За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Одбрана МОД, 11.2.2015, Представљена књига „Злочини над Србима у Великом рату“
У Дому Војске Србије представљена је књига Арчибалда Рајса коју је, за издавача „Свет књиге“, приредио професор др Милоје Пршић, војни историчар и пуковник у пензији. О књизи, у којој су објављене десетине докумената Арчибалда Рајса, великог пријатеља српског народа, познатог и признатог криминолога из швајцарске Лозане, којима се неупитно… НОВОСТИ САЗНАJУ Споменик жртвама „Олуjе“ у Београду
Вечерње новости | Р. Др. | 27. јануар 2015. Србија добија прво обележје у спомен убијенима у РСК 1995. У плану две локације: Ташмајдански парк и простор на ушћу Саве у Дунав СРБИЈА ће ускоро добити први споменик посвећен жртвама хрватске војне акције „Олуја“ 1995. године, а обележје ће бити…
Вечерње новости, 26.1.2015, Терор хрватских дивизија
У Москви постоји документ у ком пише да је Тито добио два ордена за храброст. Светозар Прибићевић био је добровољац у 25. пуку 42. домобранске Вражје дивизије ПРИЛИКОМ другог преласка преко Дрине, 2. септембра 1914. године, припадници 42. домобранске Вражје дивизије три дана фанатично су јуришали на српски одбранбени појас…
KoSSev, 24. 1. 2015, Кости српских хероја завршиле код Албанаца
Када су почетком прошле године, комуналци у јужном делу Косовске Митровице, у насељу Баир, случајно ископали 16 мушких скелета, Срби на северу Косова били су готово сигурни да су коначно пронађени остаци њихових предака који су 1916. године, предвођени Костом Војиновићем Косовцем, у долини Ибра, подигли и проширили Топлички устанак.…
Вечерње новости, 25.1. 2015, Тито у 42. Вражјој дивизији
Из ратног дневника његове јединице, али и по поверљивим биографским подацима који се о њему чувају у Москви, у овом рату Броз је имао све запаженију улогу ПРВИ светски рат започео је силовито. Аустроугарска армада кренула је на Србију са три армије, које су бројале 220.000 војника, које су биле…
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити… Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, Срна, 4. 12. 2022, На Радловцу служен помен за жртве усташког терора [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11056-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 4. 12. 2022, На Радловцу служен помен за жртве усташког терора [Мапа]
Код спомен-обиљежја на гробљу Радловац у Прњавору служен је помен за 22 српска цивила из села Млинци, Парамије, Чорле, Гаљиповци и Срповци које су на данашњи дан 1941. године заклале усташе.
Према подацима Општинске организације СУБНОР-а Прњавор, најмлађа жртва је имала 17, а најстарија 49 година.
Радинка Живковић из Насеобине Лишње, чији је дјед Новак Симић из Млинаца такође звјерски убијен, изјавила је Срни да основне чињенице о овом монструозном злочину зна из прича свог оца.
- Усташе су током ноћи из села одвели мушкарце, Србе. Везали су их ланцима по двојицу, а они нису знали гдј[...]
Светигора, 13. 2. 2023, Представљање књиге о Благоју Јововићу одржано у крипти подгоричког Саборног храма
Представљање књиге о Благоју Јововићу одржано у крипти подгоричког Саборног храма: “Благоје Јововић је велики херој, толико комплетан човјек се рађа једном у животу!”
У суботу 11. фебруара 2023. године са почетком у 19 часова одржано је представљање књиге Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини ауторке Марије Јововић, ћерке Благоја Јововића.
Током вечери о књизи су говорили: протојереј мр Предраг Шћепановић, Архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски; Марија Јововић, ауторка; историчар Жарко Лековић, док је одломке из књиге читала глумица мр Јована Тодоровић.
Поздравно слов[...]
Старо Градско још плаче за убијеним жетеоцима
Срна | 21.7.2015 | Неђељко ЗЕЈАК
Како тврде мјештани, убице се слободно шетају селом и мјеркају парцеле у власништву породица убијених...
СТАРО ГРАЦКО - Четрнаест Срба, мјештана Старог Грацка, код Липљана, измасакрирано је на њиви 22. јула 1999. године док су сабирали жито да би преживјели.
Владика Теодосије каже да су они тиме уврштени у ред мученика цркве Христове, а његове ријечи, тјешећи једни друге, понављају мајке, сестре, супруге, дјеца страдалника, као и остали чланови родбине и пријатељи.
Парастос, који се годинама служи у центру села, умјесто на гробљу, опомена је за он[...]
Глас Српске, СРНА, Косово Онлајн, 9. 3. 20204, Више српских гробова, него Срба у Приштини
Неколико десетина Срба обишло је, поводом великих зимских Задушница, гробове својих најмилијих на православном гробљу у Приштини, а свештеник Приштинске православне парохије Станиша Арсић апеловао је поново на све који имају сроднике сахрањене у том граду да дођу макар на Задушнице и обиђу њихове гробове.
Он је поручио да је тужно да на данашњи дан на највећем православном гробљу на Косову и Метохији готово да нема никога и напоменуо да већ шест година нема организованог доласка вјерника на Задушнице у Приштину.
"Сведоци сте сами, али то је наша слика и немам шта да кажем него да још јед[...]
РТРС, Срна, 4.9.2011. Помен жртвама усташких злочина
Парастосом, полагањем вијенаца и цвијећа и паљењем свијећа код спомен костурнице погинулих бораца НОР-а и жртава фашистичког терора на Рашче Брду код Котор Вароши данас је одата почаст жртвама усташког злочина из априла 1942. године.
На Рашче Брду усташе су 16. априла 1942. године извеле из затвора и поубијале девет чланова породица угледних домаћина Марка Тешића и остале заробљене сељаке и партизане. Након тога, усташе су исте вечери у оближњем засеоку Бијелићи убиле цијелу породицу Тодора Бијелића, чак и неколико мјесеци стару бебу Цвијету, затим Тодора Тајића и његовог сина Митра са трој[...]
