За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Блиц, 9. 8, 2015, Најсуровија фотографија нацистичких злочина у Србији скривана 70 година
Сведочанства о борби против нациста у којој су страдали многи равногорци, као што је капетан Милош Гагић (32), и даље су непозната и скривена од шире јавности. Доказе о Гагићевом јунаштву у првом покрету отпора поробљењу Европе у Југословенској војсци у отаџбини (ЈВО), под командом Драгољуба Драже Михаиловића, пронашао је… Ратко Дмитровић: Српски Јад Вашем
Вечерње новости | 07. август 2015. Може ли једна одлука Владе Србије, донета ових дана, да промени ток историје Срба ШТА Србин, средњошколац, чак и студент, данас зна о Јасеновцу? Може ли да склопи другу, настављајућу, релевантну реченицу, након оне прве која каже да је то био концентрациони логор. Не…
Срна, 5.8.2015, Вујадиновић: Јасеновац све више место заборава
БАЊАЛУКА, 5. АВГУСТА /СРНА/ – Систем усташких концентрационих логора у Јасеновцу данас, осим мјеста сјећања, све више представља и мјесто заборава, што је дубоко повезано са историјом Југославије након 1945. године, али и догађајима за време њеног рушења деведесетих година прошлог вијека, тврди историчар из Бањалуке Жељко Вујадиновић. Вујадиновић је…
Сандра Рашковић Ивић: Земља етничког чишћења
Вечерње новости | 05. август 2015. По окончању акције спаљено је око 25.000 српских кућа и вршени су злочини над преосталим српским становништвом, махом старим и немоћним људима Петог августа, на Дан сећања на све прогнане и страдале Србе, Србија тугује. Петог августа, Хрватска слави Дан победе и домовинске захвалности,…
Саво Штрбац: Колико је жртава “Олује”
Вечерње новости | 04. август 2015. На евиденцији „Веритаса“ налазе се имена 1.853 погинулих и несталих Срба у току и након акције „Олуја“, од чега 1.202 цивила Након што су 31. јула у Загребу, СНС и агенција СЕНСЕ представили презентацију „Олуја у Хагу“, реаговао је истог дана амерички адвокат хрватског…
СРНА, 2.5.2015, Обиљежена годишњица страдања на Илиндан 1941. године
НОВИ ГРАД, 2. АВГУСTА /СРНА/ – Служењем парастоса и полагањем вијенаца код спомен-обиљежја, данас су у Доњем Водичеву код Новог Града обиљежене 74 године од страдања 75 српских цивила које су на Илиндан 1941. године убиле усташе. Савјетник начелника општине Нови Град Ранко Дабић рекао је да је на Илиндан…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Војводина, 17. 3. 2023, Деветнаеста годишњица великог погрома над Србима на Косову и Метохији
Пре деветнаест година, 17, 18. и 19. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром.
Био је то други велики погром који су косовски Албанци починили над Србима Косова и Метохије, по агресији НАТО-а на Србију, односно СРЈ 1999. Током јуна 1999. године изгнано је приближно четврт милиона Срба и других неалбанаца. Притом се све догађало у присуству међународних војних снага.
Током својеврсне кристалне ноћи над Србима, као и над њиховом имовином, светињама, храмовима и споменицима, марта 2004, са Косова и Метохије протерано је 4.012 Срба. Већина се никада није вратила у с[...]
ИН4С, 23. 5. 2023, Небојша Јеврић: Умро је Душан Марс! Схрањен о Светом Василију, на Орловачи
МИНЕР
О минама Душан Марс прича као што стари похотници причају о женама:
„Мине су прави посао за човјека од маште, од лудила! Кад мину скидаш, то је као да жену свлачиш. Уплашиш ли се, ништа не ваља.“
Некада је Марс вајао. Сад минска поља — нити смртоносног паука поставља и скида.
„Најбоље је мину активирати динамитом и спорогорећим штапином. Ако мину не познајеш, не прилази јој. Видиш ову чашу. Ја је сада држим у руци и знам да се неће разбити, док је не пустим. Тако је са минама. Док знаш и ако се не бојиш, биће све у реду.“
Многа је минска поља Душан постављао и скинуо и ник[...]
Вечерње новости, 4. 12. 2023, ВАЖНА ИСТОРИЈСКА ГРАЂА: Објављена обједињена сведочанства 7.536 Срба о паклу логора у усташкој НДХ
ТЕБИ, Србијо, благородна и предобра мајко наша, упућујемо данас све молитве наше.
Теби, благословеној хранитељки приљежној и утјешитељки нашој једнородној. Уз Христос Васкресе, озарена љепотом и добротом дјела твојих, дјеца Твоја, Теби пребјегла кличу Ти данас громогласно: Хвала Ти и слава, Србијо лијепа!
Ово је део захвалнице коју је у Београду, уочи Васкрса 1942.године "далеко од гробова наших обиљежених и још необиљежених" срочио Вељко Сушић у име свих избеглица и прогнаника који су успели да се спасу из логора Независне Државе Хрватске и пребегну у Србију. Вељкова захвалница, уводник је [...]
СРНА, 19. 9. 2023, Кукољева о страхотама усташког злочина у Јасеновцу
Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ испричала је данас студентима и младим члановима овог удружења у Доњој Градини о страхотама које је преживјела у усташком логору Јасеновац и указала на значај културе сјећања.
"Сваки пут када овдје дођем, а то је од 1964. године па надаље, преживљавала сам зло које сам прошла. Ова посјета за мене има посебан значај јер сам успјела и радила на томе да млади његују културу сјећања. Моја душа је задовољна када видим младе студенте и покољења која пажљиво слушају приче оних који су то зло преживјели, да се не заборави"[...]
Блиц, 22.8.2016, Исповест сведока геноцида у Доњој Градини: „Лежали су као снопље жита, једни преко других“
Међу малобројним живим сведоцима који памте страдања јасеновачких логораша је Ненад Вукић (82), из села Доња Градина код Козарске Дубице.
Његова кућа је поред тополе ужаса, на којој су усташе НДХ током Другог светског рата вешале заточенике.
За време церемоније обележавања 75. годишњице геноцида у Јасеновцу и Доњој Градини, која је одржана у петак, Вукић је за „ЕуроБлиц“ изнео потресно сведочење, дубоко урезано у његово памћење.
Имао је тада пет година, али су слике људске патње коју је видео и сада свеже.
- Ова топола је била усправна, велика, дугачких грана које су се шириле на с[...]
