За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 20.7.2015, Помен убијеним српским цивилима у селу Горњи Магашићи код Братунца
Братунац – Прислуживањем свијећа за покој душа и полагањем цвијећа код спомен-крста на братуначком градском гробљу, данас су обиљежене 23 године од убиства осам српских цивила из села Горњи Магашићи код Братунца. На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из Сребренице упале су у ово село, убијајући српске цивиле који…
КМ новине, 19.7.2015, Ток догађаја од јула до августа 1998, и касније – Ораховачки погром
У Великој Хочи је 18. јула 2015. одржан парастос за Србе убијене и нестале на Косову и Метохији, поводом годишњице Ораховачког погрома лета 1998. Преносимо подсетник на те дане КиМ новина. Циљ шиптарских терориста био је да у лето 1998. освоје барем један већи град. Избор је пао на Ораховац.…
Срна, 19.7.2015, Парастос за погинуле борце и жртве фашизма из Церовљана
ГРАДИШКА, 19. ЈУЛА /СРНА/ – У Церовљанима код Градишке данас је служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје за 10 погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата, те освештан новоизграђени споменик и положени вијенци за 119 бораца и цивилних жртава Другог свјетског рата из ове мјесне заједнице. Вијенце су положили начелник општинског Одјељења…
РТС, 19.7.2015, Парастос страдалим Србима у Церници
У Церници код Гњилана одржан је парастос и освештан споменик невино страдалим Србима, убијеним од 1999. до 2003. године. Од доласка Кфора и Унмика 1999. године до данас у Церници је убијено седморо Срба. Албанци су 27. маја 2000. године, само у једном дану, у рафалној паљби убили тројицу Срба,…
Срна, 18. 7. 2015, Ораховац, Велика Хоча: жртве не заборавити, а злочинце извести пред лице правде
ВЕЛИКА ХОЧА, 18. ЈУЛА /СРНА/ – Злочини над Србима у Ораховачкој жупи, као и над цјелокупним српским народом, ма гдје да су почињени, не смију бити заборављени и све док злочинци не буду изведени пред лице правде, страдали Срби и њихови потомци неће имати спокоја, поручено је из Велике Хоче…
Срна, 18. 7.2015, Откривен споменик погинулим борцима Раковца и Јелаха
БРАТУНАЦ, 18. ЈУЛА /СРНА/ – У братуначком насељу Раковац данас је откривен и освештан споменик за 16 српских бораца из овог и сусједног насеља Јелах који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату. Уз споменик је изграђена и спомен-чесма. Овом приликом служен је парастос за 16 погинулих мјештана, прислужене су свијеће за…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 6. 2. 2024, Миловановић: Стално подсјећати да је само из Возуће у Јасеновац депортовано 400 Срба
У времену бескрупулозног ревизионизма и отворених намјера да српске жртве Јасеновца буду умањене важно је документовати и огласити сваки злочин, те истаћи да је само из Возуће, која је од тог НДХ стратишта удаљена на стотине километара, у фебруару 1942. године депортовано и тамо погубљено око 400 Срба, мушкараца, рекао је Срни професор Анатолиј Миловановић.
Миловановић је рекао да је то имало далекосажне посљедице и да су многа српска огњишта затрта. "Одведени су 4. фебруара, усред зиме, у отежаним логистичким условима. Можемо да замислимо колико је Срба одведено у мјестима која су била бли[...]
Манастир Црна Река, Отац Харитон – Новомученик црноречки
Поред моштију Светог Петра Коришког и воде Светог Архангела Михаила, још једна од светиња која из дана у дан као магнет привлачи све већу пажњу и долично поштовање поклоника, јесте гроб Преподобномученика Харитона – у наше време јављеног светилника људима и верног сведока Васкрслог Господа Христа
– Братство Манастира Црна Река
Тог 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је зауст[...]
![Вечерње новости, 12. 9. 2023, Пре 107 година почела битка на Кајмакчалану: Јуриш јунака на ’Врата Србије‘ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16252-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 12. 9. 2023, Пре 107 година почела битка на Кајмакчалану: Јуриш јунака на ’Врата Србије‘ [Мапа]
КАЈМАКЧАЛАН је са висином од 2.525 метара, у касно лето 1916, представљао је тактички и стратегијски кључ српског дела Солунског фронта. Без његовог освајања није се могло даље ка Битољу.
То су знали и Бугари, па су Кајмакчалан јако утврдили, бранећи га без обзира на жртве, такорећи до последњег човека.
Српске трупе налазиле су се око Островског језера у Грчкој, а на линији Старков гроб - Старков зуб - Сиви брег - Кајмакчалан - Кочобеј - Флока, куда је пролазила државна граница Краљевине Србије, а Бугари су имали добро утврђене положаје на доминантним висовима, са којих су са лакоћом угр[...]
ДИЦ Веритас, 23.9.2021, Саво Штрбац: Чији је Стојан Јанковић
Последње суботе августа 2017, у цркви Св. Ђорђа на Бановом брду у Београду, одржан је помен Стојану Јанковићу, вођи ускока у Равном Котарима у 17. вијеку.
Ко је Стојан Јанковић?
Да бих добио одговор на ово питање, консултовао сам Википедију на српском, хрватском и српско-хрватском, као и текстове које су о њему написали и овогодишњи и неки предходни домаћини помена.
Сви извори су сагласни да је он син Јанка Митровића (1613-1659), харамбаше, главног поглавара морлачке народне војске у Кандијском рату, чији отац Митар је из Жегара. Митровићи су се 1647. доселили у Будим код Поседарја, [...]
![Глас Српске, 7.2. 2024, Парастос поводом убиства 52 ученика: Какав то људски ум нареди да се побију дјеца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18735-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 7.2. 2024, Парастос поводом убиства 52 ученика: Какав то људски ум нареди да се побију дјеца [Мапа]
У Основној школи Ђура Јакшић у бањалучком насељу Шарговац служен је парастос и одржан час поводом 82 године од страдања 52 ученика те школа, која су на мучки начин усташе убиле на данашњи дан 1942. године.
Голготу коју су прошли српски ђаци, приказана је кроз историјски час који су извели ученици ове школе послије служења парастоса.
Директор ОШ Ђура Јакшић Дарко Томић рекао је да су се окупили да одају почаст страдалим ученицима.
- Не могу себи све ове године да објасним какав је то људски ум који може да нареди да се побију дјеца - рекао је Томић.
Додао је да је част што све више [...]
