За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Братунац: Наша истина још чека правду
Милена МАРКОВИЋ | 26. јун 2015. 21:36 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (8). Лукић: Британска резолуција покренула најцрње, неизмирене рачуне. Ови су дани претешки за српски народ у Подрињу Е, ДУШО моја… овде је дан – помрчина. А, ноћ, најдужа… РТРС, 3.7.2015, Фоча: Изложба посвећена српским добровољцима
ФОЧА, 3. ЈУЛА /СРНА/ – У галерији Музеја Старе Херцеговине у Фочи постављена је изложба фотографија и скица из Првог свјетског рата под називом „Немојте нас заборавити“ Народног музеја из Шапца, која је посвећена српским добровољцима. Изложба је прошле године, поводом 100 година од почетка Великог рата, приређена у Српској… SRNA, 2.7.2016, Odnos Hrvatske prema Srbima još gori nakon ulaska u EU
Бanjaluka – Prošlo je već dvije godine otkako je Hrvatska postala članica Evropske unije, ali nijedan problem izbjeglih i prognanih Srba nije riješen, rekao je danas predsjednik Udruženja Srba iz Hrvatske u Beogradu Milojko Budimir. Govoreći na promociji zbornika radova “Srbi u Hrvatskoj od konstitutivnog naroda do nacionalne manjine”, koja… Цвјетко из Кушића: Правде нема, а ми савијамо главу пред неправдом
Милена МАРКОВИЋ | 25. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (7). Цвјетко Ристић, Кушићи код Скелана: Запалили су ми оца, убили мајку и сестру, брата одвели, још му не знам гроб НА прагу између детињства и младости, између… Српска села још у црнини
Милена МАРКОВИЋ | 24. јун 2015. 21:31 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (6): У сумрак се Срби у Кравици затварају у куће, а колоне Бошњака кличу Орићу. Нема породице из које неко није страдао НЕ знам ја одакле ви долазите… Срна, 1.7.2015, Навршиле се 74 године од покоља Срба у личким и кордунским селима
БАЊАЛУКА, 1. ЈУЛА /СРНА/ – На данашњи дан навршавају се 74 године од када су усташе убиле 243 српска цивила из личког села Суваја, општина Доњи Лапац, наводе из Удружења „Јадовно“. Према подацима историчара Ђуре Затезала из Карловца, усташе су 1. јула 1941. године ножем усмртиле и на други начин… Не заборављамо – Памтимо
Погледи.рс, 11. 8. 2023, Ваљево: Концерт на стратишту
Док грађани упорно траже заштиту простора Комплекса касарни 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву, назване „Кадињача“, ревитализацију и претварање у Меморијални центар, музеј, Град Ваљево позива Србију на концерт „звезде Тешњарских вечери Здравка Чолића“, у петак 11. августа (на дан када је српска војска кренула у победничку Церску битку), да игра и пева на стратишту, крвљу заливеном, месту страдања, умирања ратника и тифусара, месту одакле су полазили наши победиоци у све битке балканских ратова и Првог светског рата
После бахатог, агресивног рушења овог комплекса, на стогодишњицу победе у Ве[...]
GeneralMihailovich.com, 7.6.2010, Александар Динчић: О масовном стрељању националиста 7. јуна 1943. године наша званична историографија није писала
На данашњи дан, 7. јуна 1943. године, нацисти су у свом бесу погубили на хиљаде припадника слободарског четничког-равногорског покрета у Србији. То је друго масовно стрељање четничког елемента од стране окупатора од почетка окупације, које је прелазило преко 1000 убијених за један дан.
И даље су многа документа по питању овог масовног убијања националиста недоступна, а оно што није, говори да је масовна одмазда спроведена у више градова у Србији, највише у Београду (Јајинци).
Због убиства немачких и Власовљевих војника, немачки командант Србије је почетком јуна 1943. године издао наребу [...]
DIC Veritas, 20.6.2017, 25. godišnjica likvidacije pripadnika TO RSK na “Miljevačkom platou“ 21. juna 1992.
Dvadesetprvog juna 1992. godine Hrvatska vojska je napala položaje srpske teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou u blizini Drniša, u kojem je preuzela kontrolu nad prostorom od 108 kvadratnih kilometara i 7 sela. Bio je to prvi veći napad vojnih snaga Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, nakon što je UNPROFOR preuzeo ulogu zaštitnih snaga na području RSK.
Vijeće bezbjednosti UN-a 30. juna iste godine donosi Rezoluciju 762 koja osuđuje akciju i traži povlačenje hrvatskih snaga na početne položaje, što Hrvatska odbija.
Tužan epilog tog mučkog napada je 40 ubijenih srpskih [...]
![Печат, 16. 10. 2020, Милован Данојлић: Учитавање могућег смисла – СЕЉАЦИ, СЕЉАЦИ… [из Архиве] In memoriam](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22810-350x200-no.jpg)
Печат, 16. 10. 2020, Милован Данојлић: Учитавање могућег смисла – СЕЉАЦИ, СЕЉАЦИ… [из Архиве] In memoriam
Дошло је време за поправљање наших лоших односа са највећом силом света, па је добродошао сваки повод за то. Сељаци су неутралан, аполитичан чинилац, са њима се може свашта започети.
Према проницљивом схватању уредника политички коректне ТВ мреже, они су, на своју руку, године 1944. повели једну чисто хуманитарну акцију, изван било каквих војних или политичких структура; Како су у Дневнику РТС-а, о годишњици акције спасавања савезничких пилота, објашњене заслуге за ову операцију
Чух, у Дневнику Првог канала наше телевизије, да је у Прањанима обележена седамдесет шеста годишњица акције сп[...]
Политика, 6. 5. 2023, Никола Милованчев: Земунски логор није се налазио у окупираној Србији, већ на територији НДХ
Као Земунцу, добро ми је позната земунска историја, посебно она 20. века, између осталог и непобитна чињеница да се од априла 1941. Земун налазио изван састава окупиране Србије, па самим тим ни земунски логор није био на територији Србије. То потврђује и енциклопедијска јединица ’концентрацијски логори’ Хрватске енциклопедије, коју издаје Лексикографски завод ’Мирослав Крлежа’ у Загребу
У Политици од 22. априла 2023. пренесена је агенцијска вест под насловом „Данас се у Србији обележава Дан сећања на жртве Холокауста”, у којој је између осталог записано: „Национални Дан сећања на жртве Холо[...]
