За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, Глас Српске, 2.8.2015, Одржан парастос за 5.500 Срба и 50 Јевреја страдалих у Шушњару
Сански Мост – Полагањем вијенаца и служењем парастоса у Шушњару, општина Сански Мост, данас су обиљежене 74 године од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја које су убиле усташе на Илиндан 1941. године. Свету литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и парастос за страдале на…
СРНА, 1.8.2015, Мркоњић Град: Парастос за погинуле српске борце
МРКОЊИЋ ГРАД, 1. АВГУСТА /СРНА/ – У капели Светог апостола Марка на православном гробљу у Мркоњић Граду данас је служен парастос за борце погинуле у одбрамбено-отаџбинском рату, положено цвијеће на спомен-обиљежје масовне гробнице на гробљу и на централно спомен-обиљежје на Тргу српске војске. У Мркоњић Граду је, након одбрамбено-отаџбинског рата,…
Александар Костовић: Заборав је највећи српски пораз
Насљедници исте оне политике која је пуниле јаме дошли су након 50 година и експлозивом уништили кости жртава… „Како ставити у исти кош више од милион српских жртава у том рату са било чим што се дешавало на овим просторима?“, пита историчар Костовић ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 29. ЈУЛА /СРНА/ – Уочи…
Срна, 31.7.2015, Република Српска расписала конкурс за идејно рјешење Меморијалног центра у Спомен-подручју Доња Градина
БАЊАЛУКА, 31. ЈУЛА /СРНА/ – Министарство просвјете и културе Републике Српске расписало је анонимни међународни конкурс за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијалног центра у Спомен-подручју Доња Градина, који ће бити смјештен на око 4,5 хектара површине. Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао је да ће центар имати…
Танјуг, 31.7.2015, Понавља се конкурс за споменик страдалима од ’90.
Одбор за подизање споменика страдалима у сукобима од 1990. године одлучио је да не додели прву награду, саопштио је председник тог одбора Горан Весић. Осим тога, Весић, који је и градски менаџер, је истакао да ће конкурс бити поновљен како би се пронашло оптимално решење. Он је, отварајући изложбу приспелих…
Срна, 30.7.2015, Помен за свирепо убијене војнике и цивиле у Трнову
ТРНОВО, 30. ЈУЛА /СРНА/ – Служењем парастоса у цркви Светог Георгија и полагањем цвијећа на спомен-обиљежја у општини Трново данас су обиљежене 23 године од највећег страдања цивила и бораца ове општине. У одбрани Трнова од муслиманских јединица живот је изгубио 161 борац. На дан 30. јула 1992. године и…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 29. 04. 2023, У понедјељак обиљежавање 28 година од злочина над Србима у Западној Славонији
У Градишци и Београду у понедјељак, 1. маја, биће обиљежено 28 година од страдања Срба у Хрватској у злочиначкој акцији "Бљесак", којом је за само 36 сати из Западне Славоније у планском удару хрватске војске протјерано 15.000 Срба, а убијено 283, саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".
У Градишци ће бити служен парастос, положени вијенци и цвијеће, а предвиђено је и обраћањем званични код спомен обиљежја, с почетком у 10.30 часова, док ће у Београду у 11.00 часова бити служен парастос у цркви Светог Марка и положено цвијеће у Ташмајданском парку на спомен плочу страдалим [...]
Глас Српске, 4. 7. 2024, Др Зоран Станковић – могао да каже и да докаже
Ми смо у нашој земљи веома незадовољни неким одлукама које су судска већа у Хагу донела, то се пре свега односи на ослобађајућу пресуду Насеру Орићу. Ако би погледали моје изјаве, описе повреда, начин убијања људи у Сребреници и околини од стране јединица Насера Орића, та пресуда је срамна. Ја то могу да кажем и да докажем.
Ријечи су ово покојног др Зорана Станковића, патолога, генерал-мајора, великог човјека о којем је снимљен велики филм “Свједок” аутора Дениса Бојића, који је у сриједу навече премијерно приказан у Бањалуци.
Ријечи су дио једног од бројних Станковићевих свједочења у Ха[...]
e-Veritas, 23. 2.2023, Саво Штрбац: Ко су жртве Другог светског рата
„Поштовани Саво, мислим да у нашем крају није било пописа жртава фашистичког терора. Само у Глигићима имам списак од 15 погинулих младића у отаџбинској војсци. У целом селу би било отприлике 80-ак таквих, а у општини Босанско Грахово до 1.000. А у целој Босанској Крајини? Да ли је у Далмацији што пописано? Сутра ћу после 14 сати отићи на Трг Н. Пашића да се информишем. Што кажете у вези тога?” Ову поруку ми је половином јануара о. г. вибером послао др Борислав Глигић, спец. уролог, мој стари познаник. Неколико минута пре послао ми је и линк на један текст објављен у једном београдском дневном [...]
![РТС, 17. 4. 2016, Дозволите... - Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. године [Видео из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13186-350x200-no.jpg)
РТС, 17. 4. 2016, Дозволите... - Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. године [Видео из Архиве]
Историчари износе аргументе о разлозима брзог слома Војске Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године.
Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. Све то у најновијем издању емисије "Дозволите..."
Више пута сте чули и видели како је Војска Краљевине Југославије изгубила рат против Немачке за само 12 дана у априлу 1941. године. Ми смо истраживали зашто се тако нешто догодило, односно како је војска заснована на победничкој традицији српске војске из балканских и Првог светског рата доживела тотални пораз. Историчари тврде да је погрешна претпоставка да је издаја главни узрок пораза и н[...]
Срна, 7.6.2016, Обиљежено 73 године од геноцида у Долима
НИКШИЋ, 7. ЈУНА /СРНА/ - У Долима, код села Миљковац у Пиви, данас су обиљежене 73 године од страдања народа овог краја за вријеме Другог свјетског рата од усташа и фолксдојчерске јединице "Принц Еуген".
Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а на мјесту страдања окупио се већи број Пивљана.
Владика Јоаникије, који је Доли назвао српском голготом и "пивским Јасеновцем", рекао је да је то најбоље мјесто да се људи измире, преносе црногорски портали.
"Овдје треба да човјек одложи сва[...]
