За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
НА ЛИЦУ МЕСТА Судију Илића свирепо убијали
Милена Марковић | 22. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића(4). Син Владо: Желим да убицу мога оца стигне заслужена казна Кад смо ону екипу заробљених Срба из затвора поново повели према Залазју и кад је почело клање,… Срна, 29.6.2015, Дан сјећања на жртве НДХ обиљежавати 21. августа
ЛОНДОН, 29. ЈУНА /СРНА/ – Спомен-фондација Јасеновац и Холокауст /Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation/ упутила је данас приједлог Европском парламенту да 21. август прогласи за међународни дан сјећања на жртве усташког режима у Независној Држави Хрватској /НДХ/ у Другом свјетском рату. Ова добротворна организација из Велике Британије саопштила је да… Срна, 28.6.2015, Положени вијенци на спомен капелу Младобосанцима
САРАЈЕВО, 28. ЈУНА /СРНА/ – Полагањем вијенаца на Спомен-капелу припадницима „Младе Босне“ на гробљу Свети арханђели Георгије и Гаврило у Сарајеву, данас је, у организацији Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ „Просвјета“, одата почаст учесницима Сарајевског атентата. Руководство СПКД „Просвјета“, представници Српске православне цркве – Црквене општине Сарајево, Хуманитарног удружења…
НА ЛИЦУ МЕСТА Ни да преболимо ни да опростимо
Милена Марковић | 21. јун 2015. 21:32 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају зулуме под командом Насера Орића (3). Милица и Томо Димитријевић: Двоје деце су нам убили, Александар је имао четири и по године, Радиша једанаест РАШИ је, сад, 14. био рођендан. Ишли смо да… Глас Српске, 28.6.2015, Бањалука: Сачувати успомену на погинуле борце
28.06.2015 16:26 | Срна Бањалука – У бањалучким мјесним заједницама Верићи, Поткозарје, Драгочај, Крмине, Куљани и Обилићево данас је, поводом крсне славе Војске Републике Српске – Видовдана, служен парастос за погинуле и нестале борце одбрамбено-отаџбинског рата. Предсједник Скупштине Борачке организације Бањалука Предраг Кнежевић истакао је да је морална обавеза ове…
Срна, 28.6.2015, Седам деценија од масовног погубљења младих четника
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ – Код јаме „Понор“ у Миљевини код Фоче служен је помен за више хиљада припадника Југословенске војске у отаџбини који су крајем маја 1945. године убијени на том мјесту. Према свједочењима мјештана, младе четнике из Ваљева, Чачка, Краљева и других градова у Србији, који су мобилисани… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 23.4.2018, Први пут државне почасти ЈВуО
Сахрана убијених бораца ЈВуО У крипти нове цркве у Чачку. После 72 године, кости Јарослава Милутиновића и Радосава Радоњића, из Јездине код Чачка, пренете из Рибнице код Краљева
ДВОЈИЦА припадника Југословенске војске у отаџбини, чији су земни остаци пронађени прошле јесени у необележеном бездану у Придворици на Јелици, сахрањена су у крипти Цркве Успенија Пресвете Богородице у Чачку.
После 72 године, кости Јарослава Милутиновића и Радосава Радоњића, из Јездине код Чачка, пренете су уз присуство почасне јединице Друге бригаде Копнене војске Србије из Рибнице код Краљева, а после опела у [...]
Спутњик, Танјуг, 14. 3. 2024, Потписан споразум о обједињавању материјала о српским жртвама у бившој СФРЈ - Укупно страдало више од 50.000 Срба
Председник Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ Верица Томановић, председник Удружења страдалих Срба из Хрватске Суза Драгана Ђукић и директор фондације "Визуелни архив српског страдања" из Бања Луке Денис Бојић потписали су Оквирни споразум за спровођење националног пројекта за српски народ на подручју бивше СФРЈ,
Пројекат укључује бомбардовање 1999. године и проналажење и осветљавање судбина киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији од 1998. до данас.
Како је наводено на конференцији за новинаре у Медија центру, циљ тог споразума је да се сниме сва доступна све[...]
Глас Српске, 29.4.2020, Дахау - смрт са стотину лица
Дахау - Америчке снаге у Другом свјетском рату ослободиле су 29. априла 1945. године најстарији њемачки концентрациони логор Дахау, који су нацисти основали 1933. године - у њему је убијено око 70.000 људи, укључујући 6.000 Југословена, а највише Срба.
Дахау је био нацистички концентрациони логор и први отворен у Њемачкој. Налазио се на мјесту напуштене фабрике муниције код средњовјековног града Дахауа, 16 километара сјевероисточно од Минхена у Баварској.
Логор је отворен у марту 1933. и био је први “редовни” концентрациони логор који је основала коалициона влада национал-социјалиста и Њ[...]
Вечерње новости, 11. 4. 2023, Априлски рат: ИЗДАХНУО НАМ ЈЕ НА РУКАМА Сећање на деду - прича унука мајора Драгутина
НИЈЕ познат тачан број жртава током бомбардовања Крушевца, на који су се обрушили немачки авиони одмах после Београда, 6. априла 1941, али је сигурно да је прва жртва био резервни мајор Драгутин Вучић.
Страдао је као радник барутане Војно-техничког завода "Обилићево", данашњег "Трајала", која је била прва мета. Његов унук Бранко Вучић (90) добро се сећа последњег тренутка када је видео деду.
- Није хтео да руча тог дана, мој отац Момчило му је рекао да седне за сто, већ смо поставили - каже за "Новости" Бранко Вучић.
- Сећам се добро да је рекао: "Дужност је преча од ручка" и отишао у барут[...]
![РТ Балкан, 14. 1. 2024, На данашњи дан 1942: Крвава литургија у Драксенићу: Годишњица покоља у српском селу испод Козаре [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18126-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 14. 1. 2024, На данашњи дан 1942: Крвава литургија у Драксенићу: Годишњица покоља у српском селу испод Козаре [Мапа]
Пуне две деценије из овог и околних села није било ни једног регрута; жене и деца у цркви убијани ножевима, маљевима, војничким ашовима, несрећне девојке силоване на часној трпези
У селу Драксенић крај Козарске Дубице данас је Светом Литургијом и парастосом обележена 82. годишњица покоља 208 Срба које су на Мали Божић 1942. године у цркви у овом селу побиле усташе из Јасеновца под командом злогласног Макса Лубурића.
Сатима је у српском селу под Козаром на Мали Божић 1942. трајао усташки пир, страшни догађај који ће касније бити познат и под именом "крвава литургија" у Драксенићу.[...]
