За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 23.8.2015, Иван Миладиновић: Хрвати спалили 3 милиона књига српских писаца
Вечерње новости | 23. август 2015. Сусрет са историјом: Највећи културолошки злочин после Другог светског рата десио се од 1991. до 2010. Уништавана дела од малих библиотека до водећих националних институција у Загребу ОДЛУКА Градског већа Вуковара да изменом статута града о забрани употребе ћирилице на јавним местима, уз лицемерно…
Витали ЖУЧНИ: Шабац — ратни злочин „претече ЕУ“
Принципијелни ЕУропски поклоници правде тврде, да свако зло има своје исходиште а злочин и то ратни, своје потстрекаче, притом ипак одлазећи сваког августа на колективни годишњи одмор (ваља се!), да их се Срби не би тада оправдано сетили. Пре више од века, тадашња Србија имала је неколико извозних лука на…
Александар Чотрић: Уведимо и дан сећања на злочине комуниста
Вечерње новости | 19. август 2015. Од свих република бивше Југославије, Србија је била највише погођена злочинима комунистичких победника, иако је српски народ дао највећи допринос борби против нацистичког окупатора Поред дана сећања на српске жртве у Првом и Другом светском рату, као и у ратовима деведесетих година прошлог века,… Вељко Ђурић Мишина: Дуг пут до меморијала
Вечерње новости | 19. август 2015. Пут до меморијала о српским жртвама у ХХ веку води од Музеја жртава геноцида. Музеј се најчешће помене узгредно када се говори о меморијализацији Старог сајмишта Мало је познато да у Београду већ две деценије постоји Музеј жртава геноцида. Створен је ради трајног сећања…
Вечерње новости, 18.8.2015, Преминуо сведок масакра
Умро Миодраг Ченић (88), очевидац тешког партизанског злочина на крају другог светског рата у Бањалуци. У Шибовима маљем убијено 700-1.000 заробљених четника Павла Ђуришића ОД последица можданог удара недавно је, у 88. години, преминуо Миодраг Ченић, можда и последњи сведок стравичног партизанског злочина на крају Другог светског рата у Шибовима…
С. Аврамов: Негирање наших жртава већ јако иритира Србе, оснивамо Меморијални центар
КМ Новине | недеља, 16. август 2015. Без обзира на стварност да су Срби балкански народ који је у 20. веку највише пострадао, чињенице о томе се немилосрдно потиру па чак и негирају. Таква константа у нашем друштву изнудила је код српских интелектуалаца покрет за оснивањем Меморијалног центра за…
Не заборављамо – Памтимо
Искра, 3. 5. 2022, Владимир Умељић: Против заборава - Третман српске деце у геноцидној хрватској држави 1941-1945.
Хрватска држава 1941-1945. посветила је у оквиру тада организованог и спроведеног Србоцида посебну пажњу систематском и мученичком, масовном и истрајном убијању српске деце.
томе се ништа не може сазнати у уџбеницима историје данашње хрватске државе, не постоје никаква спомен-обележја, култура памћења је искључиво селективна и јавност пре познаје исказе, као што је доњи, из пера једног високог хрватског клерикалног интелектуалца.
Последњим чиновима Србоцида припада, дакле, и реч (= дело) једног високог ватиканског службеника, хрватског Doctor Theologiae, Juris, Juric canonici, Advocatus Sac[...]
РТРС, 12.3.2018, Сјећање на дјевојчице убијене у Грбавици: Тужилаштво БиХ и даље ћути
У Миљевићима је служен помен дјевојчицама Милици Лаловић и Наташи Учур, убијеним 11. марта 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је тада било у саставу Српског Сарајева. Тужилаштво БиХ ћути о овом злочину док су из СИПА саопштили да нису истраживали убиство Наташе и Милице.
У Миљевићима је одржан историјски час за старије основце из школа "Свети Сава", "Петар Петровић Његош" и "Јован Дучић". Била је то прилика да из прве руке сазнају више о блиској прошлости, о злом времену када су снајперски хици прекинули дјетињство Наташе и Милице.
- Долазим из школе у коју су ишле Милица и[...]
СПОНА, 29. 11. 2022, Историјско подсећање – Како је погинуо Војин Поповић војвода Вук – један од највећих ратника српске модерне историје, страх и трепет српских непријатеља
На данашњи дан пре тачно 103 године погинуо је један од највећих српских ратника и војсковођа.
Српска историја је имала много непокорних бораца, али је Војин Поповић ипак био степен изнад свих. Србима је ипак познатији по свом страшном надимку – војвода Вук, и био је немилосрдан према непријатељима, а прави пример свим својим војницима. Укратко, био је страх и трепет за све непријатеље српског народа.
Војин је рођен 9. децембра 1881. у Сјеници, а убрзо после тога његова породица се преселила у Крагујевац где је похађао школу. Разлог њиховог пребега у Крагујевац из Сјенице, која је тада [...]
Братунац: Наша истина још чека правду
Милена МАРКОВИЋ | 26. јун 2015. 21:36 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (8). Лукић: Британска резолуција покренула најцрње, неизмирене рачуне. Ови су дани претешки за српски народ у Подрињу
Е, ДУШО моја... овде је дан - помрчина. А, ноћ, најдужа на кугли земаљској.
Братунац, спомен-соба српских жртава, речи јече између имена и фотографија. Долазе мајке, стижу синови, пристижу унуци убијених Срба из Подриња.
- Нема дана да неко не дође - каже нам Небојша Лукић, председник борачке организације. - Нема дана да неко од породица уб[...]
Глас Српске, СРНА, 31. 3. 2022, Којић: За страдале из Мркоњић Града правде нема ни после 26 година
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је да ни 26 година од отварања масовне гробнице са 181 српском жртвом у Мркоњић Граду лицу правде нису приведени извршиоци и наредбодавци овог злочина.
"У једној од најмасовнијих гробница у Мркоњић Граду, према налазима патолога Зорана Станковића, на лешевима који су били везани евидентиране су повреде тупим предметима у предјелу главе, што само по себи указује да је овдје почињен стравичан ратни злочин над Србима", рекао је Којић Срни.
Којић је подсјетио да је напад на Мркоњић Г[...]
