За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Андреј Фајгељ: Расизам за српске жртве
Шта би рекле српске жртве Сребренице, данас кад читав свет говори о жртвама Сребренице – а о њима ћути? Шта би рекао Видоје Лазић, разапет на крст, шта би рекла Димитрић Милева, исечена на комаде, шта би рекао Радо Кукољ, испечен на ражњу? Шта би рекао једанаестогодишњи Слободан Стојановић, зверски…
Срна, 10.7.2015, Петровдански дани: Представљена књига „Поља несреће“ Миливоја Иванишевића
СРЕБРЕНИЦА, 10. ЈУЛА /СРНА/ – У оквиру традиционалне меморијалне манифестације „Петровдански дани“, посвећене сјећању на велико српско страдање на Петровдан 1992. године, вечерас је у Сребреници одржан округли сто о теми „Хроника страдања Срба 1992-1995. година“ и представљена књига „Поља несреће“ аутора Миливоја Иванишевића. Публициста и новинар Биљана Живковић рекла… Зоран Шапоњић: Пусто, све је пусто, све пусто оста…
Три пута сам јутрос читао вест у новинама, и – нисам могао да верујем својим очима! На војној паради у Загребу, која ће бити организована поводом 20 година „Олује“ учествоваће војници страних земаља! Не пише којих, али, сходно логици, вероватно оних које су одбиле да учествују на паради у Москви…
РТРС, 5.7.2015, Обиљежене 73 године од Битке на Козари
У заједничкој организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Србије, на Мраковици је обиљежена 73. годишњица Битке на Козари. Обиљежавању су присуствовали предсједник Републике Српске Милорад Додик, министри у Влади Српске као и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, Александар Вулин. Обиљежавању 73… Срна, 5.7.2015, Парастос за 24 убијених Срба из Крњића
СРЕБРЕНИЦА, 5. ЈУЛА /СРНА/ – У цркви Светог пророка Илије у сребреничком селу Крњићи данас ће бити служен парастос за 24-оро мјештана тог села које су муслиманске снаге из Сребренице и околних села убиле 5. јула 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова и биће прислужене свијеће за…
РТРС, СРНА, 4.7.2015, Братунац: Обиљежено страдање 3.500 Срба средњег Подриња
На братуначком Градском гробљу данас је служен парастос за око 3.500 српских цивила и војника из средњег Подриња које су припадници муслиманских снага убили у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Служен је парастос и прислужене су свијеће и за покој душе 69 убијених и 22 заробљена Србина у Залазју, Сасама, Биљачи и… Не заборављамо – Памтимо
У ДОБРИ ЧАС, СРПСКИ ВОЈНИЦИ: На путу за отаџбину, одлазак српске војске са Крфа
Поздравима „Кали ора, стратиоти сервико (У добар час, српски војници) – нека вас Бог поживи, добри Срби“, испратили су Грци српске војнике на Солунски фронт у пролеће 1916. године.
После успешног опоравка и реорганизације војске на Крфу, заједничка жеља савезника и српске владе била је што брже пребацивање војника на Солунски фронт.
Савезницима су биле потребне додатне снаге које би јачањем притиска на Солунском фронту ослабиле немачке снаге на Западном фронту. Срби су, опет, нестрпљиво ишчекивали да се нађу што ближе својој земљи и да учествују у коначним биткама за њено ослобођење.
[...]
РТ Балан, 1. 2. 2024, Чиповање српског језика: Родна равноправност и језички стандарди
Одредбама Закона о родној равноправности које се тичу употребе родно осетљивог језика врше се измене у самом корену језика: мења се граматички род, синтакса, лексика, језички стандарди и основни лингвистички принципи
Када би се применио Закон о родној равноправности, тачније одредбе које прописују обавезу употребе родно осетљивог језика у називима радних места, положаја, звања и занимања, у јавној управи, уџбеницима и медијима, то више не би био српски језик, него неко чудовиште, каже за РТ Балкан председник Одбора за стандардизацију српског језика професор Срето Танасић.
Тај закон је једнос[...]
![Вести, 8.1.2018, У походе манастиру из 13. века: Рожањ, усамљена светиња [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10345-350x200-no.jpg)
Вести, 8.1.2018, У походе манастиру из 13. века: Рожањ, усамљена светиња [Видео]
Да којим случајем свештеник из Обудовца, протојереј-ставрофор Зоран Илић одлучи да промени занимање, без сумње би био професионални рели возач. Од магистралног пута Тузла-Лопаре, ка врху Мајевице, води десетак километара потпуно изрованог, на многим местима и сасвим урушеног пута ка једном од најстаријих манастира у Босни, Рожњу, а отац Зоран ту раздаљину прелази познајући сваку рупу или процеп.
Мада је реч о здању из 13. века које је недавно обновљено, манастир Рожањ је и даље празан. Не само што до њега нема пута, већ ни неког ко би о њему стално бринуо.
Свештеник из Обудовца и његов и[...]
Политика, ДИЦ Веритас, 28.9.2020, Саво Штрбац: Постолујна времена: злочин у Вариводама
Неколико недеља пред годишњицу убиства деветоро мештана у Вариводама, телефоном ми се јавио Душко Илијашевић и сугерисао да се међу жртвама помене и његов стриц Илијашевић Угљеша (54), који је убијен око или истог дана када и његових деветоро комшија и чијег имена нема на споменику жртвама тога села.
Више детаља о убиству деветоро Срба у Вариводама: Јована Берића (75), Шпире Берића (55), Рајдивоја Берића (69), Марије Берић (69), Мирка Покрајца (84), Душана Дукића (59), Марка Берића (82), Милке Берић (67) и Јована Берића (56), побијених 28. септембра 1995. у њиховим двориштима, на праговима [...]
Политика, 15. 5. 2019, Никола Милованчев: И сада може да се утврди број жртава Другог светског рата
У Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској
Захвалан сам проф. др Славици Гароња Радованац што је у „Политици” („Колико је било жртава у Јасеновцу”, 17. април) покренула питање утврђивања броја жртава у логору Јасеновац, али и шире у Југославији, за раздобље 1941–1945. На ову тему у „Политици” се затим осврнуо и историчар Ненад Лајбеншпергер („Тешко до тачног броја јасеновачких жртава”).
Верујем да се може доћи до броја жртава Другог светског рата, што су последњих година доказали Словенци, а то српск[...]
