За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Глас Српске, 07. 8. 2024, Обиљежено 29 година од злочина: Петровачка цеста вјечита опомена за српски народ
Са Петровачке цесте у мјесту Јањила, у општини Босански Петровац, гдје је данас служен парастос и положени вијенци за српске цивиле убијене на данашњи дан 1995. године у нападу хрватске авијације, поручено је да овај злочин не смије бити заборављен. Парастос је служило свештенство Бихаћко-петровачке епархије. Вијенци су положени поред…
Политика, 6. 8. 2024, Сведочанство и сећање на злочине и трагедију Пребиловаца
У августу пре 83 године почињен је масакр у Херцеговини у којем је убијено око 5.000 Срба, чији су посмртни остаци поново минирани почетком протеклог рата у акцији ХОС-а и ХВО-а Бањалука – Херцеговачко место Пребиловци код Чапљине једно је од четири најстрадалнија села у свету у Другом светском рату,…
Вечерње новости, 5. 8. 2024, Погоршање у БиХ, боље у Црној Гори: Представљен годишњи извештај Напредног клуба о политичким правима Срба у региону
ТОКОМ претходне године међународне околности и нарочито рат у Украјини довели су до нових, неприкривених притисака и настојања да српски народ који живи изван граница Србије буде додатно обесправљен, истакнуто је у годишњем извештају Удружења грађана Напредни клуб о политичким правима српског народа у региону. Напредни клуб извештаје објављује од…
Вечерње новости, 5. 8. 2024, Крвава партизанска жетва: Четири колубарска села пре осам деценија била завијена у црно због акције паљења жита
Колубарска села Дудовица, Чибутковица, Барзиловица и Жупањац била су, пре осам деценија, за време Другог светског рата, завијена у црно. У акцији паљења жита, 4. августа 1944. године, партизани су убили 15 младих људи распоређених да чувају вршалицу и летину. О овој трагедији, генерацијама се преносило шапатом, све је полако…
СРНА, 4. 8. 2024, Помен за паљанске Србе убијене у логору Крушчуца [Мапа]
У Крушчици код Витеза у Федерацији БиХ данас је служен помен за 74 логораша, становника општине Пале, које су усташе звјерски убиле у ноћи између 5. и 6. августа 1941. године. Парастос за убијене Паљане служио је парох травнички отац Горан Живковић, саопштено је из Борачке организације општине Пале која…
Вести Онлајн, 4. 8. 2024, Српски средњовековни споменици остају на Листи светске баштине у опасности (2): Систематско брисање историје
Историчар, др Петар Ристановић упозорава на чињеницу да је Унеско на своју листу уврстио четири споменика српске средњовековне културе чиме им је пружена каква-таква врста глобалне заштите, али да је озбиљан проблем што на стотине других споменика српске културне баштине на простору Косова и Метохије нису у оваквој позицији.…