За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 4. 8. 2024, Чедомир Антић: Крај рата Срба и Хрвата?
Наведимо само понешто, а да притом занемаримо Други светски рат: погроме с почетка 20. века над Србима у Загребу; како је Хрвату учињена част да 1914. испали прву гранату на Београд; Хрват је победио на конкурсу за израду споменика аустријске победе на месту срушене Његошеве капеле на Ловћену, други Хрват…
Вечерње новости, 4. 8. 2024, У дубини Крфа чује се српска труба: Између четири милиона стабала маслине живе чудесне приче о распећу и васкрсу народа и војске у Великом рату [Мапа]
У летњој поподневној вреви села Бенитсес на Крфу рођени Београђанин Жељко Поповић руком је показивао на кућу у самом срцу локалног шеталишта, објашњавајући да је на спрату с чела једноспратне камене зграде испред нас живео српски војвода Степа Степановић око три месеца, од јануара до априла 1916. Онда је Жељко… РТ Балкан, 4. 8. 2024, Ко може нек’ опрости: Пребиловци, 83 године од покоља Срба – да се памти, да се не заборави – На данашњи дан [Мапа]
Kад су педесетих година прошлог века у школи у Пебиловцима прозивали децу, истовремено су прозивали и живе, рођене од 1942. па надаље и мртве дечаке и девојчице побијене 1941, једно одељење у учионици, друго у јами Нису злочин у Пребиловцима, крваво, бестијално оргијање које је започело на данашњи дан 1941.…
Глас Српске, Рубикон, 03. 8. 2024, Рубикон специјал: Од Јасеновца до Олује [Видео]
Читав двадесети вијек је био вијек страдања, вијек патње. Свако српско стратиште јесте повезано, свака рана је дубока. Врхунац пакла јесте било стварање и постојање НДХ, а наставак геноцида усљед заборава је злочиначка акција „Олуја“. Миле Будак аутор усташког плана за српско становништво „једну трећину убити, другу протјерати, а трећу… Вести онлајн, 3. 8. 2024, Српски средњовековни споменици остају на Листи светске баштине у опасности (1): Светиње и даље на удару
Комитет за светску баштину Унеска одлучио је на 46. заседању у Њу Делхију да средњовековни споменици на Косову и Метохији буду задржани на Листи светске баштине у опасности, због, како се наводи, политичких проблема. Овај аргумент први пут је наведен у извештајима ове организације од када су српски средњовековни споменици…
СРНА, 3. 8. 2024, Српска памти – Рајчевић: Дивосело симбол уништења Срба у Хрватској
Српско село Дивосело код Госпића један је од симбола етничког чишћења Срба у Хрватској – оно што је у том селу 1941. године започео шеф Независне Државе Хрватске (НДХ) Анте Павелић завршио је 5. августа 1995. године предсједник Хрватске Фрањо Туђман – у Дивоселу више нема никога, изјавио је Срни…
Не заборављамо – Памтимо
Погледи, Слобода, 10-11. 6. 2024, Милослав Самарџић: Косовски четници
Српски отпор на Космету организован је с пролећа 1941. године, у Ибарском Колашину. Први официр послат са Равне Горе у Ибарски Колашин био је капетан Будимир Добрић. Крајем 1942, Врховна команда шаље капетана Живојина Жику Марковића, који оснива 2. косовски корпус, са штабом у Локвицама, на Копаонику. Истовремено је на источним рубовима Космета основан 1. косовски корпус, под командом мајора Благоте Блаже Брајовића
Према процени званичне статистике, уочи Другог светског рата на Косову је живело око 600.000 становника, од којих су 60 посто били Албанци. Међутим, постоји сумња у ову процену, је[...]
Политика, 17. 10. 2022, Сахрањени на Зејтинлику отргнути од заборава
ВЕЛИКИ ТРУД МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА И НАШЕГ КОНЗУЛАТА У СОЛУНУ
Спискови настрадалих српских војника, њих 7.500, сачувани и конзервирани. – Урађена је и њихова дигитализација па ће се ти подаци ускоро наћи на интернету
Зејтинлик – светиња, културно-историјски споменик у коме се огледа наш национални идентитет и место где почивају земни остаци 7.500 српских војника страдалих у Великом рату. Сви они пописани су у четири велике књиге, које су до пре неколико месеци чамиле на поду у прашини. Захваљујући нашем конзулату у Солуну и Музеју града Београда, спискови сахрањених отргнути су од небриге[...]
Глас Српске, СРНА, 16. 2. 2024, Осам деценија од злочина злогласне Ханџар дивизије у Вршанима, код Бијељине
У мјесту Вршани у Бијељини служен је парастос за невине жртве масакра који су прије 80 година починили припадници злогласне Ханџар дивизије, убивши на кућном прагу 82 мјештанина, међу којима и осморо ђеце.
Након данашњег парастоса за покој душе невиних жртава овог масакра, у којем је убијен и свештеник, његова супруга и њихово троје дјеце, на споменик су положени вијенци.
"Обиљежавамо и памтимо, да се више никад не понови", објавио је предсједник Скупштине града Бијељина Александар Ђурђевић на друштвеној мрежи "Икс".
[...]
Глас Српске, 16.10.2016, Прошло 25 година од убистава госпићких Срба
Београд - Документационо-информативни центар "Веритас" подсјећа да се навршава 25 година од када су у јесен 1991. године хрватска војска и полиција у Госпићу и околним мјестима одводиле српске цивиле из њихових кућа и станова и убијале их на разне начине.
Према подацима Веритаса, у јесен 1991. године убијено је најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена, од којих скоро половина 17. и 18. октобра.
Ликвидирани су углавном виђенији Срби, судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци, пензионери, који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. Међу ликвидиранима [...]
Старо Градско још плаче за убијеним жетеоцима
Срна | 21.7.2015 | Неђељко ЗЕЈАК
Како тврде мјештани, убице се слободно шетају селом и мјеркају парцеле у власништву породица убијених...
СТАРО ГРАЦКО - Четрнаест Срба, мјештана Старог Грацка, код Липљана, измасакрирано је на њиви 22. јула 1999. године док су сабирали жито да би преживјели.
Владика Теодосије каже да су они тиме уврштени у ред мученика цркве Христове, а његове ријечи, тјешећи једни друге, понављају мајке, сестре, супруге, дјеца страдалника, као и остали чланови родбине и пријатељи.
Парастос, који се годинама служи у центру села, умјесто на гробљу, опомена је за он[...]
