За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 3. 2. 2014, Мистерија гробнице у јужном делу Косовске Митровице: Дајте нам кости предака
Копајући темеље за једну стамбену зграду, у јужном делу Косовске Митровице, у насељу Баир прошле недеље пронађена је гробница са 16 скелета за које се у први мах мислило да су посмртни остаци Албанаца страдалих 1999. године. Међутим, чим су стигли стручњаци брзо је закључено да су кости старе око… Вечерње новости, 15. 1. 2014, Убиство патријарха увертира за Први светски рат
Ликвидација Лукијана, највишег српског црквеног великодостојника 1913, била припрема за обрачун са Србијом. Беч и Пешта покушали да обезглаве Србе и одвоје их с једне и са друге стране Саве и Дунава н Аустријанцима и Немцима одговарало Фердинандово убиство УБИСТВО патријарха српског Лукијана Богдановића, последњег архиепископа карловачког, у септембру… Академик Василије Крестић: Милост Хрвата купујемо националним достојанством (2.део)
Печат | 10. 1. 2014 | Љиљана Богдановић Ко данас заборавља јединствене интересе свеукупног Српства, тај или робује неким временом превазиђеним или актуелним идеологијама, или, можда и несвесно, помаже заклетим непријатељима српског народа Поводом недавног објављивања књиге „Историја Срба у Угарској 1790–1918“, са аутором овог капиталног дела историчарем и академиком… Академик Василије Крестић: Историја се немилосрдно поиграва са Србима
Печат | 27.12. 2013 | Љиљана Богдановић Због противсрпске политике Срби су о Мажуранићу говорили: „Добар песник, да је човек таки“. После овог, само овлашног осврта на хрватску компоненту у српској историји, мислим да се може рећи да је нисмо добро научили а и што смо знали трудили смо се… Политика, 26.12.2013, Подршка изградњи Меморијала српским жртвама геноцида
БЕОГРАД – Српски народ заслужује да се за његова страдања и његове жртве чује у свету и да човечанство сазна кроз какве је несреће све пролазио за само један век, речено је данас на састанку председника Србије Томислава Николића и делегације Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у…
Српске жртве заслужују да за њих чује свет
РТС | четвртак, 26. дец 2013, 11:59 -> 15:08 Делегацију Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку примио је председник Томислав Николић. Српски народ заслужује да се за његова страдања и жртве чује у свету, речено је на састанку. Председник Републике Србије Томислав Николић разговарао… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 24.6.2018, У част Великог рата - Синуће слике са тавана
Општина Нова Варош и Народни музеј из Ужица припремају изложбу. Позив грађанима да уступе своје сакривено породично благо
РАТНИЦИ у гуњевима и шајкачама, са ордењем на грудима за подвиге и ране или обележени тракама на рукаву у заробљеничким логорима Европе - мотриће на потомке са паноа одељења ужичког Музеја у Новој Вароши. Цео век после Солуна трећепозивци, регрути, добровољци у прекобројним пуковима и старовлашке комите подсећаће поколења на време смрти, албанску голготу и васкрс Српске војске.
Пожутеле слике из скривница на таванима и у дрвеним сандуцима, као и записи у архивама, где[...]
Политика, 16. 1. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (1): Сећање на живот иза бодљикаве жице
Да ли због тога што се окончао капитулацијом, или зато што је трајао свега једанаест дана, Априлски рат је, чини се, прилично скрајнут у српској култури сећања.
Оружани „блицкриг” сила Осовине, којем се Југословенска краљевска војска неуспешно супротставила, започео је 6. априла 1941. а завршен је већ 17. априла, окупацијом Краљевине Југославије и одвођењем њених војника у заробљеништво.
Будући да се ове године навршава осам деценија од Априлског рата, „Политика” отпочиње серијал с намером да на основу историјских сведочанстава подсети на неке од бранилаца отаџбине. Започећемо га причом[...]
Политика, 29.9.2021, Саво Штрбац: Јанезе, ко је убио Романиног оца?
Недавно је на имејл „Веритаса“ стигла следећа порука: „Поштовани, желим да вас замолим да ми помогнете да сазнам ко је убио мога оца 1991. у Словенији. Он је био возач камиона, враћао се из Италије за Пакрац. Ту су га зауставили на барикадама и убили. Био је снимак на ТВ Јутел. Имала сам из новина 'Војска' слику како лежи мртав поред камиона. Моја мајка док је била жива никада није могла да добије ни пензију ни одштету за мога покојног оца. Иначе, ми смо из Пакраца. Цео живот у избеглиштву. Ја сам била дете када се то све десило. Желим да знам ко га је убио. Једино ви можете да ми помогнете. У[...]
![РТРС, 19. 12. 2023, Хоће ли Јошаница коначно дочекати правду - 31 година од стравичног злочина [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17934-350x200-no.jpg)
РТРС, 19. 12. 2023, Хоће ли Јошаница коначно дочекати правду - 31 година од стравичног злочина [Мапа]
Прошла је 31 година од злочина у фочанској мјесној заједници Јошаница, када је муслиманска војска свирепо убила 56 мјештана српске националности.
Никољданског јутра 1992. године, припадници војске тзв. Армије БиХ ушли су из правца Горажда десном обалом Дрине у залеђе српских положаја и палећи све пред собом, на кућном прагу, масакрирали српске жене, старце и дјецу.
Десетак заселака Горње Јошанице избрисано је са географске карте, попаљене су не само куће, већ и помоћни објекти, уз нејач, убијана је и стока, а гдје су то стигли злочинци су чак посјекли и стабла воћака.
Страдале су чита[...]
Политика, 5. 5. 2023, Писмо храброг ратника
Јосив Динић из села Козарнице код Црне Траве је био учесник оба балканска рата. За исказану храброст у Кумановској бици уручена му је медаља за храброст.
Када је објављена општа мобилизација 1914. године, иако је као син јединац по закону имао право да се не одазове позиву, он је са својим сељанима кренуо да државу брани.
На испраћају мајка га је пред нејаком дечицом и друговима молила да остане зато што нема мушке главе у породици која би бринула о њој. Он је то, тешка срца и свестан својих родитељских обавеза, одбио речима: „Мале, сви можемо да нађемо оправдање да не ставимо пушку на р[...]
