За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 26.7.2015, Велика: Геноцид о коме се дуго ћутало
Милутин Секуловић | 26. јул 2015. Припадници дивизије „Принц Еуген“, потпомогнути муслиманима, поклали више од 600 житеља села Велика јула 1944. године ПРЕДСТАВНИЦИ Невладине организације „Клуб Велика“ званично су предали Влади Црне Горе иницијативу за утврђивање пуне истине о геноциду у селу Велика, општина Плав, 28. јула 1944. где су,… Срна, 26.7.2015. Обиљежене 74 године од устанка против фашизма
УГЉЕВИК, 26. ЈУЛА /СРНА/ – Полагањем цвијећа на спомен-обиљежје палим борцима Народноослободилачког рата /НОР/ у Доњој Трнови код Угљевика данас су обиљежене 74 године од дизања устанка против фашизма. У костурници овог Спомен-парка из Другог свјестког рата налазе се посмртни остаци 567 палих бораца, а на мермерним плочама уписана су…
РТРС, 26.7.2015, У Србу обиљежен Дан устанка у Другом свјетском рату
У Србу је данас обиљежен Дан устанка народа Хрватске у Другом свјетском рату, а недалеко од Споменика устанку одржан је и скуп десничара на чије провокације полиција није реаговала. Обиљежавање дана устанка организовали су Српско народно вијеће (СНВ) и Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске, чији предсједник Фрањо Хабулин је…
СПЦ, Срна, 25.7.2015, У Садиловцу служена прва Света Литургија након рата
КАРЛОВАЦ, 25. ЈУЛА /СРНА/ – Прва Света Литургија, након протеклог рата служена је у Садиловцу, на Кордуну, у обновљеној Цркви Рођења Пресвете Богородице у којој су усташе у Другом свјетском рату побиле и запалиле 463 Срба, међу којима 149 дјеце млађе од 13 година. Светој литургији, коју су служили свештеници…
РТРС, 25.7.2015. Освештан обновљени манастир Возућица
Манастир Света Тројица – Возућица, у општини Завидовићи освештан је након деветогодишње обнове ове немањићке задужбине, која је уништена послије рата. Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије освештао је обновљени манастир и служио Свету архијерејску литургију. Парох завидовићки протонамјесник Зоран Живковић рекао је да је овај манастир кроз историју рушен, али…
Срна, 25.7.2015, Братунац: Парастос погинулим Србима из Ранче
На градском гробљу у Братунцу данас је служен парастос, положено је цвијеће код спомен-крста и прислужене свијеће за покој душа 20 Срба из братуначког насеља Ранча који су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, а од којих је седам убијено на данашњи дан 1992. године. Делегације Општинске организације породица заробљених и…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 23.5.2015, Смрт мајора Ивана Фрегла
Југословенска војска у отаџбини и избегличка влада прогласили су ослобођење свих Јужних Словена, уједињених под окриљем заједничке мајке - Велике Југославије, као основни ратни циљ
Чим га је југословенска избегличка влада поставила за команданта "свих патриотских снага у Југославији", пуковник Михаиловић је свој покрет преименовао у Југословенску војску у Отаџбини. Ова последња назнака у називу војске била је нужна због тога што су се југословенске ваздухопловне и поморске снаге 1941. године, заједно с владом, такође повукле из земље и биле су под директном британском командом на Блиском ис[...]
СРНА, 22.7.2021, На данашњи дан: Народна скупштина прогласила неважећим одлуке ЗАБНОБиХ-а
Народна скупштина Републике Српске на данашњи дан 1993. године прогласила је неважећим за српски народ све одлуке Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ /ЗАВНОБиХ/ са засједања одржаног 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду.
Народна скупштина Републике Српске била је руковођена чињеницом да је то било комунистичко окупљање са делегатима који нису имали шири друштвени легалитет, те да су муслимани и Хрвати, сецесијом од Југославије, практично поништили сврху ЗАВНОБиХ-а.
Национални састав првог ЗАВНОБиХ-а и других сличних окупљања током Другог свјетског рата одговарао[...]
РТРС, Срна, 6. 10. 2018, У Сиску обиљежен Дан сјећања на страдалу српску сирочад
У Сиску је данас обиљежен Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад током Другог свјетског рата у организацији Српског народног вијећа и Вијећа српске националне мањине у овом граду.
Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац рекао је за Срну да је важно сјећати се разлога због којих су ова дјеца страдала, идеологије и рамјера злочина који су чињени због државне идеје коју је заговарао усташки режим у вријеме Независне Државе Хрватске.
- С друге стране, то је прилика да се сјетимо оних који су ту дјецу, њих готово 7.000, од којих је свако четврто страдало, што од глади, хладн[...]
Глас Српске, 13. 4. 2024, Исповијест Србина из Сребренице: Оштрио је нож и пријетио да ће прво клати дјецу
Имао је само 9 година када су његову породичну кућу напали сребренички муслимани.
У бруталном масакру војника Насера Орића, убијени су му отац и старији брат који је имао 17 година. Њега су рањеног са 30 гелера у тијелу оставили у животу и одвели у логор, где је трпио свакодневно насиље.
Брано Вучетић у својој болној исповијести испричао је шта је све преживио он и цијели српски народ на подручју Сребренице у ратним годинама.
"Ова трагедија у мом животу се десила почетком рата 1992. године. Имао сам само 9 година када сам изгубио мајку која је била у посјети мојој баки која је била у [...]
Курир, Искра, 31.8.2016, ОЧАЈНА МАЈКА СРПСКОГ ОФИЦИРА: Плачем изнад празног гроба, већ 25 година тражим сина јединца
Поводом Међународног дана несталих, породице жртава истичу да годинама имају само једну жељу – да пронађу и сахране своје најмилије
Тело мог сина мистериозно је нестало из полицијске станице у Осијеку, у којој је крвнички мучен и убијен 1991. Ништа не тражим, само посмртне остатке свог јединца, да их сахраним поред његовог оца, који је за њим од бола умро. Знате ли како је већ 25 година плакати над празним гробом свога сина?
Овако, дрхтавим гласом, једва суздржавајући сузе, почиње своју потресну причу Ирина Олеар (82) из Руског Крстура, чији је син Ромко (37), резервни капетан ЈНА, зароб[...]
