За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 15. 1. 2014, Убиство патријарха увертира за Први светски рат
Ликвидација Лукијана, највишег српског црквеног великодостојника 1913, била припрема за обрачун са Србијом. Беч и Пешта покушали да обезглаве Србе и одвоје их с једне и са друге стране Саве и Дунава н Аустријанцима и Немцима одговарало Фердинандово убиство УБИСТВО патријарха српског Лукијана Богдановића, последњег архиепископа карловачког, у септембру… Академик Василије Крестић: Милост Хрвата купујемо националним достојанством (2.део)
Печат | 10. 1. 2014 | Љиљана Богдановић Ко данас заборавља јединствене интересе свеукупног Српства, тај или робује неким временом превазиђеним или актуелним идеологијама, или, можда и несвесно, помаже заклетим непријатељима српског народа Поводом недавног објављивања књиге „Историја Срба у Угарској 1790–1918“, са аутором овог капиталног дела историчарем и академиком… Академик Василије Крестић: Историја се немилосрдно поиграва са Србима
Печат | 27.12. 2013 | Љиљана Богдановић Због противсрпске политике Срби су о Мажуранићу говорили: „Добар песник, да је човек таки“. После овог, само овлашног осврта на хрватску компоненту у српској историји, мислим да се може рећи да је нисмо добро научили а и што смо знали трудили смо се… Политика, 26.12.2013, Подршка изградњи Меморијала српским жртвама геноцида
БЕОГРАД – Српски народ заслужује да се за његова страдања и његове жртве чује у свету и да човечанство сазна кроз какве је несреће све пролазио за само један век, речено је данас на састанку председника Србије Томислава Николића и делегације Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у…
Српске жртве заслужују да за њих чује свет
РТС | четвртак, 26. дец 2013, 11:59 -> 15:08 Делегацију Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку примио је председник Томислав Николић. Српски народ заслужује да се за његова страдања и жртве чује у свету, речено је на састанку. Председник Републике Србије Томислав Николић разговарао… I mrtvi nas opominju!
Magazin TABLOID | број 300 19.12.2013. Opomena: Niko još nije napravio spisak srpskih žrtava Prvog svetskog rata(Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila 28 odsto celokupnog broja stanovnika iz 1914. godine) Ukupno je Srbija izgubila u Prvom svetskom ratu, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919. godine, što vojnika što…
Не заборављамо – Памтимо
Vesti onlajn, 29.10.2020, DIC Veritas: Godišnjica stradanja Srba Požeške kotline
Dokumentaciono-informativni centar Veritas podseća da se ovog 29. oktobra navršava 29. godina od prvog masovnog proterivanja Srba iz Hrvatske.
Prema naredbi tadašnjeg Krizno štaba Slavonske Požege, Srbima iz 26 sela podno Papuka i Psunja je naređeno da napuste svoje domove „u cilju zaštite života“. Na meti ove naredbe našla su se isključivo srpska sela ovog dela Hrvatske.
– Prema pisanoj naredbi, koju je potpisao Ante Bagarić u svojstvu predsednika kriznog štaba, koja je dan ranije izvešena na javnim mestima, evakuacija se sprovodi „u cilju zaštite njihovih života i omogućavanja uspešnije od[...]
![Печат, 23. 2. 2024, Велико страдање Срема у НДХ - Стево Лапчевић, историчар [Интервју]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19099-350x200-no.jpg)
Печат, 23. 2. 2024, Велико страдање Срема у НДХ - Стево Лапчевић, историчар [Интервју]
Архив Војводине је недавно објавио обимни пописник жртава Срема у периоду 1941–1945 са готово 42.000 имена. Тај списак није коначан, али је до сада најпотпунији и јасно указује на размере геноцида који је НДХ спровела између Саве и Дунава, каже саговорник „Печата“
Стево Лапчевић, политиколог и историчар, запослен је у Музеју Срема у Сремској Митровици, где се бави истраживањем међуратне политичке историје тог града и Срема, са циљем да се осветли страдање сремских Срба током Другог светског рата. Током 2022. организовао је велику изложбу „Народ жртва злочина“ поводом 80 година од акције усташ[...]
Вести, 26. 12. 2017, Злочинци згрозили и нацисте
Тешко је подсећати се на злочине и жртве. Али када су злодела тако страшна и дуго прикривана и када страдају деца, жене, стари, немоћни, онда је људска обавеза да се о томе проговори. Један човек је овој тескобној мисији посветио живот.
Он је Момир Крсмановић и аутор је више документаристичких романа, заснованих на исповестима преживелих и сведоцима почињених злочина. Исписао је историју потирања многих породица подрињских Срба и тако сачувао сећање на њих, када већ нема потомака да им запале свеће.
Момир већ гази 84. годину, а имао је само девет година када су му усташе убиле мајку [...]
Глас Српске, СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 32 године од убиства српских цивила у цапрашким селима на Банији
У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је, поводом 32 године од страдања српских цивила у цапрашким селима на Банији, служен помен за жртве и положени вијенци у оближњем парку на спомен-плочу са именима страдалих српских цивила.
Предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Милан Жунић изјавио је да су протеклих година удружења окупљена у Координацији покренула низ иницијатива да се у Београду подигне јединствен споменик свим српским страдалницима како би будући нараштаји сазнали о системском геноциду над Србима у 20. вијеку и о злочиначком кар[...]
Глас Српске, СРНА, 25. 6. 2023, Братић: Први ратни злочини у Европи након Другог свјетског рата извршени у Словенији над припадницима ЈНА
Први ратни злочини на простору Европе након Другог свјетског рата извршени су у Словенији над припадницима ЈНА јуна и јула 1991. године, а некажњени поступци словеначког руководства били су матрица за сецесионисте Хрватске и БиХ што је довело до смрти више од 130.000 људи, рекао је у изјави за Срну адвокат Душан Братић.
Братић је истакао да бивши предсједник Словеније Милан Кучан и тадашњи министар одбране Јанез Јанша улазе у ред највећих ратних злочинаца које нико још није званично позвао да положе рачуне.
Братић је, поводом 32 године од "рата у Словенији" – оружане сецесије Словеније и[...]
