током протеклог викенда непријатан инцидент. Хрватска полиција…
Танјуг, 9.9.2015, У цркви Светог Марка одржан парастос убијеним Србима у нападу хрватске војске на Медачки џеп 1993. године
Медачки џеп, БЕОГРАД – У цркви Светог Марка данас је поводом 22. годишњице агресије хрватске војске на Медачки џеп, одржан парастос жртвама те акције у којој је убијено 88 Срба. Српска села у близини Госпића – Дивосело, Читлук, Почитељ и Орнице – потпуно су опустошена 9. септембра 1993. године. Некадашњи…
СРНА, 7. 9. 2024, Екипа израелске ТВ спријечена да снима мјеста логора на Пагу
ПАГ, 7. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Израелска ТВ екипа спријечена је да на острву Паг сними документарни филм о усташким концентрационим логорима успостављеним почетком Другог свјетског рата у ували Слана и Метајни. Мјештани Метајне позвали су у суботу, 5. септембра, полицију због „неовлаштеног“ снимања, па је израелска ТВ екипа напустила Паг…
In memoriam Милорад Екмечић: Историјске и стратешке основе Републике Српске
Ако бисмо условно и прихватили закључак да је Република Српска плод геноцида – као што данашњи противници мира обичавају да кажу – онда би та реченица морала да гласи да је Република Српска плод геноцида над српским народом, а не на другим народима од њега. Република Српска је остатак…
Василије Ђ. Крестић: Растанак од великог Екмечића
Вечерње новости | 2. септембар 2015. Широког образовања, пространих знања, изузетно начитан, као историчар он је био веома добро обавештен. Имао је велику научничку имагинацију и дар за уопштавање и повезивање чињеница и догађаја Историчар Милорад Екмечић, редовни члан САНУ, спада у ред најбољих српских историчара. За собом је оставио…
Срна, 2.9.2015, Екмечић ће остати вјечно у сјећању српског народа
Комеморација поводом смрти академика Милорада Екмечића: Вјечито у сјећању српског народа БЕОГРАД, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У Скупштини града Београда одржана је комеморација поводом смрти академика Милорада Екмечића, једног од највећих српских историчара овог времена, који ће вјечно остати у сјећању српског народа и у историји стварања Републике Српске. Комеморација…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 13. 5. 2023, Помен Србима убијеним у логору у Земуну
На Земунском гробљу у Београду одржан је помен код споменика над масовном гробницом за Србе убијеним у логору Земун, односно Сајмиште од 1942. до 1944. године на територији тадашње НДХ-а.
У гробници у логору Земун, односно Сајмиште, сахрањено је око 6.500 убијених. Према данашњим истраживањима у Прихватном логору Земун убијено 11.000 људи, док првобитне процене Државне комисије по завршетку рата говоре о готово четири пута више жртава.
На споменику који је постављен 1951. године на Земунском гробљу, стоји натпис "Жртвама фашистичког терора од 1941. до 1944, али нигде не пише да је то јед[...]
![Погледи, Српске новине, 16. 6. 2018, Војска Србије први пут на Равној Гори: Историјско салутирање [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12338-350x200-no.jpg)
Погледи, Српске новине, 16. 6. 2018, Војска Србије први пут на Равној Гори: Историјско салутирање [Видео]
Припадници Војске Србије 5. маја 2018. први пут су посетили Равну Гору, организовали парастос за Дражу и положили венац испред његовог споменика. ‘’Српске новине’’ ексклузивно објављују шта се тачно дешавало тога дана
Била је субота, 5. маја 2018. године. На тераси Спомен дома на Равној Гори седимо прота Драго Јовановић, још двојица Ваљеваца – Андрић и Кнежевић – и ја, док кустос музеја, Владан Радосављевић, спрема неко послужење. Са нама је и један капетан Генералштаба Војске Србије, али он одлази да провери је ли све у реду.
Наиме, очекујемо први долазак Војске Србије на Равну Гору и п[...]
БН ТВ, Срна, 24. 11. 2024, Лопаре: Служен парастос за жртве усташког терора
За 104 мјештана села Миросавци које су усташе мучки убиле 26. новембра 1941. године данас је служен парастос селу Пукиш код Лопара.
Парастос је служен и за погинуле мјештане Пукиша у Другом свјетском рату, као и погинуле борце у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату.
Протојереј–ставрофор Славко Максимовић рекао је да се, сваки пут када прође поред цркве у Пукишу сјети мученика и страдалника из 1941. године, дјеце, жена и стараца које су усташе убиле.
"Зато је наша дужност да их се сјећамао и да причамо својим нараштајима шта се то десило 26. новембра 1941. године", рекао је новинарима[...]
Глас Српске, Танјуг, 1. 9. 2024, На данашњи дан почео најкрвавији сукоб у историји човјечанства
Нападом нацистичке Њемачке на Пољску, 1. септембра 1939. прије 85 година, почео је Други свјетски рат, најдеструктивнији који је историја видјела.
Нападу и подјели Пољске претходио је споразум са Совјетским Савезом. Њемачка је 23. августа потписала споразум у Москви са Совјетским Савезом, знан као Пакт Рибентроп Молотов, по министрима спољних послова земаља потписница.
Нападом на Данцинг, односно Вестерплате, 1. септембра у 4.45 сати ујутро, који је извела њемачка крстарица "Шлезвиг Холштајн" започела су ратна дејства. Истовремено, њемачко ратно ваздухопловсто започело је бомбардовање по[...]
РТ Балкан, РТС, 4. 12. 2024, Да се не заборави: Гради се Меморијални комплекс у Братунцу, сећање на српске жртве из Подриња
Помен за страдале Србе из средњег Подриња годинама се држи крај спомен обележја у Братунцу. Будући Меморијални комплекс у насељу Борковац чуваће на једном месту сећање на свих 3.267 жртава из тог места, али и шест околних села
Влада Републике Српске покренула је иницијативу за изградњу централног Меморијалног комплекса за српске жртве муслиманског злочина у Подрињу, од 1992. до 1995. године. Комплекс ће се налазити у Братунцу, преноси РТС.
Породицама убијених, још су жива сећања на та дешавања. У јесен 1992. године, Брано Вучетић, тада деветогодишњи дечак остао је без оца, мајке, брата. [...]
